Kako postati 93,03% doktor nauka?

Ne mogu da se ne pozabavim malim plagijatom Malijeve doktorske disertacije kao novim primjerom beščašća sveučilišne zajednice. Dakle, po nalazu „nezavisne“ „vanfakultetske“ i „međunarodne“ komisije  koju je sastavio Fakultet Organizacionih Nauka doktorand Siniša B. Mali je prepisao bez navođenja izvora nešto oko 7% svoje disertacije.

Već u ovoj mojoj rečenici imate lijepu osnovu za pravljenje distinkcije između naučnog rada i recimo mog komentara:

1.       Da je ovaj moj tekst naučni rad morao bih navesti tačno koliko postotaka je doktorand Siniša ukrao, tj prepisao. 6.97%. Pošto je ovaj tekst nazovi novinarski komentar onda zaokruživanje na 7% ne predstavlja prekršaj.

2.       Da je ovaj moj tekst prerastao u naučni rad morao bih navesti za početak navesti izvor podatka od 6.97% krađe.

3.       Jednako bi morao uraditi Siniša Mali da bi njegovo djelce moglo narasti do dimenzija disertacije. Uz to što bi morao nečime doprinijeti razvoju naučne oblasti iz izabrane teme. 

Digresija: Većina mojih uradaka koje ste ranije čitali su komentari nečega što sam pročitao, prepisao, izkonstruisao, zapamtio, znao i tumačio. Nigdje nisam navodio izvore. Potpuno prirodno za ovu vrstu spisateljske aktivnosti.

S druge strane, već neko vrijeme pišem jedan „ozbiljan“ rad o povijesti Arabije do nastanka islama i u tom pisanju koristim jako mnogo izvora (knjiga, članaka...) koje kanim uredno navesti i precizno odrediti. Skoro bih mogao reći da spremam naučni rad.

Naučni rad možda da, ali disertacija svakako ne. Iako će po obuhvatu tema i autora nesumjivo biti velika knjižurina ipak ne izgleda mi da će imati doseg naučnog doprinosa, tj. ne kvalifikuje se da bude doktorska disertacija. Doduše, dok ovo pišem sam sam u sebi konstatovao da ima makar jedan zaključak mog budućeg rada koji bi mogao predstavljati doprinos dostojan disertacije. No, to u ovom času ne mogu znati jer nisam još potpuno savladao građu. (Čak ako na kraju i dođem do zaključka da sam dao neki naučni doprinos, u svojim penzionerskim danima nemam nikakvu ambiciju da nadogradim svoje ime i prezime titulom doktora nauka.)

Xxx

Da se vratim poslu „nezavisne“ komisije. Ona je svoj posao završila izveštajem u kome se pominje da je kandidat doktorskih nauka prepisao (bez navođenja izvora) 6,97% tuđeg rada te da toliko mali procenat ne umanjuje naučni doprinos rada koji se kvalifikuje za doktorsku disertaciju. Nije nevažno pomenuti da su se članovi komisije obavezali na javnu šutnju o svom zaključku i načinu rada. Njihovo umovanje  dato je nekakvoj etičkoj komisiji FON a ona ga proslijedila Nastavno-naučnom veću fakulteta. Koje je izveštaj usvojilo sa nešto uzdržanih glasova a niti jednim protiv. Tako FON zamišlja da je priča o doktoratu završena. Čiča miča gotova je priča.

xxx

Ne lezi vraže. Taj se vrag pojavio u liku tamo neki profesora Karapandže (koji je čitavu ovu tarapanu oko plagijata započeo) koji je izgleda primenio lukavstvo uma kada je na samom početku afere naznačio što je to kandidat Mali prepisao. „Nezavisna“ komisija zalijepila se na Karapandžino lukavstvo jer se bavila samo onim naznakama koje je Karapandža dao.  Sada je profesor Karapandža izašao sa još dodatnim krađama Malog kandidata koje će staviti (ili je već stavio) u zvaničnu primjedbu na rad „nezavisne“ komisije. A pri tome naglašava da ima još materijala koga u ovom času neće obznaniti jer računa da će se stvar razvijati pa će tu biti još raznih „nezavisnih“ komisija sa kojim on ima namjeru da se uporno nosi.

Elem. Profesor Karapandža je na ovaj način dokazao da se „nezavisna“ komisija bavila svojim poslom na krajnje prizeman način nekarakterističan ozbiljnom naučnom vrednovanju nečije disertacije. Oni naime uopće nisu čitali rad eritrejskog naučnika iz čijeg je rada Mali prepisivao iako je u javnoj polemici jasno naznačeno o kom se naučniku radi i konkretno o kojoj je disertaciji riječ. Jer da jesu otkrili bi da kandidat Mali nije prepisao samo 6,97% eritrejskog rada. Izgleda da Mali nije doktor nauka samo 93,03% koliko mu uvažava "nezavisna" komisija.

Xxx

Još malo o postocima. Evo i zašto. „Nezavisna“ komisija je utvrdila da postotak prepisanog rada ne utiče na naučni doprinos samog rada. Sada se „nezavisna“ komisija služi trikovima. Naime, oni su brojanjem reči došli do 6,97% a da li su te prepisane riječi nešto što se odnosi na naučni doprinos nisu razmatrali. Možda, tih 6.97% nisu nešto relevantno za naučni doprinos (mada, zašto bih onda udenuo Mali u svoj rad?!) ali izgleda da ono što je profesor Karapandža izvukao iz rukava ( + ono što još čuva u rukavu) govori da je naučni doprinos rada kadidata Malog u najmanje ruku sporan ako ne i ništavan.

Xxx

Što bismo mogli reći o nezavisnosti komisije? Osjećam kako mi se smijete kao kakvom blesanu koji ne zna i čemu se radi. Ja nisam upoznat sa time kako su članovi izabrani. Čak se nisam potrudio da upamtim njihova imena (sem profesora Dejana Erića, koga iz nekih drugih okolnosti poznajem, a koji je, koliko sam shvatio, jedini član komisije iz Srbije). Ne znam čak ni da li su za svoj rad plaćeni. Ako jesu, pretpostavljam da ih plaća FON. Oni su svoj rad odradili pod zakletvom šutnje. Dali su ga etičkoj komisiji fakulteta (ne znam imena, niti me interesuju) koja je vruć krompir proslijedila NN veću koje glasa o prihvatanju izvještaja pretpostavljam dizanjem ruku ali tako da se neće konstatovati imena onih koji su glasali ZA kao ni imena onih koji su se UZDRŽALI.

U ovom pasusu u stvari sreli smo se sa ogromnim problemom naše nastavno naučne zajednice. Hipokrizijom i ljigavošču (ispravno ime za nezamjeranje). Koliko god te ljudske osobine krase svakog od nas u većoj ili manjoj mjeri (ništa ljudsko nije mi strano), u institucijama u kojima bi trebalo da vlada nešto što se možda zove naučna nepristrasnost i poštenje – tako nečem nema mjesta. Naravno da se ja i ovdje pravim blesanom koji kao da ne zna pravo stanje stvari na našim fakultetima i univerzitetima. E pa znam, na relativno malom uzorku ali znam.

Zato što znam, tvrdim da će ova ljigavost da se nastavi na svim instancama univerzitetske hijerarhije. Također znam da će se čelnici hijerarhijskih tijela svojski truditi da u zakonima i pravilnicima nađu opravdanje i ograničenja nadležnosti njihovih tijela koja će ih pravdati za (ne)činjene po naučnoj savjesti.

Na kraju će se neki uglednik Univerziteta naći na muci kada će svoj potpis morati da stavi na univerzitetski ukaz o proglašenju Malog Siniše B. za doktora nauka.

Tada će komedija završiti, a farsa se nastaviti.

Doktor Mali priključiće se doktoru Srefanoviću, doktoru Šapiću, doktorki Tabaković i još drugim doktorima.

Sva je sreća što nisu doktori medicinskih nauka pa se neće baviti našim liječenjem.

Sva je nesreća što jesu doktori naših sudbina jer su istaknuti javni i politički radnici.

Xxx

Hoćete li još neko pitanjce za kraj?

Na primjer.

Tko je pisao copy-paste rad Malog Siniše? 

Mislite li da ga je sam napisao?

Da li je pisac njegovog rada bio član komisije za ocjenjivanje naučnog doprinosa?

A kuda sa pitanjima o naučnoj i moralno savjesti članova komisija koje su izradu radova nadgledali, čitali i odobrili.

Ili još:

Što to nagoni javne, kulturne, estradne i političke radnike da se okite naučnom titulom? Tj. tuđim perjem.

Xxx

Što se više bavim ovom temom i pitanjima – postajem sve blesaviji.

Zdravlja radi ovdje završavam.

Reiwa ispod šljive

U Japanu car je sam sebe oglasio nesposobnim da pravovaljano nosi teret indentiteta i tražio je da ga oslobode dužnosti. Državni zakonodavci i političari valjano su se potrudili da nađu pravi način da se tranzicija na njegovog sina obavi tako da se lako pređe iz ere Heisei u eru koju su nazvali Reiwa.

Jer za svakog imperatora pažljivo se  bira naziv ere njegovog vladanja jer Nomen est omen koji spaja prošlost sa budućnošću i to tako što se naglašava orijentacija ka onom što slijedi uzimajući najbolje iz vremena prije. Sačinjena je 9-člana komisija od uglednih profesora da posegnu za simbolima iz starih rukopisa da bi došli do znamenja koje treba da usmeri budućnost.  Tako se iz ere Heisei (“Postizanje mira” koja je označavala prevazilaženje teškog ratnog doba i stradanja) ide ka Reiwa (“Red i harmonija”) koja je simbol dveju reči: “Rei” u poeziji od prije gotovo dvije hiljade godine označava “povoljan nalet energije koju vjetar pronosi iz cvijeta šljive” dok je “Wa” jedan uopšten izraz za mir, red i stabilnost.

Ceremonija prelaska iz jedne ere u drugu obavljena je savršeno jednostavno u simboličkoj ravni koju razume svaki Japanac. Budući imperator emeritus otišao je do hrama predaka da se sa njima posavetuje a onda je održao kratak govor u kome je zahvalio narodu što mu je poverio da ih vodi. Drugog dana ujutro novi je vladar zahvalio starom vladaru i primio insignije svoje vlasti: 3 sveta blaga čija primopredaja znači preuzimanje vlasti. U jednom paketu je umotan MAČ Kusanagi, u drugom je OGLEDALO Yata no Kagami a u trećem DRAGI KAMEN Yasakani no Magatama. Te su tri stvari toliko svete u Japanu da ih nikada Niko od običnih ljudi nije video i ne zna se gdje se nalaze. Tako su i ovom prilikom novom imperatoru predočene replike dobro umotane i upakovane.

Mač, ogledalo i dragulj je na zemlju doneo predak carske porodice Ninigi-no-Mikoto kada ga je njegova baka, boginja sunca Amaterasu, poslala u Japan da uvede red među ljudima.

Xxx

Naš vladar usnio sanak pusti.

Kao leži ispod jedne šljive a po nozdrvama ga šašolji miris šljivinog cvijeta vjekovima taložen u godovima drveta koji simoblizuje njegov spahiluk. Odnekud se čuje brundanje motora neke teške mašine. Mal zatim ukaza se bager a bagerista doktor Mali veselo mu maše rukom sa kutijicom u kojoj je DRAGI KAMEN. Iza bagera kordon specijalaca u opremi za razbijanje demonstracija a predvodi ih doktor Stefanović sa iskukanim MAČEM. Specijalci u polukrugu opsjedaju šljivu ali se ne primiču. Bager isključi motor spustivši bučno kašiku. Na proplanak s druge strane spustio se ruski vojni helikopter i iz njega istrenirano iskočio budući doktor vojnih nauka  redov Vulin u crnoj uniformi vičući "Smrt fašizmu". U jednom trenutku svi se ukočili i stali na 20-tak metara od šljive i čekaju da na leđa povaljan vladar izvadi travku iz ugla ustiju i kaže neku povodom Prvog maja. Specijalci se razmaknuše te se ukaza razbarušena prilika dr Željka Mitrovića u ljubičastoj uniformi sa dva kamermana, jednom kamerom na glavi i notesom za svaki slučaj. Da ne promakne riječ vladareva ako kamera iz kog razloga ne uhvati sve. U drugoj mu ruci OGLEDALO od koga trak sunčeve svjetlosti zaslijepljuje vladara.

Vladar ustade, ispljune travku i  čestita okupljenom radnom narodu Praznik rada. Ali mu iz usta umjesto srpskog izlazi čestitka na kineskom. Zabezeknu se i stade. U glavi sve srpsko no na jezik na kome se misao prerađuje u zvuk kao da ne može da utiče. Pa kad zausti ponovo, koncentrišuči se dobro, izađe čestitka na ruskom. Na čelu mu grašci znoja. Ućuta i progovori ponovo, ovog puta na azeri jeziku, a malo poslije i na kazačkom. “Što je ovo narode moj, braćo Srblji i sestre Srbljanke” proliječe mu glavom dok je prizivao srpski. Ali sve mu izlaze neki drugi jezici. A prenerazi se kad mu odnekud  izleti nekontrolirano na njemačkom “Arbeit macht frei”.  Misleći da će se snagom volje približiti identitetu jezika na kome promišljaše sa jezikom na kome glagoljaše, napravi značajnu pauzu i duboko uzdahnuvši, sa notom samopouzdanja, započne govor: “Miq dhe shoke”

Probudio se u goloj vodi. Pored njega u biznis klasi aviona Air Serbia iz Berlina sjedi premijerka Ana i čita članove Ustava koji govore o podjeli vlasti na sudsku, zakonodavnu i izvršnu. Kad je Predsjednik upitno pogleda, ona na brzinu sklopi knjigu i poturi ispod sjedišta pored naduvavajućeg pojasa za spasavanje.