Tesla u kosmosu

       Jednog leta, verujem da je to bilo 1957. Ili 58. Otac me vodio sa sobom u selo Smiljan, blizu Gospića  kome smo tada živeli. On i grupa oficira išli su na mobu. Gradili su nečiju kuću i svako je doprineo nekom svojom veštinom da se kuća stavi pod krov. Sećam se da mi je bio zadatak da nosim kutiju sa ekserima majstorima koji su se bavili tesarskim radovima. Otac mi je govorio da pazim gde hodam jer je na gradilištu  bilo raznog otpada i opasnog materijala za nepripremljenog klinca od 5 ili 6 godina. Sećam se da se vrtio ražanj i predveče kada se selo na improvizovane klupe i ljuštio gimišt, otac mi je pokazivao neku kuću u daljini i rekao: „Zapamti sine, u onoj kući  se rodio Nikola Tesla“. Naravno da mi to nije ništa značilo. Bio sam obuzet buhtlama koje je donela neka žena.

Na crno-beloj fotografiji iz 1933. vidite kako je ta kuća sa obližnjom crkvom u kojoj je stolovao njegov otac izgledala verovatno i te godine mog jedinog dolaska u Smiljan. Danas je tamo memorijalni centar i jedna interesantan skulptura suvonjavog i zanesenog Tesle.

Ispričah tu priču mojim američkim Kobasićima dok smo po Gornjem gradu u Zagrebu naišli na  tabelu koja je obeležila njegovu posetu Zagrebu.

Naš vodič je imao smisla za ironiju sa kojom se odnosio oko večitog srpsko-hrvatskog sporenja: čiji je Tesla. Najpravednije bi možda reći: Amerikanac ličkog porekla.  Nema Ličana koji se sa time ne bi složio.  Ali u toj odrednici nema ništa hrvatsko ni srpsko. Dok Srbija po Tesli naziva glavni aerodrom i stavlja spomenik ispred tehničkih fakulteta, Hrvatska obeleževa sva mesta koja se vežu ili mogu vezati za Teslino ime. U takmičenje se uključila i Srpska feudalna crkva pošto poto hoteći da urnu sa Teslinim pepelom strpa u hram Sv. Save ističući da mu je otac bio sveštenik pravoslavni a zaboravljavajući Tesline izlete u istočnjački misticizam koji bi u nekim drugim prilikama hladno osudila.

A kad smo već kod obeležavanja eto mene da se pohvalim da imam nešto zajedničko sa Teslom. On je od svoje 14. do 17. godine  (od 1870. do 1873.) pohađao Carsku i kraljevsku veliku realku, današnju Gimnaziju Karlovac

 u kojoj zgradi je bila moja osnovna škola „Mile Mraović – Simić“. Gimnaziju volim da obiđem, na lepom je mestu blizu Korane i sećam se kada je nastala priložena fotografija na ulazu u zgradu. 

Sve sa direktorom (gospodin čovek velikog ugleda u gradu) i našom razrednom. Uzalud pokušavam da se setim njihovim imena. Onaj visoki momak, levo iza svih, sa belom rolkom, potpisnik je ovih redova.  (Kad sam pregledao fotografiju setio sam se prezimena i imena otprilike polovine drugara i drugarica iz razreda. Posebne jedne Anice, kćerke jednog karlovačkog zubara, u koju sam bio zaljubljen. Onako – platonski. Eno je, stoji pored razredne, u tamnom džemperu.)

Gimnazija se u moje karlovačko vreme zvala „Dr Ivan Ribar“ (i njegova je familija iz okolice Karlovca) da bi se sada zvala jednostavno - Gimnazija Karlovac. Kako su je uvek svi zvali. Naravno, nova je vlast nakačila par tabli slavnih ličnosti koji su gimnaziju završili. Nađoh sliku na kojoj kače Stjepana Radića iznad ploče sa sećanjem na Teslu.  

Mogla bi se tu naći uskoro još jedna ploča ako se razne ustaške udruge toga sete: Karlovačku gimnaziju je završio i Ante Pavelić.

===

Dok smo se mi sa vodičem razjašnjavali o Teslinom poreklu, najmlađa Izabel je pitala oca: Je li to onaj Tesla koji je izmislio električni auto?

Ne setih se da joj kažem da je to onaj auto što ga je Elon Mask lansirao u kosmos i sada ide nekim svojim putem među zvezde. Gde je Tesli i mesto.