Krstaši na dvoru saudijskog kralja

Kad sam vas već utrenirao da pratite bliskoistočnu slagalicu kako je ja vidim – hajde da dodam kako se sada igraju sa vrućim krompirom – Saadom Haririjem. Gledao sam intervju koga je dao jednoj libanskoj televiziji (čiji je vlasnik) u Rijadu. Intervju je išao uživo u najgledanijem terminu naveče i nije se moglo sve izrežirati. Ima jedan momenat kada voditeljica nešto komentariše a oznojeni i umorni Saad gleda u stranu netremice u nekoga. Neki su tumačili kasnije da se radi o osobi koja je na svoj način kontrolisala šta će Saad reći i koja je u tim trenucima prilazila Haririju sa nekim parčetom papira.Vidljiv je strah i upitnost u Saadovim očima ali je nekako odmahnuo rukom da mu ta osoba ne prilazi. Inače u intervjuu je uveravao da su on i njegova porodica dobro i da uživaju svu slobodu u Saudi Arabiji (on i njegova porodica inače imaju i saudijsko državljanstvo /otac mu Rafik – setite se da je bio premijer Libana da je okončao život u atentatu automobilom-bombom ne tako davno  dopbio saudijsko državljanstvo zbog zasluga), kao i da će za koji dan doći u Liban.

To je ponovio i na tviteru. Posebno naglađavajući kako mu porodica ostaje da uživa u Saudiji.

Recimo da je Hariri uhićen i ucenjen. U tom slučaju mislim da su se Saudijci preračunali misleći da će ta stvar proći neopaženo u čitavoj gunguli oko hapšenja u brzoj akciji tek formiranog super komiteta za borbu protiv korupcije. Premda su mogli očekivati da će vladari mnogih zemalja Zapada navaliti na kralja da Haririju dopusti da ode iz zemlje (Makron je iz Emirata, gde je otvorio monumentalni Luvrov muzej, doleteo u Rijad i sreo se sa prestolonaslednikom i Haririjem, na svoje insistiranje), ono što nisu očekivali stiglo je iz Libana. Od običnog naroda. 

U Bejrutu se održavao gradski maraton i pokazalo se da je to bila prilika da svi Libanci (bez obzira na verska i politička ubeđenja) izađu na trku i traže da im se vrati njihov predsednik vlade. Svuda su bile njegove slike i poruke Vratite nam našeg predsednika, Trčimo za tebe

Maraton je poprimio oblik plebiscitarnog izražavanja solidarnosti sa ucenjenim premijerom. Marketinška pravila ukazuju da će sled događaja dovesti do jačanja njegove popularnosti (koja ni inače nije bila mala jer je nakon dugo vremena uspeo u vladu da ugura razne suprotstavljene struje) kao kohezione snage jedinstva Libanaca. 

Malog naroda stešnjenog između raznih velikih i regionalnih sila, različitih vera i tradicija između pitomog mora i biblijske historije.

Saudijci nisu umeli da pretpostave takav odgovor naroda i sada u žurbi moraju da traže častan a koristan izlaz. Dopustiće Haririju da ode (najavljuje se njegov odlazak u Pariz) a zadržaće mu porodicu. Time će još više ojačati njegovu popularnost i doći će do toga da će najveći svetski dužnosnici posredovati kod kralja da se Haririjeva familija pusti da ode iz Arabije.

Toliko o predviđanjima.

A sada jedan detalj kome me veoma iznenadio i ukazao mi koliko sve protivrečja postoji na komplikovanoj bliskoistočnoj sceni.

Iz Bejruta je u Rijad došao patrijarh maronitske hrišćanske zajednice iz Libana.

Na aerodromu u Rijadu mu je priređen zvaničan doček. Na aerodromskom slikanju sa domaćinima vidi se veliki poster dobrodošlice, sve sa njegovim imenom i funkcijom. Pri tome čovek je obučen kako verovatno doliči patrijarhu njegove crkve sa veoma vidljivim krstom na grudima.

Razumem da malo kome od vas to predstavlja nešto posebno. Ali meni da.

Prilikom dobijanja saudijske vize, svaki tražilac vize dobija papir na kome je naznačeno šta nije dozvoljivo i kažnjivo je po sudijskim zakonima. Taj papir morate potpisati i poslati zajedno sa zahtevom za vizu. Na tom papiru između ostalog piše da je zabranjeno na bilo koji način odećom ili simbolima pokazivati pripadnost nekog drugoj veri sem islama. Kao što znam za slučajeve proterivanja nekih Filipinaca koji su proslavljali skromno Božić u Saudiji, tako ne znam da li je ikada u historiji u Saudovu kraljevinu  kročio neki poglavar neke  religije sem islama. Ako je i bilo kakvih tajnih misija (to ne isključujem), prilično sam uveren da se niko nije kretao u odeći koja odslikava njegov status.

Na aerodromu u Rijadu ljudi su bili iznenađeni. Patrijarh je bio predmet slikanja (neizbežna napast selfiranja). 

A kao što vidite sa slika primili su ga svi od kralja i prestolonaslednika do ministra spoljnih poslova.

Naravno, tema je bio Hariri. Kao što vidite sreo se  sa njim.

Čudan je to paradoks. Zatvoriti (ajde da ne budem maliciozan, ograničiti mu kretanje) premijera jedne zemlja a otvoriti se prema crkvenim poglavarima religije koja je do skora nazivana krstaškim neprijateljem.

Ali paradoksima nikada kraja. Na izboru za neku od mis sveta, čini mi se u Las Vegasu (a gde bi?) slikale se dve lepotice. Miss Izraela i Miss Iraka. Znate ono, misice šire misiju mira u svetu. 

Sručila se lavina komentara (od podrške do smrtne pretnje).

Ima li nade za Haririja?    

Svi smo sa tobom.