Jednog
leta, verujem da je to bilo 1957. Ili 58. Otac me vodio sa sobom u selo
Smiljan, blizu Gospića kome smo tada
živeli. On i grupa oficira išli su na mobu. Gradili su nečiju kuću i svako je
doprineo nekom svojom veštinom da se kuća stavi pod krov. Sećam se da mi je bio
zadatak da nosim kutiju sa ekserima majstorima koji su se bavili tesarskim
radovima. Otac mi je govorio da pazim gde hodam jer je na gradilištu bilo
raznog otpada i opasnog materijala za nepripremljenog klinca od 5 ili 6 godina.
Sećam se da se vrtio ražanj i predveče kada se selo na improvizovane klupe i ljuštio
gimišt, otac mi je pokazivao neku kuću u daljini i rekao: „Zapamti sine, u onoj
kući se rodio Nikola Tesla“. Naravno da
mi to nije ništa značilo. Bio sam obuzet buhtlama koje je donela neka žena.
Na
crno-beloj fotografiji iz 1933. vidite kako je ta kuća sa obližnjom crkvom u
kojoj je stolovao njegov otac izgledala verovatno i te godine mog jedinog
dolaska u Smiljan. Danas je tamo memorijalni centar i jedna interesantan skulptura
suvonjavog i zanesenog Tesle.
Ispričah
tu priču mojim američkim Kobasićima dok smo po Gornjem gradu u Zagrebu naišli
na tabelu koja je obeležila njegovu
posetu Zagrebu.
Naš
vodič je imao smisla za ironiju sa kojom se odnosio oko večitog srpsko-hrvatskog
sporenja: čiji je Tesla. Najpravednije bi možda reći: Amerikanac ličkog
porekla. Nema Ličana koji se sa time ne
bi složio. Ali u toj odrednici nema
ništa hrvatsko ni srpsko. Dok Srbija po Tesli naziva glavni aerodrom i stavlja
spomenik ispred tehničkih fakulteta, Hrvatska obeleževa sva mesta koja se vežu
ili mogu vezati za Teslino ime. U takmičenje se uključila i Srpska feudalna
crkva pošto poto hoteći da urnu sa Teslinim pepelom strpa u hram Sv. Save
ističući da mu je otac bio sveštenik pravoslavni a zaboravljavajući Tesline
izlete u istočnjački misticizam koji bi u nekim drugim prilikama hladno
osudila.
A kad
smo već kod obeležavanja eto mene da se pohvalim da imam nešto zajedničko sa
Teslom. On je od svoje 14. do 17. godine (od 1870. do 1873.) pohađao Carsku i
kraljevsku veliku realku, današnju Gimnaziju Karlovac
u kojoj zgradi je bila
moja osnovna škola „Mile Mraović – Simić“. Gimnaziju volim da obiđem, na lepom je
mestu blizu Korane i sećam se kada je nastala priložena fotografija na ulazu u
zgradu.
Sve sa direktorom (gospodin čovek velikog ugleda u gradu) i našom
razrednom. Uzalud pokušavam da se setim njihovim imena. Onaj visoki momak, levo iza svih, sa belom rolkom, potpisnik je ovih
redova. (Kad sam pregledao fotografiju
setio sam se prezimena i imena otprilike polovine drugara i drugarica iz
razreda. Posebne jedne Anice, kćerke jednog karlovačkog zubara, u koju sam bio
zaljubljen. Onako – platonski. Eno je, stoji pored razredne, u tamnom džemperu.)
Gimnazija
se u moje karlovačko vreme zvala „Dr Ivan Ribar“ (i njegova je familija iz
okolice Karlovca) da bi se sada zvala jednostavno - Gimnazija Karlovac. Kako su
je uvek svi zvali. Naravno, nova je vlast nakačila par tabli slavnih ličnosti
koji su gimnaziju završili. Nađoh sliku na kojoj kače Stjepana Radića iznad
ploče sa sećanjem na Teslu.
Mogla bi se
tu naći uskoro još jedna ploča ako se razne ustaške udruge toga sete:
Karlovačku gimnaziju je završio i Ante Pavelić.
===
Dok
smo se mi sa vodičem razjašnjavali o Teslinom poreklu, najmlađa Izabel je
pitala oca: Je li to onaj Tesla koji je izmislio električni auto?
Ne
setih se da joj kažem da je to onaj auto što ga je Elon Mask lansirao u kosmos
i sada ide nekim svojim putem među zvezde. Gde je Tesli i mesto.
Нема коментара:
Постави коментар