Čitam malo nešto ovih dana o Koči Popoviću i njegovim uzbudljivim danima druženja sa nadrealistima (Andre Breton i društvo) i koliko su tadašnji srpski intelektualci i pisci bili na vrhu neke evropske avangarde.
Jedno od mnogih književnih eksperimentisanja nadrealista bilo je vezano za bežanje od stila, žanra i lepe književnosti. neki od njih su isecali reči iz dnevnih novina i nasumice ih slagali jedno pored (ispod, iznad) drugih.
Drugi su pisali tako što bi svako napisao jednu rečenicu. Drugi bi se nadovezivao na prethodnika, treći na drugoga i td.
E takvu smo stvar izveli Miroslav i ja 70. i neke na Zlatiboru na nekom od studentskih savetovanja na ko zna koju samoupravnu i socijalističku temu. Mirči se možda seća o čemu se radilo.
Na svečanoj večeri, nas dvojica, solidno nakresani, počnemo da pišemo na stolnjaku rečenice naizmenično. (Vidi slike u prilogu) Išlo je to nama prilično dobro, društvo se dobro zabavljalo. Ispisasmo čitav stolnjak pa je kelner došao da pita ko će da plati uništeni stolnjak. Ne sećam se kako se završilo, biće da su naplatili organizatoru savetovanja. No žao mi što ne sačuvah stolnjak. A bog me ubio ako znam šta smo pisali. Ali sam gotovo siguran da tada nisam ništa znao o Koči i srpskim nadrealistima, kojima sam izgleda nesvesno pripadao sa 50 godina zakašnjenja. Nesvesno? Pa naravno... tu je veza. Oni su istraživali Frojda i ulazili u svet nesvesnog.
Na mom televizoru poređani su: mesingana jabuka (koja se otvara i unutra ima malu kašičicu za kokain), tri divlja kestena, figurina Diskobulosa, tri kestena, figura Kolosa sa Rodosa od alabastera, dva kestena, keramička posuda za dugmad (nastarija stvar koju imam u kući. Mama mi je rekla da ju je kupila još u Ljubljani 50-tih), dva kestena i gumena figura sumo rvača u čučećem položaju.
Pun mesec kroz grane jele prodire mi u zamračenu sobu. Zavladala je potpuna tišina.
Na platou Bežanijskog brda iznad železničke stanice (stajališta, postaje) "Tošin bunar" u ovoj mirnoj, prozračnoj, noći neki se parovi dovezli kolima do samog ruba brda. Iz kola gledaju svetla Novog Beograda. Muzika, priča, slatke laži, zavođenje i seks lebde nad krovovima novobegradskih višespratnika.
Ujutro tako naiđe neki šetač poput mene i nađe gomilu čikova, odbačenih flašica piva i Smirnoff Ice niskoalkoholne vodke sa šećerom i limunom, te poneki kurton.
Nekako mi dođe drago što je tako.
Gdje siješ ljubav, izraste veselje.
William Shakespeare
Ah, da. Skinuti par kalorija. Jedno od mnogih književnih eksperimentisanja nadrealista bilo je vezano za bežanje od stila, žanra i lepe književnosti. neki od njih su isecali reči iz dnevnih novina i nasumice ih slagali jedno pored (ispod, iznad) drugih.
Drugi su pisali tako što bi svako napisao jednu rečenicu. Drugi bi se nadovezivao na prethodnika, treći na drugoga i td.
E takvu smo stvar izveli Miroslav i ja 70. i neke na Zlatiboru na nekom od studentskih savetovanja na ko zna koju samoupravnu i socijalističku temu. Mirči se možda seća o čemu se radilo.
Na svečanoj večeri, nas dvojica, solidno nakresani, počnemo da pišemo na stolnjaku rečenice naizmenično. (Vidi slike u prilogu) Išlo je to nama prilično dobro, društvo se dobro zabavljalo. Ispisasmo čitav stolnjak pa je kelner došao da pita ko će da plati uništeni stolnjak. Ne sećam se kako se završilo, biće da su naplatili organizatoru savetovanja. No žao mi što ne sačuvah stolnjak. A bog me ubio ako znam šta smo pisali. Ali sam gotovo siguran da tada nisam ništa znao o Koči i srpskim nadrealistima, kojima sam izgleda nesvesno pripadao sa 50 godina zakašnjenja. Nesvesno? Pa naravno... tu je veza. Oni su istraživali Frojda i ulazili u svet nesvesnog.
Na mom televizoru poređani su: mesingana jabuka (koja se otvara i unutra ima malu kašičicu za kokain), tri divlja kestena, figurina Diskobulosa, tri kestena, figura Kolosa sa Rodosa od alabastera, dva kestena, keramička posuda za dugmad (nastarija stvar koju imam u kući. Mama mi je rekla da ju je kupila još u Ljubljani 50-tih), dva kestena i gumena figura sumo rvača u čučećem položaju.
Pun mesec kroz grane jele prodire mi u zamračenu sobu. Zavladala je potpuna tišina.
Na platou Bežanijskog brda iznad železničke stanice (stajališta, postaje) "Tošin bunar" u ovoj mirnoj, prozračnoj, noći neki se parovi dovezli kolima do samog ruba brda. Iz kola gledaju svetla Novog Beograda. Muzika, priča, slatke laži, zavođenje i seks lebde nad krovovima novobegradskih višespratnika.
Ujutro tako naiđe neki šetač poput mene i nađe gomilu čikova, odbačenih flašica piva i Smirnoff Ice niskoalkoholne vodke sa šećerom i limunom, te poneki kurton.
Nekako mi dođe drago što je tako.
Gdje siješ ljubav, izraste veselje.
William Shakespeare
Mladenci došli stanovati kod mladinih roditelja. Već prvog dana njen brat prvi siđe na doručak.
- Mama, jesu li seka i njen muž još uvijek u sobi?
- Jesu.
- Ja mislim...
- Nema ti šta da misliš! Doručkuj brzo i gubi se u školu!
Kad se popodne vrati iz škole, dječak ponovo pita:
- Mama, da li su seka i zet još u sobi?
- Jesu.
- Ja mislim...
- Nema šta ti da misliš! Sjedi tu ručaj i šuti, a poslije se možeš ići igrati!
Kad se je predvečer vratio kući, odmah upita:
- Da li su seka i zet sišli?
- Još nisu!
- Ja mislim...
- Dobro, ajde da čujem šta to misliš!
- Pa eto, sinoć sam čuo kad je seka rekla zetu da ode u kupatilo i donese vazelin... Pa sve nešto mislim da zet nije greškom uzeo moj super ljepak koga nema na polici...
Vuki,
Neverovatno secanje. Meni izgleda onaj nemac ne da mira. A sta bi dao za taj stolnjak, a i Kocu pride.
Nego, odakle ti ove slike? Lazes da imas. Moracu da se njima posebno pozabavim.
Pozdrav,
Miroslav
Nešto smo aktivni večeras.
Prošlog leta sam u dokolici počeo da sređujem stare fotografije grupišući ih po nekom kriterijumu. Nikad nisam imao nikakve albume niti sam o tome vodio računa. Počele su da me smetaju kutije i rasute fotografije.Ove dve su zapale pod kategoriju "fakultetske slike". Samog događaja naizmeničnog pisanja se jako dobro sećam. Nisam baš siguran koja je godina u pitanju, mislio sam da ćeš se ti setiti. Znam da je bilo neko savetovanje na Zlatiboru. Znam da je bila i televizija i da sam nešto govorio što je posle išlo u nekoj emisiji. Pojma nemam o čemu.
Sećam se da smo se sankali.
Imam samo te dve slike koje sam skenirao i koje treba da nekako albumiram.
Нема коментара:
Постави коментар