Svojevremeno, dok ga zaokupljalo kakve je
sve propise nametao Pitagora svojih učenicima, Miles je, pročitao da je
Pitagora svojem najužem krugu sledbenika predavanja držao noću, tražeći od njih
da se u mrklom mraku skoncentrišu na izrečeno iurađeno tokom dana, a to je
najbolje kada čulo vida ne okupira slušaočevu pažnju. Tako je Miles običavao za
čestih isključenja struja naveče da sabira po glavi ono najvažnije što mu se
tokom proteklog dana dešavalo. Malu igrariju sa Jovinim osećanjima brzo je
izbacio iz glave i koncentrisao se na razgovore sa Nikom, Ebi i Selmom. Otvaranje
raznih persepktiva, materijalna sigurnost, zadovoljenje mužjačkog ega okupljanja
ženki. Iz Canetove sobe u tihoj noći u kojoj nema ni zvuka kućanskih aparata
čuo se tranzistor i sa Radio Beograda Ivo Robić: Samo jednom se ljubi, sve
je ostalo varka…
Pevušeći refren Miles je upalio sveću i
preletao preko pažljivo sabranih Selminih pisama u kojima sada otkrivao
sakrivene želje. Ostaviti sve što je ostvarivo i posegnuti za neostvarivim. Ne
vredi se vrteti u krug. Nemajući rešenje, Miles je naglo ustao i svećom se zaputio
u kupatilo na tuširanje. Iz Canetove sobe začuo se Ibrica Jusić:
Sam Bog će
znati zašto pišem pjesme
i
kome treba to što sada sanjam.
Još
od djetinjstva znadem što se ne smije,
pa
ipak pseto svog života ganjam.
Postavio je sveću na postolje kupatilskog
ogledala i odslušao Ibricin glas i otplovio do dubrovačkih skalina gde je jedne
sparne ljetne noći sanjario o životu. Tada sa Radmilom a sada? Onda je pustio
jak tuš. Topla voda koja se slivala niz telo govorila je da će tok nejasnih, predvidljivih
i nepredvidljivih, zbivanja narednih
dana sam po sebi doneti odgovor. U krevet se zavukao osvežen i rasterećen
lakonskom prepuštanju vremenu da nametne najbolje rešenje.
Rano leganje i zdrav san pozitivno je
uticalo na rano ustajanje i izostanak
jutarnje mrzovolje. Izostalo je uobičajeno podstrekavanje sebe na nova
hrabra i dobra dela koja ga čekaju u novom danu. Čio i bodar, sveže obrijan i
raspoložen uputio se ka menzi kad je već Hamdijin kombi zaždio iz kampa a
uprava je dovršavala doručak. Nakon ko
zna koliko vremena uze da doručuje. Radojka se prekrstila kad je zatražio tri
jaja pečena na oko, paradajz sos, tri debelo izrezana parčeta hleba i nekoliko
finskih zdenka sireva.
Sunce je razvlačilo
svoj istočni sjaj i smešilo se Miri dok je iz kancelarije ušla u menzu da nađe
Jovu a videla Milesa kako marljivo tamani jaja.
- Dobro jutro. Šta se ovo dešava da ti doručuješ u
7 ujutro?
-
Jučer skoro da ništa nisam jeo. Ni ručao
ni večerao, sve nešto grickao usput. Za danas treba dosta nove energije. Ništa
za to bolje od šakšuke.
-
Šta ti je to?
-
Jaja na oko, preko njih paradajz sos i
zdenka sir. Pobiberiš na kraju.
-
Jaja sa biberom, bog s tobom.
-
E moja Miro puno ti još treba da naučiš.
Ovo je moja varijanta šakšuke. U pravu egipatsku ide usitnjen beli luk. Pošto
ja ne želim da ti mirišem na beli luk u kancelariji, stavljam zdenka sir na
jaja dok su vruća i prelijem paradajz sosom. Eto energije za današnji dan. Sa
začinom, bez začina, na gotovo sto načina --- sećaš se reklame. Sedi i probaj.
-
Hm, nije loše.
-
Uzmi još.
(odlomak iz romana “Operacija KLJ” – u pripremi)
xxx
Jedan me zagrebački prijatelj uputio na recept za šakšuku i ja se setih da taj omiljeni severnoafrički doručak pominjem u romanu o Milesu, da ne kažem o sebi. U romanu raspored stavljanja namirnica je drugačiji obzirom na menzaške uslove. Kod prave šakšuke, iako i ona dozvoljava kombinovanje svega i svačega od povrća što vam se nađe pod rukom, obično redosled ide tako da se prodinsta sitno iseckan luk i na rezance iseckana crvena paprika. Kad to odmekne, doda se iseckani beli luk, i nakon par minuta, izrezan paradajz, malo kumina, po volji iseckane ljute papričice (može i ljuti senf – ko voli). Sve to u mnogočemu podseća na sataraš. Severnoafrički Arapi stavljaju harisu (sos od jako ljutih papričica, nešto kao hot red chilly peppers). Kad od svega toga nastane jedan koherentan umak ubacuju se nerazmućena jaja i sve to stavlja bez mešanja na ringlu dok se jaja ne stvrdnu. Stvar je opet do ukusa, želite li da vam žumance bude žitko – pažljivo osmatrajte proces. Odozgo može dodati neko začinsko bilje po ukusu. U moj kućnoj varijanti ide bosiljak, a ponekad peršun. Šta se nađe. Pun mi je balkon bosiljka ove godine pa njega trpam u sve.
Po receptima vidim da mogu da se ubace i kockice sira. Moj junak je to radio sa topljenm sirom (a la zdenka), a ja sam u nekim drugim libijskim uslovima koristio omiljeni Filadelfijin sirni namaz ali uz arapski hleb i šakšuku. Jest da sam večerao maločas, ali voda mi ispunila usta.
Šakšuka sa slike nije moje delo. Crkla mi kamera na mobilnom koji se i inače počeo raspadati. Ovih se dana nadam novom telefonu sa boljim performansama od ovog mog Huaveia koji me sasvim solidno služio 4 godine.
xxx
Jupiter se večeras sakrio iza kiše. Divno veče za kontemplaciju o ispraznom letu koje koristim da izađem na kraj sa romanom koji me naizmenično nervira kad je lepo vreme, a s radošću mu se vraćam kad je tunjavo.
Ali zato pustiš Ibricu i sve ti je potaman.
Нема коментара:
Постави коментар