Ima li pakla?

“Duše se ne kažnjavaju. One koje se pokaju dobijaju Božji oprost i idu među one koje o njemu (Bogu? – opaska BV) razmišljaju, a one koje se ne pokaju, i ne može im biti oprošteno, nestaju. Nema pakla  - grešne duše jednostavno nestaju.”

Te je reči pape Franje prenela talijanska La Repubblica kroz članak koji je napisao Eugenio   Scalfari, osnivač tih novina nakon što je razgovarao sa papom. Vatikan se odmah uskomešao tumačeći da je grešni Eugenio (inače kažu ateista) bio u privatnom razgovoru sa papom povodom Uskrsa i  da je papina razmišljanja o paklu  samo naknadna netačna rekonstrukcija. 

Da ne bih i ja stvari konstruisao (moje tumačenje potiče iz engleskog prevoda tog dela članka) molim znalce italijanskog jezika da pogledaju članak u La repubblici od četvrtka pa mi kažu hoće li Eugenio u pakao zbog mog krivotvornog prevoda.

 Ali biće da nisam daleko od tačnosti. Odmah su se javili neki iz gornjih redova katoličke nomenklature sa interesantnim stavovima o – paklu. Tako je kardinal Nichols, vrhovnik katolika u Engleskoj i Velsu, izjavio da se nigde u katoličkom učenju eksplicitno ne kaže da bilo koja osoba ide u pakao. Po njemu je papa negirao postojanje pakla u smislu svog onog ognja i vatre kakvim se pakao predstavlja u glavama običnih pripadnika hrišćanskog stada. 

“To nikada nije bio deo učenja u katolicizmu ali jeste deo nekakve katoličke ikonografije.”

A ja sada zamišljam sve one mrgodne kardinale i nadbiskupe kojima se papa popeo na vrh one stvari insistiranjem na sirotinjskoj crkvi za utlačene i nesretne. Koji se sada međusbno domunđavaju kako svom vrhovnom duhovniku smrsiti konce. Jer papina je lista grehova povelika.

“Ko sam ja da sudim da li homoseksualci mogu u crkvu i da se međusobno venčavaju.”

“Ko sam ja da branim ljudima da se razvode i ponovo žene pod okriljem majke crkve.”

“Otkud meni pravo da živim u crkvenom bogatstvu dok moje stado muči muku da preživi iz dana u dan.”

Moje krivotvorene parafraze samo ukazuju na niz bogohulnih stavova koje je u raznim prilikama Franjo Asiški 21. stoleća izgovorio u raznim prilikama.

A šta li će sada neki jadni pop u zabačenom selu Dalmatinske Zagore reći svojoj pastvi kojoj stalno preti paklenim ognjem ne okaja li svoje ovozemaljske grehe. Ili će i papu osuditi na večitu lomaču što unosi sumnju među njegove ovčice da u paklu, ako ga uopšte ima, nije baš tako vruće. 

Što sam se  na ovu temu obrušio, nakon poduže javne spisateljske apstinencije, baš uoči najvećeg hrišćanskog praznika čista je slučajnost. Baš kao i papin privatni razgovor sa ateističkim novinarom.