Musaka sa Lučinuškama

Punjene paprike sa pirinčom i grubo samlevenim orasima se spremaju ovako:

1. Naveče odete na Filološki fakultet, u Salu heroja i slušate koncert svog omiljenog hora. U mom slučaju to je „Lučinoška“ čiji nas plam greje i potpaljuje već 45 godina.

Obzirom da znate za početak hora  nastalog okupljanjem devojaka na slavistici pod pažljivom i očinskom negom profesora Andreja Tarasjeva tamo neke 1972, uživanje vam je sentimentalno vezano za devojke-žene-majke-bake koje ste poznavali u doba nastajanja hora.

2.       Kada se vratite kući, nađete na You tube neki od snimaka njihovog ranijeg nastupa,  sednete udobno i u krilo stavite dasku, a levo kesu punu oraha (ovo im nije bila najbolja godina) i počnete da ih razbijate i sakupljate ponešto izmoždene plodove tako čudno definisanog oblika podijeljenog na srasle polovine i četvrtine. Očišćene plodove u priručnom avanu usitnjavate na krupno. Poneki naročito lep i svež primerak završi u ustima.

3.  A onda vam đavo ne da mira pa potražite  tekst divne češke narodne pesme „Zasela sem bazaličku“ (bosiljak)  koju ste čuli prvi puta. Teksta ne nađete ali naiđete na divna izvođenja očigledno među Česima poznate pesme. Čak i jednu u jazz varijanti. Dojmljiva elegija  vas miluje tugom i bol koji premda pomiren sa sudbinom izvire iz dubokih revira sećanja. (A Branku Marković,

damu u crnom koja peva i vodi konferansu i brine se da hor svuda stigne – zamoliću da mi pošalje tekst)

      4.        Ujutro odrađujete svoje kancelarijske obaveze. Neko vas je obradovao plaćanjem računa kojem je istekla valuta. Neko traži ponudu a drugi vas podsećaju da ste mu dužni. Obradujete nekoga plaćanjem koje možda nije očekivao. Bog blagoslovio E-banking što vam je omogućio da ne nosite virmane u banke. Kolege vas zovnu negde sa terena. Problemi sa autom a treba isporučiti robu nekoj farmi u Vladmirovac. Snaći će se nekako znate i sami.

      5.        Spustite se do Maxija po namirnice. Na ceduljici šturi podsetnik šta vam treba. Spisak se menja na licu mesta. Ne dopadaju vam se paprike, izgledaju suviše plastično i menjate plan. Jedna naočita glavica kelja sa razbarušenim listovima punim nepravilnih zavijutaka, kvrgavog rasta i preliva boja od mlečno žute do tamno zelene, jednostavno vas zove da se upustite u neku kulinarsku maštariju. Pa vam sine: musaka od kelja, ali bez mesa. Šargarepa, pirinač, peršun, luk, krompir, beli luk, paradajz sos...

      6.     Očistite tvrdokorne spoljne listove kelja i odstranite deo korena. Stavite da se kuva u loncu, tj. da baci ključ – kako bi rekla moja majka.( Prva musaka od kelja koju sam ikada jeo njenih je ruku delo. Pokupila ga negde po komšiluku. Komšijsko kafenisanje tada je bila nezamenljiva društvena mreža.) Glavica se izvadi, voda se sačuva. Biće odlična za neku supu, sutra na primer.

      7.      U međuvremenu, na balkonu pogledavajući sa 7. sprata na zabelele krovove,

 pri dnevnom svetlu očistite luk (znam da negde postoji savet kako očistiti luk a da ne izazove suze, ali takva pretraga mi ne pada na pamet dok se trudim da usitnim luk što sitnije i pravilnije). Posle očistite šargarepu, (odavno već tupim delom noža čistim spoljne nečistoće, ovoga puta mi je  šargarepa pomogla svojim ravnim i pravilnim oblicima)  i izrendirate je u kratke rezance.

8.       Na zagrejano ulje stavite luk, izrendanu šargarepu, pirinač (onako iz pakovanja, bez prethodnog pranja i stajanja u vodi da nabubri, molim iskusne kulinare da se ne mršte) i mešate da bi se sve sjedinilo i ujednačilo. Onda shvatite da je masa nekako jednolična i siromašna, stuštite se do Maxija i zverate po policama čime biste obogatili smešu. E pa baš nećete  faširano meso, niti slaninicu kojoj bi se želudac obradovao. Brokoli vas baš ne oduševljava. Keleraba je bolja  sveža. Ha, iznenada vas zagasitim, ljubičastim pogledom patlidžan sjajne, glatke površine navuče na svoja obećanja bujnog ukusa. Nema dodatnog razmišljanja, problem rešen. Brzo izrežete u jednolike kockice dok povremeno mešate masu u koju ste dodali malo paradajz sosa da pomogne žitkosti. Ubacujete izreckani patlidžan, pobiberite i uporno mešate. 

9.    U pozadini slušate vesti u kojima  Vučić, Izetbegović jr, Ivanić, Čović i gomila njihovih trabanata tumače bratsku volju tri bosanskohercegovačka naroda da žive u saživotu evropskih vrednosti i teške prošlosti (što će reći da jedva čekaju da se ponovo uhvate za vratove). Odlučite da se ne izlažete dalje ovom je.... u zdrav mozak i bežite od njih i vratite se Lučinuški. Ono što ih karakteriše su pesme na svim (ili gotovo svim) slavenskim jezicima i posvećenost zagubljenim i manje poznatim pesmama.

      10.      Velike spoljne listove kelja posložite po nauljenoj tepsiji i razvučete prvi sloj fila. Pa malo bibera, malo soli, malo peršuna i poškropite paradajz sosom. Pa drugi sloj kelja, ono sa mlečnijim listovima, pa slojevi  ... sve dok imate materijala. Odozgo na kraju pokrijete većim listovima kelja, ocedite ostatka ulja iz flaše, kao i ostatke paradajz sosa. Setite se da ste zaboravili iseckati beli luk, ali neka, ovoga puta bez belog luka. Stavite u zagrejanu rernu. Nemate pojma koja je temperatura u rerni, stavljate na jaču vatru na početku.

     11.     Već se spustio zimski mrak. Nervozni vozači na Plavom mostu. Vidite naređane trolejbuse na liniji 29. U glavi vam se vrti „Poslednji trolejbus“ Bulata Okudžave koga je hor, tada se zvao Hor slavista, izvodio i često pevao na bis. Bulata smo tih sedamdesetih obožavali u Beogradu. (Bio sam na njegovom koncertu u prepunom Domu omladine one godine kada je dobio Struški venac poezije.  Nekako sam tih godina bio na jednoj probi hora da bih napisao neki tekst za „Student“. Tekst je izašao, nisam ga sačuvao. Moguće da ga je Branka Marković, konferansje i dobri duh hora, negde sačuvala i sprema ga za horski muzej uspomena. Na toj sam probi prvi puta slušao „Poslednji trolejbus“ onako iz klupa, dok su devojke čekale da završim priču sa Andrejom. Tada sam shvatio šta je to radost zajedničkog pevanja./ Sam sam inače sklon pevanju u kafani i alkoholisanom društvu i trebalo mi je da shvatim da moje nemuzikalno, ma koliko dobronamerno, dernjanje ne prianja osetljivim ušima uvežbanih horista./)

      12.     Odslušate do kraja koncert Lučinuški  uz povremeno zavirivanje u rernu da li su gornji listovi kelja zarumenili ili se nedaj bože ugljenisali.

13.   Kupus salatu spremili ste još ranije i stavili na balkon da malo izvedri miris belog luka. Nauljite, zakiselite, pobiberite i prospete iseckani peršun i dobro izmešate prethodno izgnječeni kupus. Iz tepsije isečete doooobar komad musake, stavite ga u stari, natučeni, emajlirani tanjir i premažete zagorele listove kelja kiselim mlekom.

I sami se začudite koliko se ukus dobro složio. 

Poslužiti uz Lučinuške.