7.06
Kišni dan. Ljudi kišnim mantilima, sa kišobranima. Autobus pun, ljudi
trpeljivi. Ulaze na srednja vrata na kojima je Bus Plus, koji komanduje našim
javnim prevozom, izlepio upadljive nalepnice sa velikim slovima IZLAZ.
Na sedištu do vrata, sredovečna žena kestenjasto ofarbane duge kose, uvezane šnalom na temenu, čita neku knjigu. Ostalo joj je par listova do kraja đepnog izdanja neke knjige izlizanih listova. Za vožnje koja je trajala 15 minuta okrenula je dva lista. Više od pola teksta na svakoj strani podvučeno je, a na marginama upisane, urednim rukopisom, napomene u više redova.
Žena često diže pogled sa knjige i pogledava kroz prozor zamagljen vlagom. U donjem levom uglu prozora, lik deteta u osmehu i naopačke se može pročitati PREDNOST TRUDNICAMA. Desnom rukom drži knjigu, a levom sklopljen rasklopivi kišobran. Ispod miške pridržava omanju, preklopivu, četvrtastu plastičnu torbu kakve dobijaju učesnici raznih konferencija, seminara ili kongresa. Ruka joj prelazi preko dugog naziva, naslućujem da je utisnuta i neka godina.
Ne mogu da razabrem da li se radi o nekoj stručnoj knjizi. Nema podnaslova, nema boldiranih reči. Nema dijaloga odvojenih crticama. Na vrhu jedne stranice olovkom ispisana rečenica u tri reda. Vidim da počinje sa „Ako“.
Izlazim kod Politike i razmenjujem pogled. Žena ima ponešto izgoračene oči kao da ima problema sa štitastom žlezdom.
Na sedištu do vrata, sredovečna žena kestenjasto ofarbane duge kose, uvezane šnalom na temenu, čita neku knjigu. Ostalo joj je par listova do kraja đepnog izdanja neke knjige izlizanih listova. Za vožnje koja je trajala 15 minuta okrenula je dva lista. Više od pola teksta na svakoj strani podvučeno je, a na marginama upisane, urednim rukopisom, napomene u više redova.
Žena često diže pogled sa knjige i pogledava kroz prozor zamagljen vlagom. U donjem levom uglu prozora, lik deteta u osmehu i naopačke se može pročitati PREDNOST TRUDNICAMA. Desnom rukom drži knjigu, a levom sklopljen rasklopivi kišobran. Ispod miške pridržava omanju, preklopivu, četvrtastu plastičnu torbu kakve dobijaju učesnici raznih konferencija, seminara ili kongresa. Ruka joj prelazi preko dugog naziva, naslućujem da je utisnuta i neka godina.
Ne mogu da razabrem da li se radi o nekoj stručnoj knjizi. Nema podnaslova, nema boldiranih reči. Nema dijaloga odvojenih crticama. Na vrhu jedne stranice olovkom ispisana rečenica u tri reda. Vidim da počinje sa „Ako“.
Izlazim kod Politike i razmenjujem pogled. Žena ima ponešto izgoračene oči kao da ima problema sa štitastom žlezdom.
Нема коментара:
Постави коментар