Venera vilendorfska u bikiniju

1908. na nekom paleoltiskom nalazištu u blizini Vilendorfa u Donjoj Austriji pronađena je figurina visine 11 cm od krečnjačkog kamena obojenog crvenim okerom. Statueta predstavlja žensku figure prenaglašenih grudi, bedara i stomaka i izuzetno smanjenih ruku i nogu. Procenjeno je da figurina potiče uiz vremena otprilik 24 – 22.000 godina pre naše ere a svi se slažu da je na neki način predstavljena kao boginja plodnosti.

Vremenom se ustalio naziv –Venera vilendorfska.

210 godina kasnije, 2018. godine, 28. 8. Venera vilendorfska je oživela.

Pojavila se na bazenu spa centra u hotelu “Crowne Plaza” u 11.05 praćena svitom pratioca i pratilja. Kada je skinula beli hotelski mantila ukazala se sa svim svojim oblinama u bikiniju koji ništa nije mogao da sakrije.

xxx

Otkako je naša država ukinula vize Iranu, sve se više Iranaca pojavljuje  na beogradskim ulicama. Dolaze avionom iz Teherana u čestim turističkim grupama. Jedan deo “turista” koristi tu foru da dođe do Srbije pa odavde nekako da se (i)legalno prebaci na Zapad. Ali dosta je onih, pretpostavljam bogatijih, koji zaista uživaju u čarima i turističkim izazovima Beograda.

Gotovo da nije bilo dana otkako idem na bazen da ih nisam viđao. Uglavnom se radi o mlađim bračnim parovima. Premda dolaze iz jednog ideološki i religiozno totalitarnog društva, nisam se začudio videvši mlade žene i devojke u potpuno evropskoj odeći i minimlističkim kupaćim kostimima. Znam ja da u Iranu postoji jak građanski sloj, obrazovan I moderan u zapadnom smislu te reči.

Xxx

Naša Venera je rasna crnka poluduge kose i tamna tena. Izuzetno jaka bedra i veoma izraženi kukovi krase njenu figuru. Ne krase je baš tako velike vilendorfske grudi I gotovo da nema stomaka (bar ne onog trudničkog).

Ali ono što je krasi je neverovatan bikini. To kada sam video odmah se setih Venere vilendorfske. Naime, gaćice bikinija nisu presecale bedra i kukove nego sui h potpuno istakli tako što je donji rub opisao kružnicu oko kukova negde u visini bubrega a uska traka usekla se među zamamne guzove i izgubila u međunožju da bi ispred jedva oštrokraki trougao prekrio stidni deo i penjao se do pupka.

Sve bi to možda izgledalo groteskno da ova iranska Venera nije blistala od ponosa na svoju liniju i svoju pojavu kao i poglede muškog (a i ženskog) posetiteljstva izložbe. Pri tome se veoma vižljasto kretala među ležaljkama, legala, ustajala, ulazila  u vodu, osmehivala i neprestano se šalila sa očigledno veoma raspoloženim društvom.

Uza se sam imao računar i odmah potražio Veneru vilendorfsku i, nema sumnje, video njenu inkarnaciju u iranskoj verziji. I koliko god mi Venera iz Vilendorfa izgledala neobično neprivlačna (ne htedoh upotrebiti prideve vezane za gojaznost) toliko mi je ova iranska inkarnacija bila u svojoj ukupnosti prijatna za oko. Ne čini mi se da je prenaglašenost oblina njen ideal lepote, više je sve izgledalo kao zadovoljstvo sobom makar koliko se bitno fizički razlikovala od drugih. Sa dozom samoironije i očigledno bez kompleksa.