Musavi mango mus

      Uzmem ja da zadovoljim svoju znatiželju i da malo više saznam o  večeri u DeMilitarizovanoj Zoni izmeđ u dve Koreje i da vidim šta sam propustio navesti.

Najpre da vas podsetim na jelovnik.

Deluje sve nekako po malo – a nakupi se.Tako da je stariji kolega (južni) morao svako malo da objašnjava mlađem sunarodniku sa Severa šta će se sve naći na stolu.

A sa severne strane užurbani bezbednjaci su se pobrinuli da dragi i veliki vođa i njegov domaćin dobiju sve sveže i toplo.

Sve toplo sem hladne supe sa rezancima u  kojoj južni kolega uživa kanda sa nekim oprezom.

Pa se i popilo. Koliko vidim po obliku čaša našao se tu šampanjac.

Pa su dvojica vođa razbili jedno veliko kinder jaje.

Kad unutra neka reklo bi se torta sa kartom ujedinjene Koreje. Ta se ista karta u smanjenom obliku našla na mango musu posluženom zvanicama.  

Bilo je i muzičkog programa pa je raspoloženi Južnjak isprsio da plati muzičarima.

Posle dobre klope, Kim ode ka Severu sve sa svojim džogirajućim teločuvarima.

= o =

I tu bi trebalo da bude ono "čiča miča gotova je priča". 

Jest đavola.  

Sutradan pročitah deklaraciju sa dobrim željama a uskoro krenuše i mali koraci. Sve ide kako valja da sse svet raduje lepom rešenju nekog višedecenijskog problema.  Severna Koreja je pomerila vreme za pola sata da bi se uskladila sa južnom braćom. Na jugu krenuli da demontiraju ogromne zvučnike postavljenu uz granicu da puštaju severnoj braći u vremena pre znamenite večere malo glasne kapitalističke propagande.

Zlobni deo mene pomisli kako bi se jeftino mogli nabaviti kilometri zvučnika i postaviti duž Dunava, Save a možda i Drine da bi nev(j)ernoj braći preko dokazali da su svi nastali od Srba. Mogli bi im puštati red predavanja „čuvenog“ historičara Jovana Deretića, red Cece i Ace Lukasa (do skora nisam znao da mu je svetovno prezime Vuksanović), red Vulina, Stefanovića pa i Vučića iz najboljih šešeljovskih dana. Nabaviti opremu od Koreanaca što pre dok se oni sa druge strane reke ne dosete.  Zamislite da oni nama puste nekog Tompsona i probrane branitelje hrvatstva, muslimanstva, crnogorstva i ostalih „stava“...

Dok sam ja brinuo ko će se prvi setiti DMZ zvučnika, pročitah da su se japanski mediji naljutili zbog mango musa. Otkud sad to?

Naime, na karti ujedinjene Koreje, iz onog pozamašnog razbijenog kinder jajeta, ispada da su nacrtani i neka ostrvca za koje Japanci tvrde da su, hm japanska.

Ponovo pogledam mango mus i plavičastu kartu ujedinjene Koreje.

Trebalo bi da su na dnu sa desne strane neka dva otočića koja ja ne videh ali viđeše Japanci. Prilažem malo precizniju mapu pa pokušajte samo da vidite o kojim se ostrvcima radi. 

Znatićeljnicima preporučujem da nađu uvećavajuću kartu na Guglu i pronađu dva  sporna ostrvca. 

  Mene pak zaokupiralo saznanje o tome  sa kime sve graniči Koreja. Odozgo Kinezi pa čak i sa Rusima imaju nešto granice, a Japanci odmah tu. Ali nekako u opštem pomiriteljskom duhu računam da će Japanci naći neko rešenje sa korejom ujedinjenom po ideji - jdna država, dva sistema. 

A ako ne mognuda se dogovore oko razgraničenj na moru što ne bi pozvali iskusne hrvatske i slovenačke pregovarače oko Piranskog zaliva.  Onda sam sam sebe prekorio zbog ovako glupe ideje. Kakav bi tek  pičvajs nastupio kada bi se ovi naši našli da pomognu.  

Večerinka u DMZ

Mi stariji pamtimo priče naših starijih (baba i majki napose) da za ručak (dok je još postojala tradicija zajedničkog ručavanja) na stol iznijeti hladnu juhu sa rezancima bila najveća mora koju je domaćica mogla da doživi. A kod mnogih patrijahalnijih pukla bi tu i neka šamarčina.

A da se od hladne juhe sa rezancima može napraviti spektakl – to doista nisam mogao ni pretpostaviti. Hajdemo na stvar.

Sjevernokorejski vladar Kim Jong Un je kao prethodnicu za historijski jednodnevni samit sa južnokoreanskim predsjednikom Moon Jae Inom u DMZ (demilitariziranoj zoni) poslao na pripremu banketa kuhara najpoznatijeg pjonganškog restorana koji pravi najčuveniju sjevernokorejsku HLADNU juhu sa rezancima koja se u svim kulinarskim knjigama naziva Naengmyun. Kuhar ima zadatak da naengmyun na banketu bude svež pa je on ponio i svoju mašinu za pravljenje rezanaca da sve bude kako treba. Mada  mi zvuči prilično kontradiktorno praviti svježu juhu sa rezancima koja treba da bude hladna. Koliko je meni poznato hladna juha (sa rezancima ili bez) je ona od juče ako ne i od ranije – izvučena kao zaboravljena iz dubine frižidera ili sačuvana u zamrzivaču. I ne može bez podrijavanja.

A sada pogledajte sliku naengmyuna predviđenog za banket. Na sve liči samo na juhu ne. Ajde da se pobliže upoznamo sa tom delicijom.

Prilažem sliku juhe

sa banketa

ali i neki „normalni“ naengmyun za običan narod.

 Rezanci su tanki i pravljeni od mješavine nekog njihovog brašna i krompira a neprozirni bujon je od goveđe juhe.Taj se bujon ne pravi sipanjem neke smješe iz kesice nego se par dana prije dolaska gostiju napravi prava goveđa juha sa gomilom povrća i začina. U korejskoj varijanti tu ima i nama manje poznatih začina, ali hajde da to zanemarim.  Koliko sam mogao da razlučim sjeverni Korejci vole da dodaju ukiseljene rotkvice, a pored tanjura se stavlja jedna mala zdjelica sa octom a druga sa senfom. A obavezno je da se na gomilicu koja se ljulja u juhi doda barem pola kuhanog jajeta.

(NB: Pročitao sam da je sutradan u Južnoj Koreji nastala prava pomama za naengmyunom i da restorani nisu mogli da izađu na kraj sa redovima ljudi koji su ih opsjedali.)

Vraćam se na tekst kada nešto prezalogajim. Ovaj juhica mi otvorila apetit.

Pošto je subota prije podne, zadovoljio sam se prženicama sa namazom od pašteta (omiljena mi kombinacija), parčetom fete i zelenim dijelovima mladog luka.

A Kim i Mun su sa svojim ženama i drugim članovima delegacija prešli na ostatak menija koji vam prenosim bez tananih obavještenja što je što i kako se spravlja a više ću se pozabaviti simbolikom.

Hladna salata od hobotnice.

Hobotnica je iz primorskog grada Tongyeonga, rodnog mjesta klasičnog muzičara i kompozitora Yoon Yi-sanga koji je bio borac za demokraciju u vrijeme diktatura u Južnoj Koreji. Nije mi baš jasno kako će maršal Kim protumačiti tu simboliku.Kod njega nema boraca za demokraciju a uklonio je (pročitaj: naredio da se likvidiraju)  preventivno i nekoliko članova najuže familije. Sjetimo se samo polubrata koji je spektakularno otrovan na najjavnijem mjestu na aerodromu u Kuala Lumpuru a umro je u strašnim mukama.

Čuveni švicarski rosti krumpiri

su se našli u korejskoj modifikaciji kao podsjećanje na mlade dane budućeg Kima dok se školovao i boravio po raznim bogataškim internatima u Švicarskoj.

Pyeonsu knedle 

punjene mješavinom mesa neke krokerske ribe i morskog krastavca (!) sa sosom karakterističnim za rodno mjesto južnokorejskog predsjednika Kim Dae Junga koji je prvi južnjak koji je posjetio sjevernjačkog kolegu (oca današnjeg Kima) još 2000. godine. Kad sam pročitao čime se filuju ne čudi mi da se dobiju samo dve knedle. Ništa bez knedli sa šljivama. (Barem 5 komada. Sa medom i cimetom.)

Potom se prešlo na prženu Dalgogi ribu 

koja je specijalitet iz Busana gdje je Moon Jae-in proveo djetinjstvo dočim se Kim, da vas podsjetim,  navikavao na švicarske krumpijere.

A sada nešto konkretnije. Govedina na roštilju.

 Ne možda u količini koja bi zadovoljila naše standarde. A jadno goveče je sa ranča osnivača jedne od najupješnijih korejskih korporacija – Hyundai. Pogodite tko unaprijed računa na jeftinu radnu snaga sjeverne braće i proširenje tržišta. To je onaj isti industrijalac koji je 90-tih godina prošlog vijeka doveo nekoliko stotina grla stoke do DMZ i poklonio ih vlastima sa sjeverne strane granice. Ah da, čini se da je ta korporacija u vrijeme organizovanja prvog skupa vođa dviju zemalja 2000. godine par dana prije samita poklonila nekoliko stotina miliona dolara sjevernim domaćinima – da im se nađe. Nije jeftino razgovarati sa čelnicima Kim dinastije.

Bibimbap

je vrlo slikovito ime za tradicionalno korejsko jelo od povrća, riže i jaja u raznim ćasicama da kombinira kako tko voli. Ah da, povrće raste u demilitariziranoj zoni.

Vratimo se na ribu. Ovoga puta na pari kuhanog soma i crvenog snapera 

(ima li neka naša riječ za potonju morsku ribu). Kažu da je som obožovan sa obe strane DMZ i jede se za svaki praznik ili bilo kakvo slavlje. Očigledno da mu je mjesto i na ovom povjesnom susretu da podsjeti na mnogo toga što ih veže sem jezika, krvi i rase. Doduše i drugdje u svijetu ima naroda koji govore istim jezikom čije vođe više vole da se omeđuju nego spajaju. No, možda i  mi na DM zoni duž Drine, Save i Dunava jednom priredimo sličan banket.  Kad malo bolje razmislim možda bi bilo bilje da ne.  Popiće se neka, izvući se revolver (ako ne kakav veći kalibar oružja), zapucaće se …. Ne, ne – bolje je bez banketa. Što li se sjetih Krležina Banketa u Blitvi?

Mango mousse

je mala začkoljica jedinstva. Primjetiće se u dekoraciji mala mapa ujedinjene Koreje. Mousse je dobio kao ukras latice poljskog proljetnog cvijeća kao simbola novog doba i rodne godine. Neka je berićetna!

Drugi desert je mala igra simbola. Čaj je od jedne gljive koja raste u borovim šumama na krajnjem sjeveru Sjeverne Koreje, a rižin kolačić je specijalitet sa otoka Jeju – najjužnije tačke Južne Koreje. 

Dodatna simbolika je u tome što sjeverno gorje uključuje i planinu Pektu odakle je prvi mitski kralj Korejaca. A Jeju otok je najpoznatiji kao mjesto najvećeg korejskog otpora japanskom zavojevaču u Drugom svjetskom ratu.  Treba li tumačenje?

Ne vidjeh da li je na meniju bilo kakvog pića. Ipak večera je bila na granici sa najviše vojske sa jedne i druge strane i ne bi valjalo da se zapjeva. Mogao bi neki usnuli čuvar na nekoj čuki pomisliti da je neka provokacija. Pa da onako preventivno zapuca.

A čovječe i ja pretjerujem. Pa nije to Balkan.

Šardone uz džambolaju

Melanija je konačno našla sebe. Nakon što se proračunata Slovenka (zar mi u svojim pojednostavljenim tumačenjima profila pojedinih naroda ne govorimo o Slovencima kao proračunatim, hladnim eksploatatorima tuđih slabosti) udala za bogatog i u-sebe-zaljubljenog Donalda i rešila svoje karijerne i finansijske probleme; nakon što se prevarila u nadi da suprug neće postati predsednikom SAD (što samo po sebi znači da će na površinu izaći sve moralne i ostale prljavštine popularne rijaliti zvezde i egomanijaka); nakon što se jedva uselila u Belu kuću i po svemu sudeći uspela odvojiti svoj krevet od supružničkog; nakon što svakodnevno sluša izjave porno zvezda i Plejbojevih zečica (i njihovih advokata) o tamo nekom seksu koje je selebriti Donald imao sa njima dok je ona bila trudna i dojila malog Barona; nakon što je svoj javni i privatni život stisnula u neke obaveze prve dame prema deci i raznim humanitarnim akcijama – konačno je došla prilika da Slovenka pokaže sebe u onome u čemu je najbolja.

Ali najpre jedna mala digresija. Pogledajte sliku sa sahrane Barbare Bush gde su se našli svi živi bivši predsednici i njihove žene, Melanija je izgledala 

opuštenije, nasmejanije i normalnije nego na bilo kojoj sa svojim mužem. Ali nije mi cilj da se pretvorim u cinika i zluradnika.

Dakle - organizacija državne večere u čast predsednika Francuske i njegove žene – pravi posao za Prvu damu.  Izvori kažu da je ona sa svojim malim timom (koji za razliku od Donaldovog nije menjao sastav) organizovala sve bez učešća raznih vašingtonskih agencija koje brinu o svakom detalju posebno. 

Cveće, zavese, slaganje boja, izbor pribora za jelo, izbor prostora za večeru (odlučila je da večera bude u manjem prostoru za svega stotinu i nešto zvanica)

 i koječega što autor ovog priloga ne ume da zamisli jerbo nije večeravao na tako visokom nivou. Moji dometi su dosegli do par ministarskih večera u Libiji za Gadafijevih vremena i jednoj kod princa Sultana (kraljevog sina) u Saudiji pre godinu i više.

E da. Melanija je sačinila jelovnik.

 Kao i uvek u takvim prilikama jelovnik se pravi kombinovanjem raznih simbola koje vežu učesnike večere. Tako je npr. kod izbora vina odlučila da se na sto podastre „Evenstad Reserve“ Domaine Serene šardone iz 2015 koji se uzgaja u Oregonu a potiče iz Dižona kao i Pinot Noir „Laurene“ iz 2014.

Šta se jelo pogledajte sami u jelovniku. Ja bih samo da istaknem da se kao glavno jelo našla mlada jagnjetina i džambolaja. Za jagnjeinu nemam šta da kažem jer je ona i kod nas u ovo prvomajsko – đurđevdansko doba  glavna nada za dobar krkanluk.

Ali džambolaja. 

Jesam čuo, ali nisam jeo. Pa da pogledamo malo šta kaže sveznajući Gugl.

Glavni sastojak je andouille kobasica

 koja ima izgleda francusko ime (moje znanje francuskog je ništavno pa se nisam odlučio za fonetski naziv) ali se zapatila kod nemačkih imigranata u Lujzijani još od 1750-tih dok je Lujzijana pripadala Francuskoj. Ta se kobasica danas smatra biserom lujzijanske kulinarske tradicije. Radi se o dobro prodimljenoj i sušenoj svinjskoj kobasici sa lukom, belim lukom, kajenom ili sličnim ljutim papričicama, biberom i obično se dodaje timijan. Priznajem zavodljiv sastav.

1.      Izrežite kobasicu na kose ploške i ispecite ih u vrućem kanola ulju (mada verujem da će i obično suncekretovo zadovoljiti) barem 5 minuta tj. dok još ploške cvrče a nisu se ugljenisale. Ispečene komadiće izvaditi iz ulja tako da se vruće ulje ocedi.

2.      U drugoj posudi ispržite na kriške iseckani luk i dodajte iseckani celer, osušenu nanu, iseckanu crvenu papriku, pokoji lovorov list, osušeni oregano i kreolski sos. To kuvajte dok povrće ne omekša (npr. 5 minuta). Potom ubacite dosta sitno  isečenog paradajza i nešto zelenih blago ljutih papričica. Ako zamakne i neka žuta - ne mari. Sve to razvodnite pilećom supom i ubacite ispečene komade kobasice.  Kuvajte dok ne provre. Onda dodajte  pirinač (onaj duguljasti), prethodno skuvanu i na sitno isečenu piletinu.  Smanjite toplotu na srednju, pokrijte i povremeno promešajte. Neka traje nekih 20 minuta dok pirinač ne omekša.

3.      Kada vam se čini da je gotovo ubacite škampe i kuvajte narednih 5 minuta dok škampe ne promene boju. Na kraju dodajte iseckani sveži peršun.

Ne bih dalje. Već vam je pošla voda na usta.

I ne zaboravite šardone. Ako ne baš Domain Serene a ono neki naš. Ili slovenački. Da Melanija bude zadovoljna.