Vožnja autobusom,
pogotovo kada je duža linija, za mene je poseban prostorno-vremenski
mikrokosmički događaj. Često zamišljam da pri ulasku u autobus ulazim u jedan
poseban prostor koji odvojeno prolazi kroz neki veći prostor i ima svoja odvojena kosmička pravila. A ljudi koji ulaze i izlaze menjaju se već prema tome kakvu su
sreću ili nesreću uneli u taj definisani prostor. Promatrajući ljude u autobusu
zamišljam šta su to od sebe, od svoje tuge i nevolje, radosti i uživanja, uneli u vreme/prostor autobusa.
Autobuska linija br.
18
je jedna od najdužih u gradu. 18 stajališta od početne u Medakoviću III do
Sava centra gde silazim je otprilike pola linije koja se pruža do kraja Zemuna
na okretištu u Bačkoj (ulici).
Sve vreme života u
Beogradu (od 1971) koristio sam gradski prevoz tako da sam kao korisnik solidno
verziran kako se on kroz decenije razvijao i širio. Ali o tome kada me GSB bude
zvao da im održim slovo na nekoj svečanoj akademiji.
MEDAKOVIĆ 3
Do početne stanice
stižem 29. iz Vojislava Ilića, ako mi se ne ide peške. Što jeste sada slučaj
jer kondiciono još nisam za veće hodanje uzbrdo.
Početna stanica daje
onu nesumnjivu prednost: biraš mesto za sedenje. Sedam obično otraga da bih
mogao promatrati druge putnike, saučesnike u mikrokosmosu.
VOJISLAVA ILIĆA
Jedna od većih ulica
u Beogradu. Spušta se ni voždovačku padinu do autoputa i preko Plavog mosta ka
centralnom Beogradu. Ne znam da li neki pesnik ima dužu i značajniju ulicu u
Beogradu.
ZAPLANJSKA
Preko puta stanice
je moj omiljeni restoran (otkako ovde živim) i zove se Avenue.
Ima divnu ljetnu
baštu a i unutaršnjost je skladno uređena.
Do Avenije je
Arapska-libijska škola.
Kada krene školska godina u septembru zažuboriće
arapska deca. Mada sam na zidu objekta video oglas za iznajmljivanje.
Zaplanje je
planinski kraj negde u jugoistočnoj Srbiji, na području opštine Gadžin Han
(nikad bio) i pruža se uz Suvu planinu. “Zaplanjci” su u stvari “Zaplaninci”,
da ne kažem ljudi sa planina.
Blizu stajališta je
moja omiljena burekdžinica. Ispod sača uvek vruć burek. Nije baš masan, onaj
četnički, ali je odličan. Obično uzimam sa sirom.
Ovde ću prekinuti
literarno putovanje 18.icom da vas ne smorim odjednom. Inače smatram da bi u
osnovnim školama morao postojati predmet “Moj kraj” da đaci znaju ulice, ko je
ko bio i po čemu je zaslužan. Historija (u obliku povjesti) i geografija na
licu mesta.
Xxx
Čim je malo pala
temperatura, lagane ljetne haljine zamenjene su uskim pantalonama. U modi su
već koju godinu one koje ne dosežu do gležnjeva. Uske su toliko da mi nije
jasno kako se oblače.
Jedan djevojčica u
uskim pantalonama sivomaskirnih boja. U šljaštećim srebrnim patikama. Na sivoj
majci veliki srebrni smajli. Dug vrat. Isposničko lice u zamišljenom osmehu.
Duga vezana kosa, razdeljak po sredini. Pogledom putuje spoljnim prostorom. I sanja.
Xxx
Danas sam isprobao
tepidarijum.
Ležaljka je kao anatomski oblikovana. Od keramičkih pločica. Ispod su grejači a sa strane
prekidači za regulisanje temperature. Nije loše, mada je za koščatog i
ispoštenog tipa poput mene tvrdo i neudobno. Dobro dođu peškiri i jastučići sa
fotelja.
Xxx
Kada se izmaknemo iz
ljetnog vremena, u spa centru se život vrati u normalu. Podrazumevam pri tome
da prevladavaju redovni gosti -
pretplatnici. Godišnje, polugodišnje, tromesečne i mesečne karte. Kako
ko sebi podesi i može da plati. Moja varijanta od 6 meseci, koja podrazumeva
mogućnost korišćenja teretane, sauna (finska – suva i turska - parna) i bazena
od 6.30 do 16.00 svakog dana košta me, sa popustom za dugogodišnje članove, oko
50.000 (tj. oko 400 i nešto evra). Cene nisu niske i predstavljaju faktor koji
odlučujuće utiče o sastavu redovnih posetilaca: žene dobrostojećih muževa,
biznismeni raznih fela, nešto novokomponovanih japija, tu i tamo neki pripadnik
bolje stojećeg srednjeg sloja. I naravno, hotelski gosti.
Xxx
Danas mi se nešto
nije radilo. Čitao sam novine i slušao Anđelinu Džordan.
Preporučujem:
Angelina Jordan / Young and beautiful
Нема коментара:
Постави коментар