6.45 Ima mesta za sedenje. Kad je autobus iz Narodnih Heroja skrenuo udesno ka Fontani, ugledao sam narandžastu izmaglicu na istoku. Zapad je još bio u sivo-crnim tonovima noći u nestajanju.
Neka istraživanja na Zapadu (nikad nisam čuo da se za rezultate bilo kakvog istraživanja “opšteg tipa” kaže da su sa Istoka, ili na primer Juga) navode da su ljudi najlošije raspoloženi ponedeljkom ujutro. Radni ljudi subotom i nedeljom duže spavaju, a mladi duže ostaju noću napolju – pa je rano jutrenje ponedeljkom prvi mučan događaj dolazeće radne nedelje. Što se tiče ovih u 6.45 koji se voze autobusom sa mnom, izgleda da je “analiza”pogodila. Reč se u autobusu nije čula do Zelenog Venca kada su ušli neki đaci koji izgleda imaju predčas. Samo je jedan stariji, mršavi gospodin mojih godina, sede lenjinske bradice i debelih naočara na vrh nosa, nešto pričao čoveku koji je sedeo do njega ne slušajući ga.
Čak je izostala i racija Bus Plusovih kontrolora od pregleda pretplatnih karata na čeki kod Ušća. Iako su pripitomljeni putnici još pre stanice počeli da vade svoje kartice,kontrolori su samo provirili u autobus i zaključili da je unutra sve neki pošten svet koji se ne švercuje.
Na Zelenom Vencu se razdanilo. Vozač je izašao iz autobusa da uzme naramak besplatnih novina “24 sata” koje je logistička služba te novine upravo ostavila na posebno ugrađenom mestu pričvršćenom za stub nastrešnice. Putnici blizu vozača uzimaju “svoj” primerak sa hrpe na haubi.
Нема коментара:
Постави коментар