Sataraš. Svinjetina od vrata malo..umesto jaja. Dosta luka, 4 paprike šilje, 1 ljuta, sušena
kopriva, origano malo, mirođija kao iznenađenje, čenj belog luka, 2 velika
paradajza.
Krompir
beli skuvati do raspadanja. Umrviti u sataraš.
Za slatu
iseckati paprika šilju, posuti belim lukom i bosiokom, posoliti i kanuti maslinovog ulja.
Volja ovog
ogladnjelog kuvara dodala je kiselu pavlaku.
Služiti uz harmoniku i Pijacolu.
https://www.youtube.com/watch?v=KFkaVhfTvWE
Oblivion u 15 verzija. Bez obzira na ponavljanja, svaki izvođač to radi na svoj način. Obratite pažnju na jedan tango i na jednu klizačicu na ledu.
Jesti oko 7, pol osam naveče kada zapadno sunce miluje krovove zgrada i povremeno pogledati komšinicu na suprotnoj strani zgrade kako na balkonu čita podigavši noge na stolicu.
Ovih dana ima i dosta oblaka koji ne znaju kuda da se denu.
Oko 9 dok se nebo još plavilo Jupiter je zaplovio iznad Medakovića 3.
Uvećajte priloženu fotografiju i primetićete iznad trouglastih krovova, a sa desne strane niskog izduženog oblaka jednu bledu svetlost naspravam plavetnila. Ne da se Jupiter. Saturna još nema, ali ne brinem za njega, doći će i on. Suviše je zabavljen igranjem prstenova oko njega da bi obratio pažnju na nas.
xxx
Iznenadili biste se kako je uzbudljivo gledati u planete čak i bez ikakve opreme. Naučite nešto o njima i zamislite. Moje pamćenje nije kao nekada (a nikada me nije osobito krasilo) pa zvirnem na internet i podsetim se Jupitera kao 4. najsjajnijeg objekta na nebu,( posle Sunca, Meseca i Venere) koji ima zapreminu 318 puta veću od Zemlje, a sav taj džin je ipak ima samo hiljaditi deo zapremine Sunca. Sve te fantaatiče relacije za nešto što mi doživljavamo kao tačkaste fenomene na noćnom nebu.
Pitam se istovremeno da li to znanje o zvezdanim objektima i pojavama u svemiru eliminiše poetska i sentimentlna uzdisanja romantika pod sjajem zvijezda a još više Meseca . Dvodimenzionalna površnost stvar je njihova obrazovanja, a romantizirana posvećenost krila je iza sebe ovozemaljske motive. Ne sumnjam da će pesnici naći načina i da novija saznanja o nebeslim telima pretoče u neodoljivo stihovano delo.
Ovog mi časa pada na pamet jedna ljubavna pesma koju sam jako davno pročitao i za koju se godinama nadam da ću je ponovo naći. Ne znam ni naziv pesme, niti pesnika, niti znam bilo koji stih, ali se sećam da je pesnik svoj fatalni susret sa draganom poredio sa kometom koja se jednom u 70 i nešto godina pojavi vidljiva na nebu iznad nas. Bude li se neko od vas setio te pesme, pesnika ili makar neke natuknice o njoj, molim da mi se javi. Opseda me godinama i red je da se ta pesma ponovo negde pojavi. Baš kao i ta kometa svakih 70 i nešto godina. Kometa je verovato Halejeva a pesma je pretpostavljam napisana negde oko 1910. jer sam je čitao pre 1986. kada se opet pojavila i mogla se videti golim okom. Sledeći puta dolazi 2062.i prilično sam siguran da neću biti tu da je dočekam.
xxx
Ne treba biti zarobljen svojom kosmičkom sićušnošću i prolaznošću. Ja sam jednako ponosan na svoju ljudsku vrstu jer, hej, ona je svoju prolaznost shvatila a da nije tako sićušna po svojim dometima svedoči i fotografija pri kraju ovog dopisa. Koristio sam je nekad ranije u nekom od napisa ali nije na odmet ponoviti. Uvek sam fasciniran kad je vidim.
Čuvena fotka koju je sa ruba Sunčevog sistema snimio Voyager 1, (umetnut na ovoj fotografiji da se zna autor fotografije i zaštite njegova autorska prava) taj naš uporni putnik van spoznatog, 1990. A možda vam još lepša bude ova kasnija koju je Cassini snimio 2013. praveći kompoziciju sa Saturnom i njegovim prstenovima. Zaista deluje impresivno.
Hej ljudi, nema veze šta je kišno popodne u Beogradu.
Nema veze što večeras pretpostavljam nećete videti ni Jupiter ni Saturn a ni Marsa kao ponoćnog ratnika. Svi su oni tu. Ne mare nešto za nas, ali mi marimo za njih.
Нема коментара:
Постави коментар