Preobraženje na steroidima

Djevojke u ljetnim haljinama volim
Djevojke u ljetnim haljinama volim
Ljubim ih u leđa, mirišu na smolu

                                      Haustor

Beviplex, Nolpaza

Pronison, Vigantol

Gluformin, Propafen

Conprosta

                                       Moj internista, reumatolog, endikronolog,

kardiolog i urolog

По Матеји, треће године свога проповедања, Исус Христос поведе своје апостоле Јакова, Петра и Јована у планину Тавор. Исус се у току наредне ноћи преобрази пред њима и постаде као светлост. 

Те ноћи се апостолима приказаше и пророци Мојсије и Илија и зачу се глас Божији, који апостолима рече да никад не губе веру у Њега и Његовог Сина.

Nakon tromesečnog sputanog,  nesamostalnog (ne)života, na Preobraženje po srpskom pravoslavnom kalendaru (19.8.) dokonah da je vreme da se makar donekle vratim svom načinu samostalnog života.

Preobraženje je počelo sa Beviplexom i Nolpazom u 7 ujutro.  Spašavanje imunološkog sistema i oblaganje želuca da bi se mogle gutati razne druge tablete.

U 8 voćna salata (dinja, šljive i grožđe sa medom, cimetom i indijskim oraščićem) sa 5 kapi Vigantola  i pola tablete Pronisona (kortikosteroid).

U 9.30 sa torbom u kojoj je laptop i punjač, papuče, donji veš i flašica sa vodom krećem na početnu stanicu 18 na Medakoviću III.

Na početnoj stanici 18.tice, u Pekari Grujić uzimam XL sendvič i jogurt. Simpatični, vižljasti devojčurak  veselo odrađuje rutinu pakovanja već umotanog sendviča u plastičnu kesu dodajući salvete.

U 18.tici  oko 10 (negde kod Darvinove) odmotavam sendvič i završim ga kada se autobus spusti na autoput.

Autobus poluprazan. Pokoje gole noge i devojačke guzičice klize među sedištima.

Do mene na sedištu jedna brineta kratke kose u širokoj crvenoj haljini rukuje mobilnim tražeći muziku koja se preko slušalica uliva u njene uši. Pogledava na moj sendvič i vidim da sam izazvao njena usta na prikriveno mljackanje.

Kod Sava centra izađem i progutam Gluformin (za šećer) i Propafen (aritmija) uz nešto vode.

Dolazim do boka Crowne Plaze gde je bazen i sve ostalo od spa centra Sarune.

Devojke na ulazu me prepoznaju.

„Nije vas dugo bilo“.  Pruža mi jedna crnka aseksualnog izgleda beli mantil i ključ ormarića.

Xxx

Patrijarh srpske feudalne crkve je na Preobraženje u nekoj bogomolji na Vidikovcu rekao:“Ono što se silom uzme, na neki način se i vrati, a zato imamo dokaza kod naroda jevrejskog, koji je 2.000 godina čekao da se vrati u Jerusalim. I vratio se.“ Pa je progovorio o našem Jerusalimu, svetoj kosovskoj zemlji. Treba da se borimo da ga sačuvamo „pa ako ga, ne daj Bože, izgubimo, da se borimo da ga vratimo“.

Ko kaže da nema pomaka u srpskoj crkvi. Ipak je ona doskora osuđivala Jevreje kao Isusove progonitelje i ubice, a sada će nam isti Jevreji (koji su nekog isterali sa svete zemlje da bi se u nju vratili) biti uzori za narednih 2.000 godine čekanja da u Pećkoj patrijaršiji nikne novi Jerusalim.

Xxx

Mladi bračni par iz Modriče došao na dva-tri dana u hotel i provodi se na bazenu, navečer posećujući mnogobrojnu rodbinu. Imaju toliko rodbine da su odabrali hotel za bivak. On sa zlatnim lancem i velikim zlatnim krstom. Raspričao se u sauni o rodbini koju bih valjda i ja trebao poznavati. Jedan je od njih poznati automehaničar u Pančevu. Bio zbog nečega u novinama.

Momak iz Modriče jedva uvuče stopala u hotelske frotirske papuče.

Kinezu, također hotelskom gostu, mala stopala gotovo da se sapliću sa prevelikim frotirskim papučama. Hotel izgleda raspolaže samo sa jednom veličinom papuča.

Xxx

Bazenom pliva jedan potpuno beli buket plastične trave. 

Na glavi jedne djevojke koja pliva samo prsno ujednačenim ritmom. Da li je prirodna kosa? Da li je moguće ofarbati kosu u belo da belije ne može biti. Mada, pramenovi nekako neprirodno pravilno idu sa temena vrhova taman do ramena da se mogu napiti vode. Poslije, kada sam se plivajući donekle primakao gospođici nepomičnog lica, ustanovio sam da je ipak perika.

Gospođica je preplanulog tijela i uspravnog držanja. Ima li 30? Mršavog, mišićavog tela. Ono što joj fali na dupetu, nadulo se na grudima. Implanti?

Istetovirana velika ruža na levom ramenu s leđa. I jedna vertikalno posred kolena.

Xxx

Jedna crvenokosa 40-tih godina u jednodelnom kostimu. Držeća – što bi rekla moja majka. Ima je tamo gde je treba biti. „Ovaku jednu mi je doktor prepisa“ – rekao bi moj kordunaški prijatelj Baja.

Progovaraju iz mene steroidi.

Ogromna sjena viljuške
nadnama oklijeva;
mi smo dva drhtaja zalogaja mesa
na hladnoj okrugloj ravni
pod jastrebima pogleda
strelovitih.

I dok nepoznata ruka nešto premišlja,
na brzinu živimo i ljubimo se.

Umrla je Vesna Krmpotić

Xxx

Nakon skoro sat vremena laganog plivanja, hodanja u vodi na prstima i petama, laganih vežbi za rameni sklop te kruženja kukovima kao da se izvlačim iz živog blata – izađoh ponosno iz bazena zadovoljan malom pobedom.

Musavi mango mus

      Uzmem ja da zadovoljim svoju znatiželju i da malo više saznam o  večeri u DeMilitarizovanoj Zoni izmeđ u dve Koreje i da vidim šta sam propustio navesti.

Najpre da vas podsetim na jelovnik.

Deluje sve nekako po malo – a nakupi se.Tako da je stariji kolega (južni) morao svako malo da objašnjava mlađem sunarodniku sa Severa šta će se sve naći na stolu.

A sa severne strane užurbani bezbednjaci su se pobrinuli da dragi i veliki vođa i njegov domaćin dobiju sve sveže i toplo.

Sve toplo sem hladne supe sa rezancima u  kojoj južni kolega uživa kanda sa nekim oprezom.

Pa se i popilo. Koliko vidim po obliku čaša našao se tu šampanjac.

Pa su dvojica vođa razbili jedno veliko kinder jaje.

Kad unutra neka reklo bi se torta sa kartom ujedinjene Koreje. Ta se ista karta u smanjenom obliku našla na mango musu posluženom zvanicama.  

Bilo je i muzičkog programa pa je raspoloženi Južnjak isprsio da plati muzičarima.

Posle dobre klope, Kim ode ka Severu sve sa svojim džogirajućim teločuvarima.

= o =

I tu bi trebalo da bude ono "čiča miča gotova je priča". 

Jest đavola.  

Sutradan pročitah deklaraciju sa dobrim željama a uskoro krenuše i mali koraci. Sve ide kako valja da sse svet raduje lepom rešenju nekog višedecenijskog problema.  Severna Koreja je pomerila vreme za pola sata da bi se uskladila sa južnom braćom. Na jugu krenuli da demontiraju ogromne zvučnike postavljenu uz granicu da puštaju severnoj braći u vremena pre znamenite večere malo glasne kapitalističke propagande.

Zlobni deo mene pomisli kako bi se jeftino mogli nabaviti kilometri zvučnika i postaviti duž Dunava, Save a možda i Drine da bi nev(j)ernoj braći preko dokazali da su svi nastali od Srba. Mogli bi im puštati red predavanja „čuvenog“ historičara Jovana Deretića, red Cece i Ace Lukasa (do skora nisam znao da mu je svetovno prezime Vuksanović), red Vulina, Stefanovića pa i Vučića iz najboljih šešeljovskih dana. Nabaviti opremu od Koreanaca što pre dok se oni sa druge strane reke ne dosete.  Zamislite da oni nama puste nekog Tompsona i probrane branitelje hrvatstva, muslimanstva, crnogorstva i ostalih „stava“...

Dok sam ja brinuo ko će se prvi setiti DMZ zvučnika, pročitah da su se japanski mediji naljutili zbog mango musa. Otkud sad to?

Naime, na karti ujedinjene Koreje, iz onog pozamašnog razbijenog kinder jajeta, ispada da su nacrtani i neka ostrvca za koje Japanci tvrde da su, hm japanska.

Ponovo pogledam mango mus i plavičastu kartu ujedinjene Koreje.

Trebalo bi da su na dnu sa desne strane neka dva otočića koja ja ne videh ali viđeše Japanci. Prilažem malo precizniju mapu pa pokušajte samo da vidite o kojim se ostrvcima radi. 

Znatićeljnicima preporučujem da nađu uvećavajuću kartu na Guglu i pronađu dva  sporna ostrvca. 

  Mene pak zaokupiralo saznanje o tome  sa kime sve graniči Koreja. Odozgo Kinezi pa čak i sa Rusima imaju nešto granice, a Japanci odmah tu. Ali nekako u opštem pomiriteljskom duhu računam da će Japanci naći neko rešenje sa korejom ujedinjenom po ideji - jdna država, dva sistema. 

A ako ne mognuda se dogovore oko razgraničenj na moru što ne bi pozvali iskusne hrvatske i slovenačke pregovarače oko Piranskog zaliva.  Onda sam sam sebe prekorio zbog ovako glupe ideje. Kakav bi tek  pičvajs nastupio kada bi se ovi naši našli da pomognu.  

Večerinka u DMZ

Mi stariji pamtimo priče naših starijih (baba i majki napose) da za ručak (dok je još postojala tradicija zajedničkog ručavanja) na stol iznijeti hladnu juhu sa rezancima bila najveća mora koju je domaćica mogla da doživi. A kod mnogih patrijahalnijih pukla bi tu i neka šamarčina.

A da se od hladne juhe sa rezancima može napraviti spektakl – to doista nisam mogao ni pretpostaviti. Hajdemo na stvar.

Sjevernokorejski vladar Kim Jong Un je kao prethodnicu za historijski jednodnevni samit sa južnokoreanskim predsjednikom Moon Jae Inom u DMZ (demilitariziranoj zoni) poslao na pripremu banketa kuhara najpoznatijeg pjonganškog restorana koji pravi najčuveniju sjevernokorejsku HLADNU juhu sa rezancima koja se u svim kulinarskim knjigama naziva Naengmyun. Kuhar ima zadatak da naengmyun na banketu bude svež pa je on ponio i svoju mašinu za pravljenje rezanaca da sve bude kako treba. Mada  mi zvuči prilično kontradiktorno praviti svježu juhu sa rezancima koja treba da bude hladna. Koliko je meni poznato hladna juha (sa rezancima ili bez) je ona od juče ako ne i od ranije – izvučena kao zaboravljena iz dubine frižidera ili sačuvana u zamrzivaču. I ne može bez podrijavanja.

A sada pogledajte sliku naengmyuna predviđenog za banket. Na sve liči samo na juhu ne. Ajde da se pobliže upoznamo sa tom delicijom.

Prilažem sliku juhe

sa banketa

ali i neki „normalni“ naengmyun za običan narod.

 Rezanci su tanki i pravljeni od mješavine nekog njihovog brašna i krompira a neprozirni bujon je od goveđe juhe.Taj se bujon ne pravi sipanjem neke smješe iz kesice nego se par dana prije dolaska gostiju napravi prava goveđa juha sa gomilom povrća i začina. U korejskoj varijanti tu ima i nama manje poznatih začina, ali hajde da to zanemarim.  Koliko sam mogao da razlučim sjeverni Korejci vole da dodaju ukiseljene rotkvice, a pored tanjura se stavlja jedna mala zdjelica sa octom a druga sa senfom. A obavezno je da se na gomilicu koja se ljulja u juhi doda barem pola kuhanog jajeta.

(NB: Pročitao sam da je sutradan u Južnoj Koreji nastala prava pomama za naengmyunom i da restorani nisu mogli da izađu na kraj sa redovima ljudi koji su ih opsjedali.)

Vraćam se na tekst kada nešto prezalogajim. Ovaj juhica mi otvorila apetit.

Pošto je subota prije podne, zadovoljio sam se prženicama sa namazom od pašteta (omiljena mi kombinacija), parčetom fete i zelenim dijelovima mladog luka.

A Kim i Mun su sa svojim ženama i drugim članovima delegacija prešli na ostatak menija koji vam prenosim bez tananih obavještenja što je što i kako se spravlja a više ću se pozabaviti simbolikom.

Hladna salata od hobotnice.

Hobotnica je iz primorskog grada Tongyeonga, rodnog mjesta klasičnog muzičara i kompozitora Yoon Yi-sanga koji je bio borac za demokraciju u vrijeme diktatura u Južnoj Koreji. Nije mi baš jasno kako će maršal Kim protumačiti tu simboliku.Kod njega nema boraca za demokraciju a uklonio je (pročitaj: naredio da se likvidiraju)  preventivno i nekoliko članova najuže familije. Sjetimo se samo polubrata koji je spektakularno otrovan na najjavnijem mjestu na aerodromu u Kuala Lumpuru a umro je u strašnim mukama.

Čuveni švicarski rosti krumpiri

su se našli u korejskoj modifikaciji kao podsjećanje na mlade dane budućeg Kima dok se školovao i boravio po raznim bogataškim internatima u Švicarskoj.

Pyeonsu knedle 

punjene mješavinom mesa neke krokerske ribe i morskog krastavca (!) sa sosom karakterističnim za rodno mjesto južnokorejskog predsjednika Kim Dae Junga koji je prvi južnjak koji je posjetio sjevernjačkog kolegu (oca današnjeg Kima) još 2000. godine. Kad sam pročitao čime se filuju ne čudi mi da se dobiju samo dve knedle. Ništa bez knedli sa šljivama. (Barem 5 komada. Sa medom i cimetom.)

Potom se prešlo na prženu Dalgogi ribu 

koja je specijalitet iz Busana gdje je Moon Jae-in proveo djetinjstvo dočim se Kim, da vas podsjetim,  navikavao na švicarske krumpijere.

A sada nešto konkretnije. Govedina na roštilju.

 Ne možda u količini koja bi zadovoljila naše standarde. A jadno goveče je sa ranča osnivača jedne od najupješnijih korejskih korporacija – Hyundai. Pogodite tko unaprijed računa na jeftinu radnu snaga sjeverne braće i proširenje tržišta. To je onaj isti industrijalac koji je 90-tih godina prošlog vijeka doveo nekoliko stotina grla stoke do DMZ i poklonio ih vlastima sa sjeverne strane granice. Ah da, čini se da je ta korporacija u vrijeme organizovanja prvog skupa vođa dviju zemalja 2000. godine par dana prije samita poklonila nekoliko stotina miliona dolara sjevernim domaćinima – da im se nađe. Nije jeftino razgovarati sa čelnicima Kim dinastije.

Bibimbap

je vrlo slikovito ime za tradicionalno korejsko jelo od povrća, riže i jaja u raznim ćasicama da kombinira kako tko voli. Ah da, povrće raste u demilitariziranoj zoni.

Vratimo se na ribu. Ovoga puta na pari kuhanog soma i crvenog snapera 

(ima li neka naša riječ za potonju morsku ribu). Kažu da je som obožovan sa obe strane DMZ i jede se za svaki praznik ili bilo kakvo slavlje. Očigledno da mu je mjesto i na ovom povjesnom susretu da podsjeti na mnogo toga što ih veže sem jezika, krvi i rase. Doduše i drugdje u svijetu ima naroda koji govore istim jezikom čije vođe više vole da se omeđuju nego spajaju. No, možda i  mi na DM zoni duž Drine, Save i Dunava jednom priredimo sličan banket.  Kad malo bolje razmislim možda bi bilo bilje da ne.  Popiće se neka, izvući se revolver (ako ne kakav veći kalibar oružja), zapucaće se …. Ne, ne – bolje je bez banketa. Što li se sjetih Krležina Banketa u Blitvi?

Mango mousse

je mala začkoljica jedinstva. Primjetiće se u dekoraciji mala mapa ujedinjene Koreje. Mousse je dobio kao ukras latice poljskog proljetnog cvijeća kao simbola novog doba i rodne godine. Neka je berićetna!

Drugi desert je mala igra simbola. Čaj je od jedne gljive koja raste u borovim šumama na krajnjem sjeveru Sjeverne Koreje, a rižin kolačić je specijalitet sa otoka Jeju – najjužnije tačke Južne Koreje. 

Dodatna simbolika je u tome što sjeverno gorje uključuje i planinu Pektu odakle je prvi mitski kralj Korejaca. A Jeju otok je najpoznatiji kao mjesto najvećeg korejskog otpora japanskom zavojevaču u Drugom svjetskom ratu.  Treba li tumačenje?

Ne vidjeh da li je na meniju bilo kakvog pića. Ipak večera je bila na granici sa najviše vojske sa jedne i druge strane i ne bi valjalo da se zapjeva. Mogao bi neki usnuli čuvar na nekoj čuki pomisliti da je neka provokacija. Pa da onako preventivno zapuca.

A čovječe i ja pretjerujem. Pa nije to Balkan.