четвртак, 9. јул 2020.

Mesec nad Narodnom skupštinom


Olinjali samozvanirevolucionar, šetač, demonstrant, uživalac u tuširanju pod vodenim topovima, navučen na suzavac, uvek spreman na bežanje pred silom, jednako pogan na rečima kada silu treba ocrniti, uporan idealista kada tome nije mesto ni vreme, vernik nade u ljudskost, nekadašnji vernik kritičkog marksizma, večni uverenik da nešto svojim delom mora makar malo pomeriti nabolje, utopista i površni intelektualac sa mestimičnim prodorima prosvetljenja,
dakle, takav bivši i sadašnji (kako u čemu) sedi u jedan sat po ponoći na balkonu sedmog sprata jedne zgrade na Medakoviću 2 u glavnom i najvećem gradu više bivših i jedne sadašnje zemlje na dve velike reke za koje zna da postoje ali ih ne vidi (a drago mu je da teku jer govore o vječnosti i prolaznosti – ne može se u istu vodu dva puta kročiti),
i gleda u ne previše prozračno nebo na kome se vide samo neke tri planete i tri četvrt Meseca sa osvetljenim onim delom koje liči na nakreveljeno lice i spušta pogled povremeno sa  tamnog neba koje izgleda tako statično a saznanje mu govori da to nije tako i da je kosmos uzbudljivo dinamičan ako umemo da se odlepimo makar u mislima od kaljuge, blata, balege i mutljaga raznih vrsta naših prizemnih života,
a mučen kostoboljom, zastrašen virusom   koji obožava imunološke oslabljene telesno stare osobe, kalkulant oslabljene prostate spreman da se oda slatkom komforu udobnog sedenja sa pitom od višanja pored sebe i čajem od kleke i šipka koji daje lažan utisak brige o sopstveom zdravlju,
prati preko društvenih medija kako nove generacije izneverenih pokušavaju stvoriti ili naći neku novu normalnost  u ovoj neveseloj srbijačastoj Srbijici raspamećenoj srbovanjem, manijakalnim vođama, negledanjem dalje od sopstvenog slinavog nosa, uverenoj da su joj svi drugi krivi za sopstveni sunovrat, ogrezloj u lenosti  i nikad izašloj iz papazjanije propalih snova o sopstvenoj veličini i značaju,
i opet se nada da ovi ostaci ostataka mlade pameti imaju snage da pometu sve nas koji smo pristali da nas prave ovcama i magarcima sve sa šarlatanima, trbuhozborcima, manipulatorima, drumskim razbojnicima i mudomrsima koji nam (im) sede na grbači držeći nam (im) pred očima, nosom i ustima kanap sa visećom šargarepom koju nikako da zagrizemo a ponekad liznemo ostatke zemlje iz koje je izvađena .

U međuvremenu dve su planete zamakle za prozor, Mesec se popeo i blista a treća planeta ga prati svojom putanjom i brzinom. Fantastična nebeska mehanika planeta ovog našeg Sunčevog sistema mami da se odmaknem od prizemnosti sopstvenog trajanja, Poneki osvetljeni prozor i bledunjava svetlost soba u kojima titraju televizijski ekrani. Autoputem neko pokušava da stigne negde gde misli da mu je mesto. Devojke iz redakcije naše alumni produkcije živo razmenjuju utiske sa večerašnjeg sedenja ispred skupštine koju vlast uporno naziva Dom narodne skupštine. I tek kad ispišem ovo “Dom narodne skupštine” shvatim da su ovi što su posedali na asfalt i po trotoarima i parkovima ispred Doma u stvari taj narod za tu skupštinu i koja bi tek sa njima zaista mogla da se nazove Narodnom skupštinom.

Нема коментара:

Постави коментар