уторак, 27. мај 2014.

PETAK, 19. oktobar 2012. - 8 - Trunje u glavi srednjoškolskog profesora pred penziju


Sreća ujutro ume da vam se osmehne  kada vidite da dva autobusa na istoj linIji idu jedan za drugim. Uđete u drugi i za nagradu dobijete mesto za sedenje.
Profesor u Pravno-poslovnoj srednjoj školi iz mog kraja sedi preko puta. Predaje Poslovnu administraciju i Elektronsku poslovnu administraciju. U stvari čeka penziju od koje ga dele 2 godine. Svaki puta kada se sretnemo, uglavnom u autobusu, smanjuje to vreme čekanja penzije. Da bih prekinuo penzionera  čekanju, pitam ga o đacima. Samo odmahuje rukom. Kad te gledaju – ne znaš da li te vide, kad se smeju – ne znaš čemu se smeju, a ne znaju ni oni. A u glavi ništa, samo trunje. TRUNJE.  Ne komentarišem njegov pesimizam, a u sebi se protivim. Srednjoškolke koje kod mene dolaze na engleski dovoljno su se oslobodile da mogu sa njima da pričam bez njihova skrivanja iza opštih mesta. Većina njihovih nastavnika ne mari za njih niti se trudi da u njima potakne radoznalost i potrebu za učenjem. Ja im pripremam tekstove koji imaju veze sa stvarnošću i otkrivam im da se engleski ne mora učiti na tekstovima o Stonehenge-u. Jeste da se moram pomučiti da takve tekstove nađem, obradim  objasnim sve gramatičke i sintaksičke jedinice, ali daje rezultat.
Naravno, nije isto raditi sa 3 učenika ili hordom od 30. Ali, ipak.
Zabavljen razgovorom sa penzionerom-u-nastajanju nisam stigao ništa posebno da zapazim u istom onom „poljskom“ autobusu. Danas je piatek a ja i dalje zaostajem za poljskim vremenom više  od sat vremena.
I dok sam ovo zapisivao (8.00), jedna učenica mi poslala SMS: Kako ste ono rekli da se kaže: Arheološko nalazište u podnožju planine Olimp. Ana
Zar ne vredi truda.


Draga Branka, hvala na zahvalnosti. Drago mi je da sam pomogao.
Vrlo se dobro sećam pomenute fotografije i okolnosti u kojia je nastala. "Četiri Branka"  (da ne kažem ispravnije "Dve Branke i Dva Branka" - što mi se baš ne dopada jer pretenciozno guram sebe pored Branka) jedna mi je od najomiljenijih fotografija. Druge Branke se naravno sećam (ne i njenog prezimena) kao što naravno ne znam šta je bilo sa njom posle. Interesantnoje saznati šta je bilo sa ljudima koje smo poznavali na fakultetu i kojih se sada, nakon ili pri kraju radnih karijera, prisećamo. Hvala Internetu što pruža tolike mogućnosti. 
Što se pak Zagreba tiče, ja sam svake godine makar jednom tamo i nisam to prekidao ni u vreme nesretnih 90-tih.

A kada ti se već javljam, prosleđujem ti jedan pisani poklončić.
Svakog jutra mojim prijateljima šaljem svoja voajerska zapažanja potaknuta jutarnjom vožnjom autobusom 65. Većina njih pozitivno na to reaguje. Ne volim da smaram ljude i šaljem nešto što bi se moglo tretirati kao spam ili pak beskrajno kruženje kojekakvih zanimljivosti kakvima smo svakodnevno obasuti. Pa ako ti se doima, uključićute na listu "pretplatnika".

Srdačan pozdrav,

Branko


dakle, ili: znači: upisuješ me
 pretplatnike i postajem još jedan od voajera...


Tako mi i treba kada se petljam sa izdavačem.
Ne kažem da mi ideja nije bliska ali ne opterećujem se time. Lakše mi je pisati bez autocenzure a dobro poznajem čitaoce. Doduše, možda ih imam više nego neki sa izdatim knjigama (sujeta mi dakle nije strana, kao što vidiš).

A pošto već duže vremena pišem 2 romana, ovo jutarnje piskaranje mi dođe kao vežba.
Branislava:
podržavam, te u svemu

Branko Ireni:
Ja im pripremam tekstove koji imaju veze sa stvarnošću i otkrivam im da se engleski ne mora učiti na tekstovima o Stonehenge-u. Jeste da se moram pomučiti da takve tekstove nađem, obradim  objasnim sve gramatičke i sintaksičke jedinice, ali daje rezultat.
Irena Branku:
Evo ti jedan odlican tekst:

“It is incredible that Western propaganda succeeded in making most people all over the world believe that Nazism and Soviet Communism are comparable”, I said. “Even some progressive intellectuals are pronouncing both ‘–isms’ in one single breath.”
“Nazi Germany, the same as England, USA and France, was based on racist and colonialist mindset, widely accepted principles among the Western bourgeoisie in the 1930s”, uttered Artem Kirpichenok. “Hitler was building his empire in Eastern Europe on the British colonial design in India. Nazi racial theories did not differ too much from the racism in the US South or from the racial theories of French, Belgian, British or Dutch empires implemented in the colonies. The collapse of the Third Reich hit hard on all those ideals of colonialism and racism. And the Soviet Union was mainly to ‘blame’ for that collapse. The ideological basis of the European dominance over Asia, Africa and Latin America had been damaged.”
That could of course never be forgiven.
Branko Ireni:
Hm, hvala na sugestiji. Ne verujem da su toliko politicki osvešteni. Uostalom seti se sebe sa 17 godina. Probaću. Ali pak radije radim tekst poput ovog:
Chinese author Mo Yan has been awarded the 2012 Nobel Prize for literature.
Michel Hockx, Professor of Chinese at the School of Oriental and African Studies, part of the University of London, hosted a lecture by the author during the recent London Book Fair.
Here, he offers a brief guide to the prolific 57-year-old novelist.
Who is Mo Yan?
Mo Yan is a popular novelist living in China who has been producing a steady output of fiction since the 1980s. He is also one of the most translated Chinese novelists into English, certainly among living authors.
What genre do his books fall into?
He writes a mixture of realism and magical realism. Earlier works were more historical, but as his career has developed, the stories have become more elaborate, more complicated and more unusual.
What does he write about?
He writes about rural communities in China that seem to be very familiar, very ordinary - the sort of region where he grew up - but then all kinds of magical and unusual things start to happen.
Who reads his books?
He is a wonderful storyteller, and is someone who could appeal to anyone. The novels - especially the early ones - are quite easy to read. They are good, gripping stories.
When he spoke at SOAS during the London Book Fair what I noticed was that a lot of the audience were not Chinese experts, they had just read his novels in translation and really liked them. They just wanted to see him and meet him, he has a strong international following.
What is his best-known book?
The earliest novel by him that was translated into English was Red Sorghum, which was also turned into a very famous movie by Zhang Yimou. It's actually a very complicated tale. It's a historical novel written from the perspective of a child growing up during up the second world war.
I was in China when that film came out and I remember audiences going absolutely crazy for it.
Is he political?
Mo Yan was asked whether he was political when he was here at the London Book Fair. His response was: 'Of course I care about politics, and I write about things that I see that I think are wrong - but I also think that the writer should not just be a political activist, a writer should be a writer, first and foremost'.
He has had his spats with the authorities, but nothing serious.
Is he a good pick to win the Nobel Prize for literature?
It's a good choice. He has been writing for decades. He has a very impressive oeuvre, a large readership and he addresses the human condition in a way in which the Nobel Committee likes to see.

Odličan tekst za objašnjavanje PRESENT PERFECT CONTINOUS-a kao i za INDIRECT SPEECH.

Dobar tekst kumo.

Znam da je tebi to isto, ali ne mogu da ne razlikujem ideološku od političke osveštenosti. Moja politička svest u gimnazijsko doba je prava pravcata naivnost i skup dobrih želja bez velike veze sa stvarnošću. Mada bih mogao prilično pouzdano reći da se, što se naivnosti u životu tiče, nisam preterano razvio.
Kada međutim pogledam ideološku osveštenost sa 17 to je zaista skup dobrih želja da se čini dobro čovečanstvu. Zelja za činjenjem dobra ostala je i dalje, naivnost je donekle zamenjena cinizmom i mudrošću, a stvarni život je negde drugde. Potonjeg postajem svestan mnoooooogo kasno.

Pozdrav,

vuki 

ČETVRTAK, 18. oktobar 2012. - 7 - Sulejman Veličanstveni i Bus plus kontrolori


Dođavola. Budan sam u pola 6. Čujem jutarnje autobuse, prepoznatljivo kočenje pred stanicom, dok se oblačim. Uključujem jutarnji program RTS, vremenska prognoza. Ujutro hladno, do 100 a preko dana sunačno do 240. Obucite se slojevito. Ja kao iskusni reumatičar oblačim se slojevito celog života.
Taman da krenem iz stana, kad se setih da iz torbička izbacim flašu ulja. Uzeo sam je još u ponedeljak u „Višnjici“ (trgovina na uglu pre Drinčićeve, ulice u kojoj se nalazi moja kancelarija). Ljubazna prodavačica, koja me poznaje kao redovnog nedeljnog kupca pakovanja „čajnih kolutića“, dok sam čekao da mi narežu 100 grama alpske za doručak, tutnula mi flašu zejtina iz robnih rezervi, konspirativno mi u pola glasa namignu „Sačuvala sam za vas“. Nisam ni znao da je nestašica. Elem, tu sam flašu ulja tri dana nosio sa posla kući i od kuće na posao. Ne znam zašto uopšte nosim  torbu kad je kod kuće ne otvaram.
Opet sam na raskrsnici potrčao za autobusom i opet sam ga stigao. Jedino što nije bilo mesta za sedenje sve negde do SIV-a. Radni svet, uglavnom žene, prebira po glavi šta ih sve danas čeka na poslu. Tišinu kod Ušća razbijaju Bus Plusovi kontrolori koji u psihološkom ratu protiv švercera po volji zaustavljaju autobuse pre mosta. Autobus stoji i čeka dok se racija ne završi. Bus Plus je zaposlio dosta krupnih momaka koji pored otvorenih vrata autobusa stoje i čekaju dok nekih 5-6 uglavnom kabastih kontrolorki ne sprovedu raciju sve u neizbežno „dobro jutro, vaše karte molim“  kako su ih naučili neki pametnjakovići iz neke Public Relations agencije.
Na bilbordu pre mosta: 6.48. Baš sam poranio.
A potom reklama za Sulejmana Veličanstvenog koji se sprema da ponovo osvoji Srbiju. Haremske spletke i ljubavi,sa ponekom historijskom reminiscencijom i odličnim kostimima i interijerom, priljubili su uz TV ekrane ove iste radne ljude koji, posle kasnog ručka i rasprave sa decom, zasednu naveče ispred televizora.
Sa mosta vidim jutarnjumaglusabijenu nisko na livadama sa novobeogradske strane Ušća. Dok sam došao do posla, Sunce se uzdiglo i tačno duž Drinčićev rasulo blistavu svetlost.

Vuki, da li ti ovo pišeš? Ovo je fenomenalno: jutarnji presek naših života; duhovito!
poz, zdenka
Vuki,
Jel si ti ovaj Branko iz firme Mercator S? Ili se samo neko nepoznat zove I preziva isto kao I ti? : )
Pozdrav,

Snajka : )

SREDA, 17. oktobar 2012 - 6 - Crnka u zelenim štiklama


6.14 je vreme namešteno za moje buđenje. Obično se budim pre budilnika. Ne i danas. Izmorenom kašljem i gripom koja me drži zadnjih par dana, danas mi se nije ustajalo.
The duty calls.
Kod semafora na raskrsnici sam čak i potrčao za autobusom koji kao da se trudio da ga ne stignem. Pobeđujem i stižem zadihan na zadnja vrata. Autobus  pristojno pun. Iznad glava ljudi primećujem upadljivo crvena slova i brojeve autobusnog oglasnika. Prolazi na njemu kairon:
65 Kierunek: Bežanijsko groblje – Zvezdara. Za njim juri SRODA 17. PAZDZIERNIK 2012, a potom IMENIENY: Malgozata Wiktora  i na kraju:  Czas  6.08  
Moj mobilni kaže da je 7.15. Poljaci idu ispred nas za 1 sat i 7 minuta. Ili moje vreme kasni.
Stojim do prijatnog mirisa šampona i sveže oprane kose jedne veštačke plavuše opuštene kose. Ne znam kako se zovu oni seksualni nasilnici koji se u autobusima u gužvi prislanjaju na ženske osobe dodirujući ih raznim delovima tela. To mi je palo na pamet u trenutku pisanja ovog teksta, a dok sam se vozio osećao sam samo kako me prijatan miris budi.
Uživao sam tako do Šest kaplara kada je ona izašla a ja se okrenuo ka zadnjim sedištima u nadi da ima neko prazno mesto. Neki su bili brži. Dve studentice sede jedna do druge i dele slušalice. Jedna drži mobilni u krilu i bira muziku, druga prelistava beleške iz mikrobiologije. U nekom posebnom trenutku obe se istovremeno nasmeše prepoznavajući samo njima poznat muzički mig.
U sivilu jesenje odeće, jedan devojčurak u crvenoj kožnoj jakni ulete kod Ušća i izlete posle Brankovog mosta unevši prilikom prelaska Save potrebnu živost jutra. S njom je izašla i jedna rasna crnka obučena u sve crno i pripijeno uz telo. Sve crno ali se ističu zelene lakovane štikle.

UTORAK, 16. oktobar 2012. - 5 - Bodies revealed


Opet mi je poluprazan autobus izmakao kad sam već bio blizu raskrsnice. Opsovao sam Vrhovnog Stvoritelja, sačekao da me semafor pusti ka mojoj stanici. Dvojica čistača ulica u  narandžastim uniformama lenjo naslonjeni na kante i metle. Nisu Cigani koje sam do sada viđao i upoznao. Na stanici nikog. Dok sam zverao unaokolo, nije prošao ni minut, kad evo 65-ice. Praznija no ikad. Iznenada me obuzme radost što me je tako nagradilo Javno Gradsko Saobraćajno Preduzeće povodom 120 godina postojanja  javnog gradskog saobraćaja u Beogradu.
Nemam dobar pregled putnika. Ispred  sedišta moj pogled je napadnut plakatom DISNEY ON ICE. Miki, Paja, Šilja, Snežana na klizaljkama.
Kad nema interesantnih putnika pogled luta po poznatoj okolini.

Ulica Narodnih heroja počinje od Pariske komune.

Na raskrsnici poznatoj kao Fontana. Ima možda samo nekoliko lokacija na Novom Beogradu za koje znaju i oni tvrdokorni Beograđani koji je prelazak preko Save na sremsku stranu Beograda doživljavaju kao avanturu odlaska u nepoznato ili neku stranu zemlju. Fontana, Opština, Sava centar, Hajat, CK (ili Ušće – ako vam je tako draže), SIV, Šest kaplara,  Merkator (stari i novi) i odskora Arena.  Kada sada pregledavam ove nazive vidim da su skoro svi na liniji mog kretanja ka srpskom delu grada.

Kod Fontane bilbord najavljuje izložbu  BODIES REVEALED na Beogradskom sajmu od oktobra do marta. Načitaćete se ovih dana o kontraverznom «umetniku» koji oživljava oguljena ljudska tela pretvarajući ih u plastificirani umetnički doživljaj. Narod će ići masovno da vidi i da se gadi, vispreni novinari organizovaće rasprave na TV, oštra pera samozvanih umetničkih kritičara popunjavaće stupce štampe. Ne znam koliko će se urednici odlučivati da objavljuju fotografije sa  izložbe.
Isti poziv na izložbu uporno je naletao na mene kod Opštine i pre Brankovog mosta.
Nekrofilski Veliki brat.

Dobro jutro.
Lidija:
Krasna prica!
Zahvaljujem na poverenju i zelji da svoje jutarnje misli podelite i samnom.
Prijavljujem se za stalnog clana citalackog kluba :))))

Laku noc
Draga moja snajka,

U 8.15 sam uveliko na poslu pa me stoga nema u tvom terminu. Razlog svakako nije u tome sto volim rano ustajanje.

Vuki  



четвртак, 22. мај 2014.

PONEDELJAK, 15.10.2012. - 4 - Ćutljivo jutro



6.45  Ima mesta za sedenje. Kad je autobus iz Narodnih Heroja skrenuo udesno ka Fontani, ugledao sam narandžastu izmaglicu na istoku. Zapad je još bio u sivo-crnim tonovima noći u nestajanju. 
Neka istraživanja na Zapadu (nikad nisam čuo da se za rezultate bilo kakvog istraživanja “opšteg tipa” kaže da su sa Istoka, ili na primer Juga) navode da su ljudi najlošije raspoloženi ponedeljkom ujutro. Radni ljudi subotom i nedeljom duže spavaju, a mladi duže ostaju noću napolju – pa je rano jutrenje ponedeljkom prvi mučan događaj dolazeće radne nedelje. Što se tiče ovih u 6.45 koji se voze autobusom sa mnom, izgleda da je “analiza”pogodila. Reč se u autobusu nije čula  do Zelenog Venca kada su ušli neki đaci koji izgleda imaju predčas. Samo je jedan stariji, mršavi gospodin mojih godina, sede lenjinske bradice i debelih naočara na vrh nosa, nešto pričao čoveku koji je sedeo do njega ne slušajući ga. 
Čak je izostala i racija Bus Plusovih kontrolora  od pregleda pretplatnih karata na čeki kod Ušća. Iako su pripitomljeni putnici još pre stanice počeli da vade svoje kartice,kontrolori su samo provirili u autobus i zaključili da je unutra sve neki pošten svet koji se ne švercuje.
Na Zelenom Vencu se razdanilo. Vozač je izašao iz autobusa da uzme naramak besplatnih novina “24 sata” koje je logistička služba te novine upravo ostavila na posebno ugrađenom mestu pričvršćenom za stub nastrešnice. Putnici blizu vozača uzimaju “svoj” primerak sa hrpe na haubi.    

SUBOTA, 13. oktobar 2012. - 3 - CK "Ušće"



8.15 Mokro, celu je noć padala kiša. Temperatura mora da je oko 10.
Na telefonskoj govornici se odlepio oglas o prevozu ljubimaca, robe i ljudi kombijem. Ili ga je kiša sprala. Ostala dva oglasa dobro zalepljena selotejpom, navlažena ali se dobro drže. Rukom pisana ponuda Vere, žene od 50 godina, koja pegle, pere, sređuje stanove i čuva stare osobe, razlila se ali je i dalje čitljiva.
Subotnja ponuda putnika u autobusu u 8.15 je drugačija nego radnim danima. Par domaćica sa kolicima za pijacu, zaposleni koji verovatno rade od 9.
Ima praznih mesta za sedenje. “Kad sam mlađan lovac bio ja” u autobusu bih stajao i vežbao opstanak bez pridržavanja: raširene noge, blago povijene u kolenima. Sada već od ulaza merkam najbliže štange i prazno mesto za sedenje.
Dve pijačne žene do mene raspravljaju o mladima koji ne žele da imaju decu. A njihove su babe imale po 5 – 6. Nisam sve pohvatao, ali bih rekao da jedna od njih ima udatu ćerku koja živi sa njima.
Iako sam pretpostavljao da će izaći na Zelenom Vencu, koji je za mene i dalje sinonim za gradsku pijacu, one su izašle kod Ušća. Tamo je pored nekadašnjeg solitera koga smo svi zvali CK nikao tržni centar po nekom city mall principu. U nekadašnjem CK su bile društveno političke organizacije socijalističke Jugoslavije (partija, socijalistički savez, omladina, borci). Sada su sedišta stranih domaćih banaka, raznih predstavništava i kojekakvih probisveta koji bi da istisnu štogod preostalog tranzicijskog profita.
Na velikom bilbordu pre Save klize reklame i informacije. Uhvatio sam onu kad je pisalo da je 8.28 i 13 stepeni Celzijusa.


среда, 21. мај 2014.

PETAK, 12. oktobar 2012 - 2 - Prevoz kućnih ljubimaca, robe i ljudi

Od mog stana do stanice autobusa ima dužina zgrade sa 8 ulaza i prelazak jedne raskrsnice, sve u svemu 70-tak metara. Izašao sam iz ulaza i video 65 kako se primiče raskrsnici ispred stanice. Najpre ide sočna psovka pa onda pomirenost sa čekanjem narednog autobusa. Na suprotnoj strani zgrade, na ćošku prema raskrsnici, “Pekara 33”. Broj označava Blok 33 kome pripada kompleks zgrada moje Mesne zajednice koja se sada zove “Zapadna kapija” a nekada se zvala “Sutjeska”.
Autobusna stanica na kojoj se zaustavlja samo autobus 65 ima nastrešnicu i označena je brojem 1085. Ispod broja postaje stoji napomena o broju telefona 011 1085 na kome se valjda može saznati kad stiže sledeći autobus. Do stanice je telefonska govornica na kojoj su izlepljeni mali oglasi. Između govornice i nastrešnice biciklistička staza vijugavo seče trotoar.
Prvi štampan na štampaču na A4 landscape, ne prepoznajem font.
PREVOZ KUĆNIH
LJUBIMACA, ROBE I
LJUDI,MANJE SELIDBE
PUTNIČKIM (8+1)
KOMBIJEM. DRAGAN 064 28-28-761
Na dnu resica se ispisanim telefonskim brojem. Samo par ihje otkinuto.
Drugi oglas je iste veličine ali portrait i uokviren
ČUVANJE I ŠETANJE
PASA SVIH RASA,
VEOMA POVOLJNO. 065957 0005


Treći je ispisan rukom.
POŠTOVANI SUGRAĐANI
SREĐUJEM STAN – 300 D  
ČUVAM STARE  OSOBE  24h
062 240466
PEGLAM     KUVAM
VERA – 50 g
Stiže poluprazan autobus – prednost ranijeg polaska iz kuće.
6.45 – još nema đaka.
Jedan momak na sedištu pored prozora sedi glave oslonjene na staklo i podbočene dlanom drema. U duksu i farmerkama. Kapuljača od duksa navučena preko glave. Preko duksa prsluk bez rukava. Sedam do njega. Vozimo se leđima okrenuti pravcu kretanja. Kad god imaju priliku ljudi izbegavaju takvo sedenje. U autobusu je tiho. Na jednoj stanici vrata, koja se otvaraju naglo i bez upozorenja, udaraju jednu usnulu mladu plavušu. Trgnuta iz stojeće dremeži gleda gde se nalazi i shvata da treba izaći na sledećoj stanici.
Momak do mene spavao je bez prekida i izašao na Zelenom Vencu. Nije mi jasan mehanizam koji određuje da se probudi baš kad treba.

Vuki,

 tvoji jutarnji  tekstovi za mene su kao nekada "Beograde, dobro jutro" od blagopočivšeg Duška Radovića.

Znaš zašto ljudi trče za autobusom i psuju kada im pobegne? 
Zato što ne veruju da će država  da pošalje sledeći (autobus).

Uzgred, u kasnijim fazama književnog rada predlažem da, radi dramskog zapleta, promeniš autobusku liniju. 


M. Moštanica je uz tebe.
Pozdrav
Časlav 

Hvala na komplimentu.
Promena autobusne linije za sada nije opcija. Mesto stanovanja ne kanim da menjam, a za posao ne mogu da garantujem. Što se dramatike tiče može se nje naći i u naizgled nevidljivim situacijama i ljudima. Vežbam se promatranju.Dođe to kao mentalna zabava za dosadne jutarnje vožnje. Prilično zanimljivo i korisno za razbuđivanje.
Pozdrav Minji.

ČETVRTAK, 11. oktobar 2012 - 1 - Čitanje knjige i gledanje kroz prozor

7.06 Kišni dan. Ljudi  kišnim mantilima, sa kišobranima. Autobus pun, ljudi trpeljivi. Ulaze na srednja vrata na kojima je Bus Plus, koji komanduje našim javnim prevozom, izlepio upadljive nalepnice sa velikim slovima IZLAZ.
Na sedištu do vrata, sredovečna žena kestenjasto ofarbane duge kose, uvezane šnalom na temenu, čita neku knjigu. Ostalo joj je par listova do kraja đepnog izdanja neke knjige izlizanih listova. Za vožnje koja je trajala 15 minuta okrenula je dva lista. Više od pola teksta na svakoj strani podvučeno je, a na marginama upisane, urednim rukopisom, napomene u više redova.
Žena često diže pogled sa knjige i pogledava kroz prozor zamagljen vlagom. U donjem levom uglu prozora, lik deteta u osmehu i naopačke se može pročitati PREDNOST TRUDNICAMA. Desnom rukom drži knjigu, a levom sklopljen rasklopivi kišobran. Ispod miške pridržava omanju, preklopivu, četvrtastu plastičnu torbu kakve dobijaju učesnici raznih konferencija, seminara ili kongresa. Ruka joj prelazi preko dugog naziva, naslućujem da je utisnuta i neka godina.
Ne mogu da razabrem da li se radi o nekoj stručnoj knjizi. Nema podnaslova, nema boldiranih reči. Nema dijaloga odvojenih crticama. Na vrhu jedne stranice olovkom ispisana rečenica u tri reda. Vidim da počinje sa „Ako“.
Izlazim kod Politike i razmenjujem pogled. Žena ima ponešto izgoračene oči kao da ima problema sa štitastom žlezdom.