Dora Krupićeva

        Prva junakinja ljubavnog romana koju pamtim je Dora Krupićeva, glavni lik prvog historijskog romana u Hrvatskoj - “Zlatarevo zlato” Augusta Šenoe.

Njegov značaj za hrvatsku književnost je bio toliki da su kraj 19. stoleća s pravom nazvali Šenoino doba.

Na stranu što sam čitao gotovo sve romane koje je napisao u vreme kada sam gutao knjige i svakodnevno u osnovnoj školi “Mile Mraović Simić” (pretpostavljam da više ne postoji, ili ne pod imenom narodnog heroja) koja se nalazila u delu današnje čuvene Karlovačke gimnazije, pozajmljivao knjige tako da bibliotekarka nije verovala kojom brzinom ih čitam. Tada su mi junaci bili Robin Hud i Tri muskatira a najviše sam uživao u putovanjima raznih moreplovaca, od Magelana do Džemsa Kuka.

Kasnije u gimnaziji Šenoa mi je bio dosadan i jedino čega se sećam je kada je na jednom času iz hrvatskog drugar M (imena se sećaju ispisnici B razreda II gimanzije od 1967-1971) njegovo ime izgovorio potpuno po francuski: Ožist Šenoa sa naglaskom na “oa”. Istinu govoreći Šenoa je bio nemačko-češkog porekla i puno ime mu je bilo August Ivan Nepomuk Eduard Schönoa – pa je možda M. u svom izgovoru bio makar malo blizu istine.

U ljubavne romane se nisam uplitao dok me nije zaposednula Dora Krupićeva i njena nesretna ljubavna veza sa Pavlom Gregorijancem. Likovi građana i plemića upleteni u zbivanja u Zagrebu i Medvedgradu 16. stoleća. Šenoa ih je objavljivao u nastavcima u Vijencu i na dan kada je Vijenac izlazio, pred kioscima su se stvarali redovi žena koje su htele saznati šta se dešava ili će se desiti između nesretne Dore i zaljubljenog Pavla. Šenoa je vešto svaki nastavak prekidao na najinteresantnijem mestu i izazivao ogromno nestrpljenje ustreptalih srdaca zagrebačkih gospodični koja se nisu mogla smiriti dok ne bi izašao sledeći nastavak.

Moglo bi se to porediti sa vremenom moje mladosti kada je na televiziji išla serija “Dugo, toplo leto” po romanu Vilijama Foknera, kada su gradovi bili prazni nedeljom naveče kada su ekrane zarobili Ben Kvik i Klara. U seriji su igrali Roj Tinis i Doroti Meloun ali je svetska slava potekla iz filma Martina Rita iz 1958. sa postavom u sastavu: Pol Njumen, Džoana Vudvord, Orson Vels, Li Remik … (koja imena!).

Da va podsetim da je to onaj isti Pol Njuman (oženjen za Džoanu Vudvord) koji je, na pitanje kako to da ga ne viđaju ni sa kojom drugom ženom u privatnom životu, odgovorio: “Zašto da idem po hamburger napolje, kad u kući imam sočan stek.”

xxx

Nemam nameru da vam prepričavam zapletenu radnju “Zlatarevog zlata”. Potrudite se da u bibliotekama svojih roditelja (one knjige u tvrdom povezu koje skupljaju prašinu) nađete “Zlatarevo zlato”, “Čuvaj se senjske ruke”, “Prosjaka Luku” i “Seljačku bunu”. Šenou ćete naći odmah do Marije Jurić Zagorke koja je u neku ruku njegov nastavljač.

Zbog svega ovog nemojte se čuditi što sam bio emotivno dirnut dok sam za vreme šetnje po zagrebačkom Gornjem gradu naišao na ove spomenike:

 Dore Krupićeve, dakle književnog lika uobličenog u skulpturu Ive Kerdića iz 1929. postavljene kod Kamenitih vrata, te nešto dalje i Zagorke 

koju su svi tako mnogo čitali i pomalo se stideli njenih sentimentalnih, historijskih romana.

xxx

Dok sam u pređašnjem šunjanju po zagrebačkoj katedrali ulazio u uspomenu na Zrinskog i Frankopana, zaboravih da pred vas iznesem neki dobar recept srednjovekovne hrvatske kuhinje. Danas sam malo kopao i našao da je pre par godina u nekom od dvoraca Zrinskih održano viteško takmičenje na kome je ljubitelj starih recepata zagrebački ugostitelj Zlatko Puntijar, vlasnik restorana Stari puntijar, poslužio jela iz vremena Zrinskih, te Dore i Pavla.

Izabrah za vas jedno vrlo upečatljivo jelo.

Jelen u črnoj juhi s valjušcima od kruha

800 g jelenjeg buta narezanog na medaljone 1 jabuka ½ glavice luka 3 žlice meda 300 ml crnog vina malo ribanog đumbira sol, papar, malo šafrana 50 g badema šaka grožđica malo krušnih mrvica

Medaljone prepržiti na malo masnoće, podliti crnim vinom, naribati sitno jabuku i luk. Pustiti da se dinsta, pa dodati med, đumbir, šafran te usitnjene bademe i pustiti da se kuva na laganoj vatri desetak minuta i zgusnuti krušnim mrvicama.

Dobar tek.

Želudac mi je proradio i veli: Ovo se mora probati.

Sledeći put kada idem za Zagreb OBAVEZNO idem do g. Puntijara i njegovog restorana.