уторак, 18. август 2020.

Pitagorina šakšuka

 

Svojevremeno, dok ga zaokupljalo kakve je sve propise nametao Pitagora svojih učenicima, Miles je, pročitao da je Pitagora svojem najužem krugu sledbenika predavanja držao noću, tražeći od njih da se u mrklom mraku skoncentrišu na izrečeno iurađeno tokom dana, a to je najbolje kada čulo vida ne okupira slušaočevu pažnju. Tako je Miles običavao za čestih isključenja struja naveče da sabira po glavi ono najvažnije što mu se tokom proteklog dana dešavalo. Malu igrariju sa Jovinim osećanjima brzo je izbacio iz glave i koncentrisao se na razgovore sa Nikom, Ebi i Selmom. Otvaranje raznih persepktiva, materijalna sigurnost, zadovoljenje mužjačkog ega okupljanja ženki. Iz Canetove sobe u tihoj noći u kojoj nema ni zvuka kućanskih aparata čuo se tranzistor i sa Radio Beograda Ivo Robić: Samo jednom se ljubi, sve je ostalo varka…

Pevušeći refren Miles je upalio sveću i preletao preko pažljivo sabranih Selminih pisama u kojima sada otkrivao sakrivene želje. Ostaviti sve što je ostvarivo i posegnuti za neostvarivim. Ne vredi se vrteti u krug. Nemajući rešenje, Miles je naglo ustao i svećom se zaputio u kupatilo na tuširanje. Iz Canetove sobe začuo se Ibrica Jusić:

 

 

Sam Bog će znati zašto pišem pjesme
            i kome treba to što sada sanjam.
            Još od djetinjstva znadem što se ne smije,
            pa ipak pseto svog života ganjam.

 

Postavio je sveću na postolje kupatilskog ogledala i odslušao Ibricin glas i otplovio do dubrovačkih skalina gde je jedne sparne ljetne noći sanjario o životu. Tada sa Radmilom a sada? Onda je pustio jak tuš. Topla voda koja se slivala niz telo  govorila je da će tok nejasnih, predvidljivih i nepredvidljivih,  zbivanja narednih dana sam po sebi doneti odgovor. U krevet se zavukao osvežen i rasterećen lakonskom prepuštanju vremenu da nametne najbolje rešenje.

Rano leganje i zdrav san pozitivno je uticalo na rano ustajanje i izostanak  jutarnje mrzovolje. Izostalo je uobičajeno podstrekavanje sebe na nova hrabra i dobra dela koja ga čekaju u novom danu. Čio i bodar, sveže obrijan i raspoložen uputio se ka menzi kad je već Hamdijin kombi zaždio iz kampa a uprava je dovršavala doručak.  Nakon ko zna koliko vremena uze da doručuje. Radojka se prekrstila kad je zatražio tri jaja pečena na oko, paradajz sos, tri debelo izrezana parčeta hleba i nekoliko finskih zdenka sireva. 

Sunce je razvlačilo svoj istočni sjaj i smešilo se Miri dok je iz kancelarije ušla u menzu da nađe Jovu a videla Milesa kako marljivo tamani jaja.

-       Dobro jutro. Šta se ovo dešava da ti doručuješ u 7 ujutro?

-       Jučer skoro da ništa nisam jeo. Ni ručao ni večerao, sve nešto grickao usput. Za danas treba dosta nove energije. Ništa za to bolje od šakšuke.

-       Šta ti je to?

-       Jaja na oko, preko njih paradajz sos i zdenka sir. Pobiberiš na kraju.

-       Jaja sa biberom, bog s tobom.

-       E moja Miro puno ti još treba da naučiš. Ovo je moja varijanta šakšuke. U pravu egipatsku ide usitnjen beli luk. Pošto ja ne želim da ti mirišem na beli luk u kancelariji, stavljam zdenka sir na jaja dok su vruća i prelijem paradajz sosom. Eto energije za današnji dan. Sa začinom, bez začina, na gotovo sto načina --- sećaš se reklame. Sedi i probaj.

-       Hm, nije loše.

-       Uzmi još.

(odlomak iz romana “Operacija KLJ” – u pripremi)

xxx

Jedan me zagrebački prijatelj uputio na recept za šakšuku i ja se setih da taj omiljeni severnoafrički doručak pominjem u romanu o Milesu, da ne kažem o sebi. U romanu raspored stavljanja namirnica je drugačiji obzirom na menzaške uslove. Kod prave šakšuke, iako i ona dozvoljava kombinovanje svega i svačega od povrća što vam se nađe pod rukom, obično redosled ide tako da se prodinsta sitno iseckan luk i na rezance iseckana crvena paprika. Kad to odmekne, doda se iseckani beli luk, i nakon par minuta, izrezan paradajz, malo kumina, po volji iseckane ljute papričice (može i ljuti senf – ko voli).  Sve to u mnogočemu podseća na sataraš. Severnoafrički Arapi stavljaju harisu (sos od jako ljutih papričica, nešto kao hot red chilly peppers). Kad od svega toga nastane jedan koherentan umak ubacuju se nerazmućena jaja i sve to stavlja bez mešanja na ringlu dok se jaja ne stvrdnu. Stvar je opet do ukusa, želite li da vam žumance bude žitko – pažljivo osmatrajte proces. Odozgo može dodati neko začinsko bilje po ukusu. U moj kućnoj varijanti  ide bosiljak, a ponekad peršun. Šta se nađe. Pun mi je balkon bosiljka ove godine pa njega trpam u sve.

Po receptima vidim da mogu da se ubace i kockice sira. Moj junak je to radio sa topljenm sirom (a la zdenka), a ja sam u nekim drugim libijskim uslovima koristio omiljeni Filadelfijin sirni namaz ali uz arapski hleb i šakšuku. Jest da sam večerao maločas, ali voda mi ispunila usta.


Šakšuka sa slike nije moje delo. Crkla mi kamera na mobilnom koji se i inače počeo raspadati. Ovih se dana nadam novom telefonu sa boljim performansama od ovog mog Huaveia koji me sasvim solidno služio 4 godine. 

xxx

Jupiter se večeras sakrio iza kiše. Divno veče za kontemplaciju o ispraznom letu koje koristim da izađem na kraj sa romanom koji me naizmenično nervira kad je lepo vreme, a s radošću mu se vraćam kad je tunjavo.

Ali zato pustiš Ibricu i sve ti je potaman.

Нема коментара:

Постави коментар