Protestna nota Barbadosu

Veoma me potresla vest da je Barbados priznao jednostrano proglašenu nezavisnost tzv Kosova.  Ljut zbog gnusnog akta jedne tako važne zemlje morao sam na sajtu našeg Ministarstvo spoljnih poslova da se uverim kako će naša država reagovati.  I nema šta – napisali smo im protestnu notu. Ima da nas zapamte. Nismo mi tako neko zabačeno ostvrce koje ne može da se nađe na globusu.  

Министарство спољних послова Републике Србије упутило је протестну ноту Министарству иностраних послова и спољне трговине Барбадоса у којој се наводи да је са запрепашћењем примљена вест о одлуци Барбадоса да призна једнострано проглашену независност тзв. Косова. 

„Овакав неразуман и неочекиван акт долази у моменту када многе земље у свету, од којих и неки блиски суседи Барбадоса, преиспитују и повлаче одлуке о признању тзв. државе Косово. Она свакако неће допринети постизању коначног и обема странама прихватљивог решења за питање статуса Косова, које, према оценама и оних земаља које су биле међу првима које су признале независност Косова, тек предстоји.

Република Србија посебно увредљивим оцењује чињеницу да је одлука о признању саопштена на Дан државности Републике Србије - 15. фебруара. Оваква одлука, од државе која је имала несебичну подршку Београда на свом путу ка деколонизацији, са којом је успоставила дипломатске односе још 1977. године, сматра се кратковидом одлуком актуелне власти, супротном принципима међународног права и ставовима који су изнети у недавним билатералним контактима прдставника двеју влада, а о њеним мотивима се може само нагађати", наводи се у протестној ноти Министарства спољних послова Републике Србије.

Zar nož u leđa da nam zabodu baš na Dan državnosti. Nama koji smo in nesebično pomogli da se otrgnu od mrskih kolonizatora tamo nekih 70-tih godina prošlog veka.

Nešto mi tu nije u redu.  Čiji je bio taj Barbados? Ama gde je uopšte taj Barbados. 432 km² i 285.000 stanovnika. Ostrvce koje se nekako otrglo od niza jednako malih ali uredno lučno poređanih ostrva od Portorika do Trinidada i Tobaga. Kolonija Velike Britanije do 1966. Znači mi (Jugoslavija) smo podržali njihovo otcepljenje od Ujedinjenog Kraljevstva. A oni su podržali otcepljenje Kosova od Srbije odnosno države koja je pretendovala da bude naslednik Jugoslavije u vidu nekakve Srboslavije. Deluje logično. 

E pa nije sve tako jednostavno. Mi smo (pardon, Jugoslavija – nikako da sebe razlučim od te propale tvorevine) diplomatski priznali Barbados 1977. Kada su oni izgladili svoje odnose sa Velikom Britanijom i prihvatili da im engleski monarh bude nominalni šef države. Aha, zato nama Britanci te 1977. nisu pisali protestnu notu. Ili mi možda ne bi trebala promaći skrivena analogija. Braćo Barbadošani sačekajte da Kosovo prihvati Vučića za nominalnog monarha pa ga onda priznajte. Gde ste požurili? Šta ako vam sada uvedemo sankcije? Šta ste do sada uvozili od nas? Ništa. Pa dobro i to ćemo vam ukinuti.

-       Čekaj malo – kao da čujem dobacivanje ovdašnjih biznismena. Šta je sad? A naši bankovni računi na Barbadosu?

Uh, zar je i to jedna od onih ofšor zona iz “rajskih papira”. E, dođavola! Taman sam mislio kako bi mogao nekako izvući neku bezopasnu a simpatičnu zafrkanciju. Ali kontam da će naša (srpska, a ne jugoslovenska) protestna nota dugo putovati diplomatskim kanalima i zaglaviti u nekoj ladici njihovog forin ofisa dok minister spoljnih poslova dođe sa pecanja. Pa kada se vrati daj bože dobro raspoložen zbog dobrog ulova i pogleda notu:

-       Gde mu dođe ta Srbija?

Pa izgugla mapu i nađe da je to država koja graniči sa Kosovom. A onda se nešto priseti pa zovnu kapetana svog brodića:

-       Je li odakle behu ovi fini ljudi sa kojima smo išli juče pre neku nedelju u ribe. Oni što su zakupili moj brodić ne pitajući za cenu  i onako otmeno častili celu posadu.

-       Sa Kosova gazda. To vam je neka država tamo negde u Aziji.

Ministar još jednom pročita protestnu notu i zamisli se:

-       Možda bi i ovi iz Srbije mogli da zakupe brodić. Što ne bi i njih priznali.

Zovite mi sekretara!