Muke po Malom

Nije lako biti gradonačelnik kad si Mali Siniša.

Kada je onomad Gospodar Vučić preko drugara došao do šejka Muhameda, prestolonaslednika Abu Dabija,

 i dogovorio plasiranje štogod viška para od nafte u Srbiju da bi se oplodile i oprale u korist i na zadovoljstvo svih učesnika, Mali je Siniša morao sve to nekako uklopiti u razvojne planove Srbije i Beograda. Tako Abudabijevci uzeše par hiljada hektara zemlje a jednog preduzetnog sunarodnika šejk je zadužio da digne „Beograd na vodi“. Šejk zadužio preduzetnika, a Gospodar Vučić Malog Sinišu. A da bi sve bilo pod kontrolom i išlo kao podmazano, neka Mali bude gradonačelnik Beograda. Nije mala stvar napraviti Menhetn na obali Save vredan tričavih 3-4 milijarde. Dolara ili evra? Ma, nema veze, ko te pita. 

"Pobrini se za to Siniša"

"Si šefe."

+++

Središe zgradu Geozavoda u centar projekta "Belgrade Waterfront"

Uvališe u predivni hol veliku maketu budućeg „Beograda na vodi“

 Poče sređivanje raščišćavanje obale od Brankovog mosta do Gazele. Raseliše Rome i ponekog železničara. Treba pripremiti gradilište.

„Šefe, sredili smo imovinske odnose i grad je pokupovao svu zemlju do Save, samo neki tamo tipovi u Hercegovačkoj imaju nekakve straćare i ne pristaju na otkupnu cenu.“

„Sredi to Siniša.“

„Si šefe“

U noći izborne pobede Gospodara Vučića, unajmljeni kriminalci navukli fantomke, zatvorili kraj i omogućili bagerima bez oznaka da poruše dobar deo ulice.

Komunalna policija nema veze sa time, zatečenog čuvara preventivno svezaše (jadnik je posle umro od srčanih problema?),  policija ne reaguje na prijave građana, a istražne sudije već godinu dana jedan drugome dobacuju vruć krompir.

Posle Gospodar Vučić i Mali Siniša prošetaše savskom promenadom.

„Mogli ste ono bolje da izvedete.“

„Ma ko velim, izborna noć, ljudi pored televizora broje glasove, ko će da šeta Hercegovačkom usred noći.“

„E moj Mali, neprijatelj ne spava. Ali gradi ti dalje. Stoka od naroda naći će drugu zanimaciju.“

„Si šefe.“

„Nego slušaj dolazi mi Muhamed. Daj vidi da pogledamo kako idu radovi pa da večeramo u onom tvom restoranu.“

„Si šefe“.

Restoran od par stotina kvadratnih metara je samo privremeni objekat registrovan kao turističko-propagandni štand. Za jednim od stolova tog štanda sedoše da popričaju o turističkim potencijalima Beograda šejk Muhamed i njegovi, te Gospodar Vučić i njegov Mali i njegova Ana.

***

Znam. Mogao bi neko reći da dovođenje u tako blisku vezu jednog predsednika i jednog gradonačelnika više spada u omiljeno štivo ljubitelja teorija zavere. Ne bi ja baš da nasedam na kafanske priče. Ali vidi đavola.

Beše onaj od dana kada policijski robokapovi obezbeđuju nešto po Beogradu (biće da je opet bila neka LGBT parada) i nekako se desi da dva kršna momka sa još kršnijim obezbeđenjem uđoše u sukob sa nabildovanom žandarmerijom.

Jedan ispade da je Andrej, brat Gospodara Vučića, a drugi Predrag, brat Malog Siniše. A njihovo obezbeđenja – pripadnici vojne bezbednosti. Dva  civilna lica bez državnih funkcija sa obezbeđenjem predsednika Republike.

Za žandarme je nezavisno sudstvo odrezalo solomonsku kaznu (oni dobiše uslovnu, a oštećena braća Vučić-Mali zadovoljštinu na sudu).

Ali, ajde da ne preteram. Još ću od njih napraviti udruženi zločinački poduhvat.

+++

Sledeća epizoda se zove: pripreme za beogradske izbore. Kako na megdan u tradicionalno opoziciono nastrojenom Beogradu. 

 Hleba i igara. Hleb Sava je 40 dinara a za igre je najbolji novogodišnji vašar.  Koji može da počne u oktobru a završi  u martu. Posle izbora. Započe kićenje. 

Mesec dana već Gospodar Vučić smišlja kako da pobedi u Beogradu. Fali mu neki lik za budućeg gradonačelnika. Mali je dobar, ali narod nikako da zaboravi Sinišine fantome i bagere, suviše je riskantno njega gurati.

„ Idemo da prikažemo fantastične rezultate, proglasimo da imamo tim, ti Mali ukrasi Beograd da sve šljašti i deli penzionerima kartice sa popustima, oni i onako ne znaju da ih koriste. Ti Vesiću završi fontanu, zakrpaj ulice, otvori neki dečji vrtić, poseti penzionere u staračkom domu. Udelite poklone deci u Zvečanskoj za Novu godinu, dajte državljanstvo onom malom Afganistancu što lepo crta. Stavite neku jelku na trg Republike. Da bude najveća u regionu.“

Mali Siniša i Vesić Goran u duetu:

„Si šefe.“

+++

Tu se negde Mali i Vesić pogubiše, šta će ko. Ko će u dom penzionera, ko će u dom za napuštenu decu.

A jelka?

Posle prednovogodišnje skupštine grada Beograda kada je ponosni Mali sipao budžetske cifre kao iz rukava, jedna cifra nikako da izađe.

„Ko je odobrio 83.000 evra za plastičnu jelku na Trgu Republike?“ – zapeo neki uporni novinar.

„Pa ne vodim ja računa o svakoj pojedinoj stavci.“

„83.000 evra za plastičnu jelku. Skuplju od one ispred Rokfelerovog centra.“

„Ne znam...proveriću...“

Nasrtljivi novinari mašu nekim kopijama ugovora i Mali se jedva izmigolji iz razuzdane gomile novinara.

„Gde ćete?“

„Samo tetki da odnesem lek.“

+++

Posle desetak minuta, kada je podmirio tetku i izribao Vesića, bledoliki Mali izlazi pred novinare i saopštava da je ugovor za jelku raskinut, da ne zna kako je do toga došlo, valjda zbog brzine da obraduju Beograđane, ali 83.000 evra je zaista mnogo. Ko radi taj i greši, videćemo kako je do toga došlo.

Kad su se novinari razmileli po redakcijama da sastave vesti i komentare, pojavi se saopštenje firme „Keep light“ koja je fakturisala 83.000 evra za jelku i još par miliona za razne novogodišnje ukrase, rasvetu i štošta od vašarske menažerije. Poklanjaju jelku Beograđanima. Ne treba njima 83.000 evra. U duhu starih srpskih mecena i darodavaca.

Knjigovođe u „Keep lightu“ i gradskoj skupštini smišljaju kako da rasknjiže stavku, gazda firme vrti telefone svih kojima je dužan provizije.

+++

Iste veleri, telefonski poziv.

„Šta ono bi Siniša? Andrej mi pominje neki dug za jelku.“

„Šefe, to Vesić smandrljao. Ovi požurili sa fakturom a Vesić hteo da stavka uđe u ovogodišnji završni račun.Ko veli neće niko da primeti u ovoj novogodišnjoj ujdurmi.“

„Ko je doturio fakturu demokratama i novinarima?“

„Ne znam, šefe. Valjda neki iz Đilasovih vremena.“

„Ne valja tako Mali. Taman sam mislio da te opet nekako proguramo za gradonačelnika.“

„Nemoj mene šefe, ne mogu više.Dajte mi nešto drugo.“

Nakon pauze za razmišljanje.

„Mogao bi ti za amsadora u Emirate.“

„Dobra ideja šefe, da se sklonim i radim na kapitalnim projektima razvoja u duhu dobrih odnosa sa prijateljskim i nama naklonjenim Emiraćanima. Samo,  da se ne pobuni koalicioni partner  Dačić, ipak je on ministar spoljnih poslova...“

"Misliš na onog deblog malog što nosi koferče?"