Dan zaljubljenih u Ric Karltonu

Zaradio sam još jedan ručak u restoranu hotela Karan u Al Jubailu u Saudijskoj Arabiji. Samo nikako da odem i naplatim opkladu. Ovo je već druga koja me čeka kad dođem. Krenulo me. (Doduše na domaćem terenu sam jednu u međuvremenu izgubio, tako da je trenutno stanje 2:1 za mene. Samo što ovu izgubljenu /domaću/ u obliku ručka moram što skorije da isplatim, a one dve dobijene liče na goluba na grani).
Elem, sećate se kada sam pisao o antikorupcijskoj akciji princa prestolonaslednika tokom koje je za jednu noć pohapšeno par hiljada ljudi od kojih su oni viđeniji zaglavili u najskupljem hotelu u Rijadu, znamenitom Ric Karltonu. E, s njima u vezi sam se kladio sa mojim saudijskim partnerima da će država do 1. februara inkasirati ne manje od 100 milijardi dolara.
Naplaćeno je 107 milijardi. 325 najviđenijih glava u Ric Karltonu namaklo je tu sumu i kupilo svoju slobodu. Među prvima je bio princ Muteb (sin pokojnog kralja Abdulaha i jedan ozbiljnijih pretendenata na presto) koji naravno više nije na čelu Nacionalne garde – jedine vojne sile koja nije bila pod neposrednom komandom princa prestolonaslednika Muhameda. Princ Muteb se kratko nećkao i izašao među prvima za tričavih 1 milijradu dolara. A onda su mic po mic i drugi krenuli njegovim stopama.
Među njima i jedan od najbogatijih ljudi na svetu princ Al Valid bin Talal koji je pustio video snimak svog apartmana u Ric Karltonu. On svakako tvrdi da je nevin i da je to dokazao vlastima ali je saudijska državna novinska agencija objavila da je došlo do finansijke nagodbe. Jednako kao i Valid al Ibrahim, vlasnik arapske satelitske TV mreže MBC. A glava familije Bin Laden koja ima najveću građevinsku firmu u KSA napravila je drugačiju nagodbu koja, na osnovu saopštenja Upravnog odbora kompanije Bin Laden, ide ka tome da se smanji uloga osnivača I vlasnika firme u Upravnom odboru u koji ulaze i neki državni zvaničnici. Grupacija Bin Laden je ujedno odlučila da neki deo svojih akcija ustupi državi što se “smatra potpuno prirodnim jer je država najveći investitor u svim poslovima koje Bin Laden dobijaju na transparentno vođenim tenderima”.
Od 381 privedenih u Ric Karlton ostalo je tvrdokornih 56 koji se nisu uspeli nagoditi. Državni tužilac šejk Saud el Mudžeb za tih 56 kaže da su u toku ispitivanja mnogih kriminalnih radnji u koje su bili uključeni i oni će iz Ric Karltona biti sprovedeni u zatvor radi dalje istrage. U prevodu: 56 njih je ponudilo premalo pa će zatvor poslužiti da shvate da treba zavući ruku malo dublje u džep.
Pitaju mu moji Saudijci kako sam znao da će sve to sa Ric Karltonom da se završi do 1. Februara.
“Pa sve sobe u hotelu su tog dana u novembru bile rezervisane do 1. Februara.” – što se moglo pročitati na sajtu hotela.
“A zašto do 1. Februara?” – pitaju oni dalje.
“Pa da bi se hotel sredio i pripremio za Dan zaljubljenih.”

Mislili su da se šalim dok nisu videli oglase po medijima da Ric Karlton za Dan zaljubljenih organizuje niz programa i očekuju punu popunjenost za Dan zaljubljenih. Koji se inače u KSA ne slavi. Ili se nije slavio. Ali od ove godine mnoge će stvari u monarhiji Sauda biti drugačije.

Krstaši na dvoru saudijskog kralja

Kad sam vas već utrenirao da pratite bliskoistočnu slagalicu kako je ja vidim – hajde da dodam kako se sada igraju sa vrućim krompirom – Saadom Haririjem. Gledao sam intervju koga je dao jednoj libanskoj televiziji (čiji je vlasnik) u Rijadu. Intervju je išao uživo u najgledanijem terminu naveče i nije se moglo sve izrežirati. Ima jedan momenat kada voditeljica nešto komentariše a oznojeni i umorni Saad gleda u stranu netremice u nekoga. Neki su tumačili kasnije da se radi o osobi koja je na svoj način kontrolisala šta će Saad reći i koja je u tim trenucima prilazila Haririju sa nekim parčetom papira.Vidljiv je strah i upitnost u Saadovim očima ali je nekako odmahnuo rukom da mu ta osoba ne prilazi. Inače u intervjuu je uveravao da su on i njegova porodica dobro i da uživaju svu slobodu u Saudi Arabiji (on i njegova porodica inače imaju i saudijsko državljanstvo /otac mu Rafik – setite se da je bio premijer Libana da je okončao život u atentatu automobilom-bombom ne tako davno  dopbio saudijsko državljanstvo zbog zasluga), kao i da će za koji dan doći u Liban.

To je ponovio i na tviteru. Posebno naglađavajući kako mu porodica ostaje da uživa u Saudiji.

Recimo da je Hariri uhićen i ucenjen. U tom slučaju mislim da su se Saudijci preračunali misleći da će ta stvar proći neopaženo u čitavoj gunguli oko hapšenja u brzoj akciji tek formiranog super komiteta za borbu protiv korupcije. Premda su mogli očekivati da će vladari mnogih zemalja Zapada navaliti na kralja da Haririju dopusti da ode iz zemlje (Makron je iz Emirata, gde je otvorio monumentalni Luvrov muzej, doleteo u Rijad i sreo se sa prestolonaslednikom i Haririjem, na svoje insistiranje), ono što nisu očekivali stiglo je iz Libana. Od običnog naroda. 

U Bejrutu se održavao gradski maraton i pokazalo se da je to bila prilika da svi Libanci (bez obzira na verska i politička ubeđenja) izađu na trku i traže da im se vrati njihov predsednik vlade. Svuda su bile njegove slike i poruke Vratite nam našeg predsednika, Trčimo za tebe

Maraton je poprimio oblik plebiscitarnog izražavanja solidarnosti sa ucenjenim premijerom. Marketinška pravila ukazuju da će sled događaja dovesti do jačanja njegove popularnosti (koja ni inače nije bila mala jer je nakon dugo vremena uspeo u vladu da ugura razne suprotstavljene struje) kao kohezione snage jedinstva Libanaca. 

Malog naroda stešnjenog između raznih velikih i regionalnih sila, različitih vera i tradicija između pitomog mora i biblijske historije.

Saudijci nisu umeli da pretpostave takav odgovor naroda i sada u žurbi moraju da traže častan a koristan izlaz. Dopustiće Haririju da ode (najavljuje se njegov odlazak u Pariz) a zadržaće mu porodicu. Time će još više ojačati njegovu popularnost i doći će do toga da će najveći svetski dužnosnici posredovati kod kralja da se Haririjeva familija pusti da ode iz Arabije.

Toliko o predviđanjima.

A sada jedan detalj kome me veoma iznenadio i ukazao mi koliko sve protivrečja postoji na komplikovanoj bliskoistočnoj sceni.

Iz Bejruta je u Rijad došao patrijarh maronitske hrišćanske zajednice iz Libana.

Na aerodromu u Rijadu mu je priređen zvaničan doček. Na aerodromskom slikanju sa domaćinima vidi se veliki poster dobrodošlice, sve sa njegovim imenom i funkcijom. Pri tome čovek je obučen kako verovatno doliči patrijarhu njegove crkve sa veoma vidljivim krstom na grudima.

Razumem da malo kome od vas to predstavlja nešto posebno. Ali meni da.

Prilikom dobijanja saudijske vize, svaki tražilac vize dobija papir na kome je naznačeno šta nije dozvoljivo i kažnjivo je po sudijskim zakonima. Taj papir morate potpisati i poslati zajedno sa zahtevom za vizu. Na tom papiru između ostalog piše da je zabranjeno na bilo koji način odećom ili simbolima pokazivati pripadnost nekog drugoj veri sem islama. Kao što znam za slučajeve proterivanja nekih Filipinaca koji su proslavljali skromno Božić u Saudiji, tako ne znam da li je ikada u historiji u Saudovu kraljevinu  kročio neki poglavar neke  religije sem islama. Ako je i bilo kakvih tajnih misija (to ne isključujem), prilično sam uveren da se niko nije kretao u odeći koja odslikava njegov status.

Na aerodromu u Rijadu ljudi su bili iznenađeni. Patrijarh je bio predmet slikanja (neizbežna napast selfiranja). 

A kao što vidite sa slika primili su ga svi od kralja i prestolonaslednika do ministra spoljnih poslova.

Naravno, tema je bio Hariri. Kao što vidite sreo se  sa njim.

Čudan je to paradoks. Zatvoriti (ajde da ne budem maliciozan, ograničiti mu kretanje) premijera jedne zemlja a otvoriti se prema crkvenim poglavarima religije koja je do skora nazivana krstaškim neprijateljem.

Ali paradoksima nikada kraja. Na izboru za neku od mis sveta, čini mi se u Las Vegasu (a gde bi?) slikale se dve lepotice. Miss Izraela i Miss Iraka. Znate ono, misice šire misiju mira u svetu. 

Sručila se lavina komentara (od podrške do smrtne pretnje).

Ima li nade za Haririja?    

Svi smo sa tobom. 

Bliskoistočna slagalica

Često pokušavam prijateljima i radoznalima objasniti kako je složena bliskoistočna slagalica i ima li načina da se ona složi makar tako da se većina složi o nekom održivom rešenju.

Pokušaću da pojednostavljenim prikazom ukazati na različite protivrečnosti.

Ako zanemarimo mnoge strane interese i sile koje su se od raspada turske imperije mešale u arapsko-tursko-persijske krajeve od mediteranskog dela Azije do Persijskog (Arapskog) zaliva, moglo bi se pojednostavljeno reći da koren međusobnih nerazumevanja naroda i država na toj teritoriji leži u rascepu koji je islam, kao religija svih naroda na tim prostorima (neka mi se ne zameri što za potrebe ovog pojednostavljenja zaboravljam manjinske hrišćanske, jevrejske i zoroastrijske religiozne zajednice) doživio ubrzo posle smrti proroka Muhameda u 7. veku. Priča o podeli na sunite i šiite u mnogočemu liči na rascep u hrišćanstvu na katolički i pravoslavni deo. Jedan Bog, jedan prorok (ovaj hrišćanski je obogotvoren) i više puteva ka njihovom obožavanju i uređivanju zajednica. Kao i u kasnijim daljim raslojavanjima na različite sekte, tako su i sunitii šiiti doživeli različite podele vezane ili za potrebe pojedinih vladara ili nastojanjima jakih ličnosti u pojedinim historijskim prilikama. Setite se Lutera, Kalvina ili Henrija VIII pa ne treba da idem u detalje.

Sadašnja sunitsko-šiitska mapa podneblja o kome govorim izgleda otprilike ovako:

Suniti su predominantni u prostoru od Turske preko Male Azije do Arabijskog poluostrva. Obzirom da se dva najsvetija mesta islama (Meka i Medina) nalaze na teritoriji Saudijske Arabije, ta najbogatija i najjača arapska zemlja azijskog Bliskog istoka smatra se predvodnikom u ekonomskom, političkom i religijskom smislu. Mnoge arapske zemlje u komšiluku ćutke prihvataju takvu ulogu jer ogromno naftno bogatstvo je donelo previše para koje Saudijci često troše hraneći potrebe okolnih oligarhija da ostanu na vlasti.

Glavna šiitska zemlja je Iran. Nikada ne treba zaboraviti da je Iran islamska zemlja ali da nisu arapska zemlja, da narodi nisu semitskog porekla,  da im je jezik potpuno drugačiji (kao što uostalom i turski jezik ima potpuno drugačije poreklo od arapskog) a kultura i civilizacija išli drugim tokovima. Razne šiitske grupe širile su se po zemljama Bliskog istoka tako da u gotovo svakoj od sunitskih zemalja ima stanovita šiitska manjina. Ponegde, kao u Bahrejnu 

npr, oni su većina ali je vladarska porodica sunitska, a ako neko zapreti vladajućoj porodici u Bahrejnu saudijski tenkovi pređu preko mosta 

 koji bahrejnsko ostrvo spaja sa Saudi Arabijom i uvedu red i pokornost. Vozio se i ja jedared četvrtkom kada nepreledne kolone iz Saudije ide do Maname na koju čašicu pića i dah liberalnijeg života. 

A sada da pređem na problematične zemlje.

U Siriji je na vlasti manjinska alavitska varijanta šiita otkako je Hafez Al Asad uzeo vlast u zemlji. Po njegovoj smrti na vlast je došao Bašar promovišući tako naslednu vlast.

 Otac i sin su se žestoko naslanjali i naslanjaju na Sovjetski Savez, odnosno Rusiju, i Iran. Građanskim ratom u Siriji to je vidljivije nego ikad. Bašar (najviši od sinova na porodičnoj fotografiji) mi deluje kao najtrgičnija ličnost. Izgleda mi da je on zaista hteo da unapredi život u prilično sekularnoj Sirijim ali mu okolnosti  raspada Iraka i pojava tzv. arapskog proleća nikako nisu išli na ruku. 

Irak je nesretna zemlja gde su suniti i šiiti jako izmešani ali bi se moglo reći da je šiita više, a posebno u istočnim delovima zemlje gde je granica sa Iranom. 

Sadam Husejn je represivnim aparatom šiite držao u pokornosti, a mnogi smatraju da je njegovim rušenjem otvorena Pandorina kutija zla koje sada kulja na sve strane. Šiiti su osvojili centralnu vlast, Kurdi izvojevali svojevrsnu nezavisnost (o njima nekom drugom prilikom) a suniti počeli da se povlače i teritorijalno i politički. U takvoj situaciji Saudija i njeni zalivski saveznici su novcem i svakom drugom pomoći ojačali razne sunitske oružane grupe ne bi li zaustavili širenje šiita. Tako je nastao ISIS (ili ISIL) iliti „Islamska država“ u formi halifata sa Al Bagdadijem na čelu. 

Kao i u slučaju Al Kaide tridesetak godina ranije (stvorene da se bori protiv Rusa u Afganistanu), tako se i ISIS okrenuo protiv svog inicijalnog i glavnog sponzora – Saudijske Arabije i njenih saveznika zalažući se se za onu vrstu vraćanja korenima islama koje briše sve civilizacijske tekovine nastale posle Muhamedovog doba. Udarajući tako na vladarsku poziciju Saudove porodice, porodica je odlučila da uzvrati udarac, a mladi prestolonaslednik 

sada tera i konzervativne religijske krugove u Saudijskoj Arabiji da se izjasne na čijoj su strani. Pitanje biranje strana je pitanje opstanka glave na ramenima pa će glavni argument u raspravi (ako je bude) biti na strani onog u čijim je rukama topuz.

Na kraju imamo jednu malu zemlju – Liban, koja mi je povod za ovo pisanje. 

Ta mala mediteranska zemlja sa mešavinom naroda i religija još od doba Feničana, uvek je bila prozor Istoka prema Zapadu i vrata Zapada prema islamskom Istoku. Okružena jačima od sebe, vazda se dovijala kako da opstane a zadovolji apetite jakih komšija. Najpre opterećena velikim brojem palestinskih izbeglica, a od islamske revolucije u Iranu 1979. godine pod neprestanim uticajem šiitskim militantnih grupa koje su se uobličile u Hezbolah, razni libanski političari ponekad bi uspevali zadržati nezavisnost Libana i pomiriti mnogobrojne religijske zajednice. Tako je i Saad Hariri 

uspio sakupiti uticajne političke glavešine i formirati vlast u zemlji u kojoj su bili zastupljeni svi. Uključujući i Hezbolah.

E zbog Hezbolaha uključila se Saudijska Arabija. Ona nikako ne može prihvati da se na njenim severnim granicama formira jedan strateški niz prošiitskih zemalja presecajući sunitsku većinu. Kao što se u nas često priča o zelenoj transverzali kojom Turska želi u neprekinutom teritorijalnom nizu od Makedonije, preko Albanije, Kosova, Sandžaka i Bosne da se udene kao klin u evropski, dominantno hrišćanski, prostor, tako i Saudijci vide da širenje Irana, osvajanjem vlasti u Iraku, podrškom Bašar u al Asadu u Siriji i Hezbolahu u Libanu,  cepa i razdvaja sunitski prostor Bliskog istoka.

Tako je došla ova čuvena subota o kojoj sam pisao pre koji dan. Te je subote saudijski prestolonaslednik Muhamed zaseo na čelu Super komiteta za borbu protiv korupcije, pohapsio na desetine prinčeva i bogataša i pre nego je Super komitet formiran i krenuo da se obračunava sa onim delom familije i bogataša koji su u njemu videli opasnost za svoje pozicije i bogatstvo. Oni važniji su pozatvarani u Ric Karltonu i čekaju da legalni aparati sistema reše njihovu sudbinu. Oni manje poznati i značajni ne nalaze se u zatvoru sa spa centrima i bazenima.

Tog istog dana došao je Saad Hariri u posetu Rijadu. Umesto važnih državnih dostojanstvenika dočekala  ga služba bezbednosti i sprovela na odgovarajuće mesto da da ostavku na dužnost premijera optužujući Iran da rastura Liban a njemu prete gubitkom glave (kakvu je sudbinu inače imao njegov otac).

Nije prošlo ni par sata iza toga kad je blizu Rijada oborena balistička raketa upućena iz Jemena.

 Nije teško razaznati odakle Jemenu balistička raketa. Mladi prestolonaslednik je odmah optužio Iran a raketu su po njima u Jemen ili dovukli pripadnike Hezbolaha (za tu priliku prebačeni iz Libana) ili su je ispalili sami Iranci sa svojih položaja u Jemenu.

U čitavom ovom galimatijasu svako ima svoje saveznike:

-   

       Amerikanci su za Obame počeli pregovore sa Iranom oko nuklearnog programa da bi došli do historijskog sporazuma. Time se žestoko zamerio Saudijcima i zadao im snažan udarac. Jer – Iran je oslobođen sankcija počeo da igra značajnu ulogu na tržištu nafte i počeo ekonomski da se oporavlja. Ne treba zaboraviti da su sankcije Iranu najviše pogodovale Saudijcima koji su zauzeli iransko mesto na tržištu naftom i uživali u blagodeti visokih cena nafte (dosta dugo i preko 100 dolara po barelu). Sa vraćanjem Irana na naftnu scenu, cena barela je pala na 50-tek dolara (na to imaju uticaj i drugi faktori: sve manja zavisnost Amerike od tuđe nafte razvijanjem tehnologije dobijanja nafte iz škriljaca, usporavanje tražnje zbog usporavanja svetskih ekonomija (Kina na primer), ukrajinske krize i izazivanje ekonomske krize u Rusiji. Došao je Tramp i popio kahvu sa kraljem Salmanom  i počeo da grmi i seva protiv Irana. 

Ali ipak ne ukida nuklearni sporazum.

-          Rusi su se priklonili Bašaru al Asadu u sirijskom građanskom ratu i čini se da su odlučujuće uticali da Bašar ne iskrvari te tako ostane bitan igrač u sirijskoj utakmici. 

U tom procesu Rusi su se približili  Iranu pa i Turskoj jer moraju da vode računa o svojim dugačkim granicama sa turskim ili proturskim i islamskim zemljama bivšeg Sovjetskog saveza.

-          Evrope nema nigde jer kada su kalašnjikovi, Migovi i Fantomi u igri Evropa može samo da vodi računa o humanitarnim akcijama i brine brigu o velikom broju izbeglica.

-          Izrael se ljubi sa  Donaldovom Melanijom

 jer mu je laknulo što Tramp želi da naudi Iranu jer se, kao i Saudijci, plaše neprekinute šiitske teritorije od Irana do Libana. A kako Iran zvanično i dalje smatra da Izrael ne treba da postoji, Izrael treba saveznike. Trampov zet je svako malo u Izraelu, a čini se da ima i kontakata između Izraelaca i Saudijaca. Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj.

-          Turska sultana Erdogana 

se ponadala geografskom dobitku namirisavši pad Bašara u Siriji. Malo su se zaleteli jer je Rusija spasila Bašara. A onda je Donald počeo da okuplja anti ISIS-ovu koaliciju u koju su se spretno ubacili Kurdi gledajući da konačno reše svoje državotvorno pitanje. Na veliku brigu Turske u čijim istočnim krajevima (ka Iraku i Siriji) ima mnogo Kurda a ponegde su i većina.

Dakle, hoće li Iran i Saudijska Arabija zaratiti?

Oni su veću ratu. Preko drugih. U Jemenu npr.  Ili u Siriji a možda i Libanu. Uz stalne čarke u Kataru i Bahrejnu. Što Ameri vole da nazovu proxy ratovima. 

Iranci su zabavljeni širenjem protiv ISIS-a u Iraku, jačanjem svog prisustva u Siriji (blizu Damaska grade vojnu bazu),

 daljim jačanjem Hezbolaha u Libanu koja je dobro utrenirana i disciplovana vojna formacija.

Moj omiljeni prestolonaslednik u Saudiji se bori da učvrsti vlast i nađe izlaz za ekonomiju koja mora da zaposli velik broj mladih, kao i da reformiše konzervativnu doktrinu života na osnovu islamskih tradicija. Pri tome je ušao u rat u Jemenu. Rat u kome nema pobednika jer za Jemen se ne interesira nijedna od velikih sila.   

Toliko od mene u ovom kafanskom pabirčenju po svetskoj politici oko Bliskog istoka.

Unapred prihvatam sve zamerke na mom komentatorskom  pojednostavljivanju. Svaki puta iznova čitajući rado bih nešto dodao. Ali tom dodavanju nikada ne bi bilo kraja. Zato i ne volim da se bavim ovim ozbiljnim temama o kojima valjda nešto razmišljaju silni znalci iz think tankova po svetskim centrima moći.  

Wasta u Ritz-Carltonu

Javni tužilac kraljevine Sauda 

Šejk Saud al-Modžeb je izračunao da je najmanje 100 milijardi dolara državnih para iscurilo kroz slavinu sistematske korupcije kroz dekade velikog priliva prihoda od nafte. Do sada je više od 200 osoba privedeno radi saslušanja. Par ih je posle saslupanja pušteno. A oni viđeniji (čitaj: iz kraljevske familije) zatvoreni su zatvor po imenu Ritz-Carlton koji se može pohvaliti zaista izuzetnim zatvorenicima. 

Negdje u maju u njemu je boravio Trump, a nema ni dvije nedjelje da je prijestolonasljednik Muhamed bin Salman u istom zatvoru učestvovao u sada već čuvenom panelu o novim projektima budućnosti u njegovoj kraljevini izjavivši na skupu koga su novinari nazvali “Davos u pustinji”kako se država zalaže za vrijednosti umjerenog islama koji cijeni i prihvata druge religije i ide ka budućnosti a ne ka prošlosti. Zluradi komentatori piskaraju da je došao da obiđe najluksuzniji zatvor na svijetu da lično provjeri kako će biti smješteni njegovi dalji i bliži rođaci iz vladajuće familije. Da li 493 samice imaju dovoljno stilskog namještaja i kojim će redoslijedom netjaci u spa centar. A da ih u tome ne bi neko ometao, prilazi pritvorskoj jedinici su blokirani a impozantne kapije zamandaljene velikim vratima.

Uprava hotela (pardon: zatvora ili možda, preciznije rečeno, pritvorske jedinice) izjavila je da se do 1. februara iduće godine ne primaju rezervacije za hotel jer je sve kapacitete zakupila lokalna vlast, a usput se izvinjava što zbog nepredvidljivih okolnosti nisu u mogućnosti da održavaju telefonske i internet veze ka i iz hotelskih soba.

Dok se mnogi Saudijci zafrkavaju na društvenim mrežama prijavljujući da su korumpirani do te mjere da je i njima mjesto u zloglasnom Ritz-Carltonu, meni se dojmio neobičan tok brze istrage o korupciji kao i čuvanju integriteta možda osumnjičenih čiji identitet se ne otkriva jer će se država pobrinuti da svi “nevini dok se ne dokaže suprotno” uživaju najviše svjetske standarde odbrane ljudskih prava a uživaju zatvorski standard na kome bi im mogla pozavidjeti skandinavski zatvori.

Možda bi se moglo analizirati zašto je istraga o korupciji trajala 3 godine i kako to da je tek formiranjem super komiteta na čelu sa prijestolonasljednikom došlo do hapšenja saudijskih Miškovića i Todorića uz gomilu koljenovića iz kruga vladajuće familije. Nešto mislim da je budući kralj shvatio da će prije nego izvještaj komisije ugleda svjetlo dana, većina u njemu pomenutih već zbrisati sa sve ženama, djecom, nakitom, avionima i jahtama ostavivši naglo opustošene bankovne račune jer je istina  da je postojanje antikorupcijske komisije izazivalo podsmješljive komentare saudijskih građana naviklih na “wastu” koja pomaže da se umanji ili izbjegne kazna za saobraćajni prekršaj, izvadi neki dokument bez čekanja u redu, dobije posao u državnoj službi, tender u javnim preduzećima, te bolji stol u elitnom restoranu u npr. Ritz-Carltonu. 

Tako je za vikend formiran Super komitet koji je pokupio viđene glave i prije nego je dekret o formiranju Komiteta izapao u Službenom glasniku. 

A šta ćemo sa onih 100 milijardi?

Svemoćni Šejk al Mudžeb je u izjavi za medije pomenuo da je predsednik SAMA (Saudi Arabia Monetary Authority) prihvatio njegov zahtev da se zamrznu bankovni računi svih privedenih. A pretpostavljam da se neki drugi Authority pobrinuo da se sa pokretnom I nepokretnom imovinom istih osoba neće moći raspolagati u dogledno vreme.

U nastavku:

Nešto mi govori da će se al Waleed al Talal odreći velikog dijela svoje ogromne imovine a ne bi me iznenadili da se velika građevinska korporacija Bin Ladenovih proda državi za, na primjer, 1 rijal.

Ne, nije kraj.

A lakve veze to ima sa Paradise Papers o off shore zonama.

Odgovor bi se možda mogao izvući iz Šejk al Saudovih riječi “Ovo je samo prva faza istrage”.

To be continued.

Groznica subotnje večeri u Rijadu

Nikome u vladajućoj klasi, kasti i porodici u Saudovoj kraljevini nije lako kada dođe vikend. 

Većina kadrovski važnih dekreta objavljivani su u petak-subotu (dani vikenda) pa bi se mnogi našli u nedelju iznenađeni.

Ove subote kralj je dekretom formirao super komitet za borbu protiv korupcije koju čine glavni istražitelj i tužilac, glavni državni revizor, šef državne bezbednosti i šef komisije za borbu protiv korupcije.  A Komitet vodi a ko bi drugi nego kraljev sin, 32. godišnji prestolonaslednik princ Muhamed bin Salman. 

Komitet ima zadatak da “identifikuje prekršaje, kriminalne radnje, osobe i ustanove uključene u slučajeve javne korupcije.” 

Komisija IMA PRAVO da istražuje, izdaje naloge za hapšenje, zabrani putovanja, finansijske transakcije te da blokira bankarske račune i sprečava da se imovina osoba i institucija pod sumnjom bilo na koji način otuđuje ili transferiše.

“Komitet ima pravo da preduzima sve preventivne mere koje smatra neophodnim dok se one ne prenesu istražnim organima i sudskim telima.”

Ovaj duži, verovatno vama zamorni, citat izložio sam da bih vam ukazao na neverovatnu moć ovog super komiteta i odmah ukazao na njegovu delotvornost. 

Elem, tokom subote i noću na nedelju uhapšeno je 11 prinčeva, 4 ministra, više desetina bivših ministara i pomoćnika ministara. Javni tužilac je izašao u javnost sa optužbama o velikoj proneveri javnih fondova namenjenih za saniranje poplava u Džedi 2009. kao i za sprečavanje širenja virusa Mers 2012. Među uhapšenima u javnosti, barem našoj evroameričkoj su najpoznatiji princ Valid bin Talal (milijarder, najbogatiji Saudijac, ako se ne računa sam kralj za čije se bogatstvo nikada ne pita)

 kao i Bakr Bin Laden, predsednik građevinskog konglomerata Bin Laden, nama verovatnije poznat kao brat Osame Bin Ladena.

Čitava operacija hapšenja sprovedena je kao najorganizovanija tajna operacija. Hotel Ric Karlton koji se nalazi u luksuznom delu grada gde žive diplomati, ispražnjen je i u njega su dovedeni prinčevi i druga uhapšeni većeg kalibra. Pre toga je privatni kraljevski aerodrom zatvoren da ne bi neki od prinčeva “slučajno” otputovao. U hotelu sa 5 zvezdica gosti će moži da uživaju u luksuzu na koga su navikli jedino što će imati problema sa komunikacijom sa spoljnim svetom. 

No, pređimo na glavnu stvar.

Sve se to u stvari dešavalo da bi se uzgred provukla jedna MNOGO važnija smena.

Smenjen je komandant Nacionalne garde, jedine od tri naoružane formacije koja nije pod kontrolom prestolonaslednika princa Muhameda. Ali još je važnije što je ime komandanta Miteb Bin Abdulah, 

a ono krasi sina pokojnog kralja Abdulaha koji je jedan od onih spremanih da budu vođe druge generacije Saudove familije. Mnogi u veeeelikoj kraljevskoj familiji su ga smatrali najpogodnijim za budućeg vladara kada Ibn Saudovi sinovi podlegnu zakonu prolaznosti na ovom svetu. Međutim sve te 50. i 60. godišnjake iz druge generacije je kralj Salman preskočio zavidnom veštinom čoveka koji je bio 40-tak godina na vrhu u porodici i znao je ko je kakav i gde mu je slaba tačka. Dolaskom na vlast Salman je za prestolonaslednika stavio neutralnog Muhameda bin Najefa, a za njegovog zamenika svog sina Muhameda, za koga javnost jedva da je znala te 2015. godine. Tada 30.godišnji princ postavljen je redom za ministra odbrane, pa za šefa svih obaveštajnih službi, pa je dobio nadzor nad Saudi Aramcom, najvećom (?) svetskom naftnom kompanijom. Vlast je prelazila u njegove ruke, a srednja generacija Saudovaca to očito nije prihvatila bez otpora.

Domaća (saudijska) štampa i mediji ne ulaze ni u kakvu analizu razloga. Oni serviraju ono što dobiju. Zapadni mediji koje pratim (BBC, CNN, Rojters) bruje o obračunu unutar velike vladarske familije i čišćenju koje za račun sina provodi sadašnji kralj Salman. Dok je mudri kralj čisto teren za svog sina, mladi princ se pre dve godine okružio stranim savetnicima da bi našli rešenje za budućnost kraljevine čiji su se prihodi od nafte prepolovili u odnosu na zlatne godine kada je nafta bila iznad 100 dolara po barelu (sada se kreće oko 55 USD), koja ima problem nezaposlenosti mladih Saudijaca (70% stanovništva je ispod 30 godina starosti), u kojoj je korupcija uzela tolikog maha da se smatra normalnim delom svake aktivnosti. 

Od nama poznatih veza za dobijanje posla u državnoj službi (plate su tamo ponekad višestruko veće od zarada u privredi, a o raznim beneficijama da se i ne troše reči) do provizija za dobijanje posla na tenderima. U tome su prednjačili mnogobrojni prinčevi iz šire kraljevske familije. Za svojih boravaka u KSA, upoznao sam najmanje desetak posrednika koji su mi dali vizit karte na kojima piše da su savetnici u privatnoj kancelariji princa tog i tog. A podsetio sam se i nekoliko poznanika ovde u Srbiji koji su mi pričali kako su imali važne i velike sastanke sa nekim saudijskim prinčevima koji su dolazili da se raspituju za investicije u Srbiji a ponajviše za izvore i fabrike flaširane vode. Mnogi su obilato častili prinčeve navikle na život na velikoj nozi i pokrivali njihove gubitke u kazinima i na druge stvari za koje mi pristojnost nalaže da ih prećutim. Naši su ljudi lako nasedali na prinčevske priče ne znajući da saudijskih prinčeva ima na hiljade i da po prirodi tako velikog broja ne mogu svi imati veliku važnost i moć. A jednom mom saudijskom prijatelju, preduzimaču, jedan princ je i dan danas dužan dobre pare za kuću (vilu) koju mu je izgradio.

Kraljevska agenda za proteklih mesec dana zaista je impresivna i govori o temeljnim reformama za čije se sprovođenje sprema mladi prestolonaslednik. 

- Moralna (verska) policija svedena je na nekakvu savetodavnu funkciju i ne može više da hapsi po ulicama i javnim prostorima sve one za koje smatra da se nedolično ponašaju ili oblače.

 - Formirana je novy verska insitucija koja ima zadatak da temeljno očisti verske krugove od svih koji zagovaraju ekstremizam i islamu strana učenja zalažući se za umerenost i promociju univerzalnih ljudskih vrednosti.

- Pa onda konačno i odluka da žene od sledeće godine mogu da voze automobile, 

- Te dozvola ženama da mogu da idu na neke stadione, 

- Pa vraćanje koncerata i muzičkih događaja kakvih nije bilo dobrih 30 godina...

- Uvešće se turističke vize i spremaju se veliki turistički projekti u posebnim zonama u kojima će vladati drugačiji propisi od onih konzervativnih i verski ograničenih. 

spisak će se nastaviti...

Usput je prestolonaslednik u govor na propagiranju novih poslovnih inicijativa pomenuo želju da buduća Saudija počiva na umerenom islamu otvorenom za saradnju sa drugim religijama i uzgred pomenuo da će se sa ekstremistima i neprijateljima te vizije boriti odmah i da nema nameru da čeka 30 godina da oni odu sa životne scene.  Mnogi su te reči shvatili kao hvalisanje mlađahnog i nadobudnog princa, ali eto dođe subota i groznica subotnje večeri.  

A pre neki dan reče praktični prestolonaslednik na propagiranju velike poslovne ideje izgradnje novog grada Neoma (u stvari čitave jedne oblasti prema Jordanu i Sinaju):

“ Neka dođu turisti i stranci, neka uživaju u prirodi i gostoprimstvu naše kraljevine, a ako žele da konzumiraju alkohol, samo odu u 10-15 minuta udaljeni Jordan ili brodom do susednog Egipta. I svi smo na dobitku. Win win kombinacija.”

Za zatočenike u Ric Karltonu win win kombinacija ima prilično sužen izbor. Al Valid bin Talal će se verovatno izvući jer će njegovo bogatstvo od desetine milijardi dolara nekako naći put do državnog trezora a on će se zadovoljiti nekim dvorcem kao Todorić u Hrvatskoj. To ako izjavi pokornost prestolonasledniku. Pretpostavljam da on neće napraviti Todorićevu grešku i ulaziti u dokazivanje da su drugi krivi. 

Bin Laden? Hm, slučaj je komplikovaniji nego što bi se moglo pomisliti. Kranovi njegovog građevinskog giganta su se ove godine srušili u samoj Meki na rekonstrukciji Velike džamije u čijem okviru je i Kaba. Poginulo je nešto ljudi i nanet udarac ugledu kolevke islama. Brat Osama se odmetnuo od porodice (pretpostavljam) i ne predstavlja baš dragulj u porodičnom grbu. 

Princ Muteb i ostali prinčevi...Oni će zameniti Ric Karlton svojim vilama iz kojih neće imati potrebe da izađu. To jest, preciznije rečeno, potrebe će im biti zadovoljene tako da neće trebati da izlaze. A za svaki slučaj naći će se neko da kontroliše njihovo kretanje. 

Martin i Muhamed

Niste nikada čuli za Johanna Tetzela, dominikanskog kaluđera?

On je po Nemačkoj početkom XVI stoljeća vrlo uspješno po crkvama i vašarima prodavao indulgencije, oprost od grijeha, neukim seljacima, griješnim građanima i građankama tj. svima koje je uvjerio da im može olakšati prelazak iz čistilišta u raj. Imaš nekog bližnjeg na samrti? Nije red da pati na onom svijetu kada mu je vać sada duša napaćena bolešću i nevoljom. Cijena? Prava sitnica.

Tako Johnn navrati u Wittenberg i lakovjernima stade prodavati oprost od grijeha. Smislio je on i zgodan dvostih u rimi koji bi u slobodnom prijevodu glasio

kada novčić u ovu kesu padne

duša se iz čistilišta u raj očas digne

Uspješnog trgovca oprostom, naoružanog zavidnim marketinškim trikovima, zapazio je 34.godišnji kaluđer po imenu Martin Luther koji je ionako imao puno problema sa poređenjem onoga što je čitao u Bibliji i religijskom praksom katolicizma kome je pripadao. Tvrd u mislima, a uporan po prirodi, kaluđer Martin sroči 95 teza i 31. oktobra 1517. izvjesi ih na vratima crkva sveučilišta u Wittenbergu.

Ostalo znate.

Xxx

Na investicionom forumu Future Investment Initiative, 32.godišnji prijestolonasljednik države Sauda, Muhamed bin Salman, izjavio je da se kraljevina mora vratiti na ono što je bila prije 1979. godine tj. “ ka državi umjerenog islama, otvorenoj prema drugim religijama, tradiciji i narodima. Mi želimo da živimo normalan život. Život u kome se naša religija prevodi u toleranciju, u našu tradiciju ljubaznosti i dobročinstva. 70% saudijskog stanovništva je ispod 30 godina, pa iskreno rečeno ne želimo provesti narednih 30 godina naših života baveći se destruktivnim idejama. Uništićemo ih danas odmah.”

Možda je pretjerano reći da je ova izjava mlađahnog princa značajna kao znamenite teze jednog Martina prije 500 godina. Mada, iz ugla na koji ja posmatram život I svakodnevicu Saudijske Arabije, navedena izjava javno je i jasno saopćena poruka vezana za čitav niz dešavanja u kraljevini u posljednjih godinu dana od kako je vidljivo nastojanje kralja Salmana (u dubokim osamdesetim) da se obezbijedi prijenos vlasti na novu generaciju Ibn Saudovih nasljednika.

Ono što je meni interesantno je pozivanje na 1979. godinu. Pomniji pratioci mojih pisanija možda se sjete te godine kao godine kada su vjerski fundamentalisti zaposjeli Veliku džamiju u Meki tražeći istjerivanje stranaca i vraćanje na prvobitnu čistotu vjere. Okupatori Kabe su pobijeni ali je kraljevska loza morala pristati da vehabijska religijska načela zauzmu značajno mjesto u svakodnevnom životu žitelja kolijevke islama. Od tada u kraljevini nema kina, nema koncearata, žene se temeljno pokrivaju I ne mogu izaći u javni prostor bez muške pratnje, moralna policija ima pravo hapšenja ljudi ako se ne ponašaju u skladu sa islamskim normama propagiranim od strane vehabija.

Te iste 1979. u Iranu je svrgnut šah a vratio se ajatolah Homeini napravivši od Irana šiitsku islamsku republiku koja je značajno uticala da se šiitska manjina u Saudiji pobuni i napravi niz problema u Istočnoj provinciji kraljevine.

Te iste 1979. Sovjeti su upali u Afganistan i doveli nevjernike u islamski svijet centralne Azije.

Vratimo se opet prinčevim riječima:”To što se dešavalo zadnjih 30 godina nije Saudijska Arabija. To što se dešavalo zadnjih 30 godina na Bliskom istoku nije Bliski istok. Nakon iranske revolucije 1979, mnogi su htjeli kopirati njihov model u različitim zemljama, jedna od njih je Saudijska Arabija. Mi nismo znali kako da se nosimo sa time. A problem se raširio po čitavom svijetu. Došlo je vrijeme da se toga riješimo.”

U međuvremenu, Sovjeti su postali Rusi i sada se sa Saudijcima dogovaraju o limitiranju proizvodnje nafte da bi održali cijenu barela iznad 50 $. Stariji brat budućeg kralja Sultan letio je u svemir kao prvi Arapin (a biće da je bio i prvi musliman u svemiru) a sada je na čelu jednog glomaznog tijela koje brine o arheološkim nalazima, kulturnim sadržajima, zabavi i turizmu, a planira velike projekte otvaranja zemlje prema stranim turistima. (Usput budi ponovljeno, princ Sultan je u porodici zadužen za razvijanje odnos sa nama i drugim ex-jugoslavenskim državama)

U međuvremenu kraljevina je udvostručila broj stanovnika (sa manje od 10 na 20 miliona), uvela djevojke u škole (više od pola studenata na univerzitetima su žene), omogućila svim svojim žiteljima besplatno školstvo i zdravstvo i značajno podiglo životni standard. Ali se isto tako suočilo sa problemom nezaposlenosti školovanih mladih ljudi i nemogućnošću da državni aparat zaposli sve u javnim službama.

Zato je kralj smanjio nadležnosti “moralne” policije, dozvolio ženama da voze automobile, a, čitam danas, uvešće se i turističke vize koje će omogućiti strancima da posjećuju zemlju. A formira se i novi vjerski centar koji treba dati odgovore na pitanje kako islam izmiriti sa modernošću, globalizacijom i 21. vijekom.

Xxx

34.godišnji Martin

 i 32.godišnji Muhamed 

 na istom putu. Onaj prije 500 godina tražio je čistoću vjere, ovaj sada čisti vjeru od vjerskih čistunaca. 

Galileo Badugejš

Pogledajte fotografiju iznad. Svagde drugde u svetu, onom što ga zovem zapadnim, ne bismo tražili nikakav poseban smisao. U Saudijskoj Arabiji fotografija je izazvala tolika uzbuđenja i ima toliko meta značenja.

Uvod.

Kralj Salman je izdao dekret po kome će od druge polovine iduće godine žene u S. Arabiji moći da voze automobil. Postojanje dekreta obznanio je predstavnik KSA u UN ponosno ističući da se njegova zemlja nezadrživo kreće u pravu jačanja prava i položaja žena. Svi svetski mediji preneli su vest na udarnim mestima mnogi sa dozom podsmeha i kao kuriozitet.

U nekim od svojih blogova iz Arabije nagovestio sam da će do toga doći videvši da je situacija postala neodrživa. Zemlja je doživela populacioni bum (broj stanovništva se udvostručio za 15 godina), 70% stanovništva je ispod 30 godina, a devojke čine više od 50 % studenata. 1962. godine samo je 2% ženskog stanovništva bilo pismeno a sada je taj postotak 95%. Prema različitim podacima između 500 do 700.000 stranaca rade kao vozači po porodicama, školama, bolnicama i drugde gde dolaze devojke i žene da uče, rade, kupuju, izvode decu. Negde sam našao računicu da to košta državu oko 5 milijardu dolara godišnje.

Prve najave uvođenja prava žena da voze služile su se ekonomskim razlozima. Porodice i država će uštedeti, smanjiće se broj stranih radnika. (Na 20 miliona Saudijaca dolazi oko 10 miliona stranaca). Naravno, otpor je u stvari bio na strani koje se vlast najviše plaši – konzervativnih islamskih ideologa. Mnogi od njih i danas tvrde da žene imaju samo pola mozga, a da  od te polovine samo pola radi čim se žena krene u šoping. Neki se pozivaju na sudsku tradiciju u kojoj svedočenje jednog muškarca vredi koliko svedočenje dve žene.

Vratimo se fotografiji.

Muškarac se zove Fejsal Badugejš. Do njega je njegova žena. Ime nije objavljeno, muž nije dozvolio. Snimljena je par dana posle izdavanja dekreta,  na jednom privatnom parkingu u Damamu, gradu u kojem sam živeo povremeno.

Fotografiju je objavio na tviteru objašnjavajući da uči svoju ženu da vozi dok se ne organizuje škola vožnje za žene.

Poruka je u roku odmah retvitovana hiljade puta a mnogi su najavili da će i sami učiti svoje žene i sestre da voze. Jedna žena je izjavila da jedva čeka da je sin nauči vožnji.

Fejsal kaže da je bilo pretnji i nedostojnih komentara na koje se on ne obazire. Neki su mu zamerili što žena nije pokrila lice i što su joj rukavi abaje prekratki.

A sada pogledajte neke detalje.

Njena abaja (široka haljina koja pokriva telo od glave do pete) ima na sebi neke svetle umetke. I sam sam primetio vremenom da sve više abaja imaju neke ubačene ukrase i da nisu sve samo crni pokrovi. Žene nalaze svoje načine da obaveznu odeću čini više individualnom i lepšom. Također primetite da je unutrašnjem retrovizoru obešena zeloena traka kakvima je pre desetak dana bila iskićena cela zemlja slaveći 85. godišnjicu formiranja države. Država je upregla svu propagandnu mašineriju u propagandu svojevrsnog saudijskog nacionalizma u smislu nacionalnog ponosa. Budući kralj, tek što je prekoračio 30-tu, zna da njegova generacija i generacije mladih koje dolaze ne mogu pred svetom da se pokazuju kao tvrdokorni čuvari islamske tradicije (čitaj: konzervativizma). Valja isticati ponos što se živi u zemlji koja brine o svojim građanima. Ove godine se održalo više kulturnih, zabavnih i drugih javnih događaja nego u prethodnih 10 godina ukupno.

Eppur si muove. Kažu da je rekao Galilej.

Kad sam već kod Galileja i astronomije, hajdemo na još jednu fotografiju. 

Dva prijatelja, planinari i fotografi, snimili su ovu divnu fotografiju na Mount Watkinsu u Kaliforniji. Jedan od njih je u sumrak sa lampom krenuo na vrh. Drugi je pravio fotografije sa dugom ekspozicijom. Sklopljena fotografija pokazuje osvetljen put do vrha, a pruge na nebu kretanje zvezda. Naravno, trebalo bi reći da su zvezde u odnosu na Zemlju gotovo nepokretne ali ne bih sada da zakeram.

Meni je draga ova fotogrfija.

Čovek može toliko toga.

Kad hoće.

Xxx

Huda el Helaisi, članica Šure (kraljevskog savetodavnog tela, nazovimo ga skupštinom) izjavila je na rusko-saudijskom ženskom forumu (?!):

“Saudi Arabija postoji kao država 85 godina. Za tih 85 godina svedoci smo mnogih promena. U očima mnogih ljudi izgleda da se mi krećemo vrlo sporo napred, ali mi se ipak krećemo. Naše društvo mora da ide napred i menja se onoliko koliko je prihvatljivo našim ljudima ali ne onim tempom koji je karakterističan za neke druge sisteme sa drugačijim sistemom vrednosti. Ne postoji savršeno društvo a mi se krećemo napred našim tempom i ritmom.”

xxx

A tempo i ritam 2. valcera Dmitrija Šostakoviča nešto su posebno.

I dok slušate i gledate ovaj divni valcer,

https://www.youtube.com/watch?v=F_rY7fpzNC0

I have a dream da će jednog dana neki Fejsal, a možda baš i ovaj Badugejši, zaplesati valcer sa svojom izabranicom. Abaja je dovoljno široka da ne sprečava elegantno klizanje po podu plesnog podijuma.