Petak. Neradni dan.
8.40 po lokalnom vremenu. 6.40 po srednjoevropskom. Priča o
promeni vremenske zoine ima svog smisla. Telo naviknuto na jedan ritam treba
vremena da se navikne na drugi. Ja na primer nisam mogao da zamislim da kod
kuće doručkujem uopšte, a kamo li da to bude u 7. Ovde doručkujem u 7
(dakle u 5 kako je naviklo moje
beogradsko telo) i evo nakon 10-tak dana
navikavam se na to. Još kad bi se i crevna peristaltika i “velika stolica”
(otkud taj izraz?) uskladili sa novim ritmom. Ali, to ostavljam svojoj
privatnosti maker koliko svi ti pomešani ritmovi i dinamika dnevnih radnji
utiču na dnevnu zbrku.
Doručak je hotelski jednoobrazan. Jaja u 5-6 varijanti, izbor hleba i peciva,
osnovne pahuljice, pudinzi i sutlijaši od riže, čajevi, kafe, sokovi. Ljubazno
osoblje sastavljeno od Filipinaca, Indonežana i možda još Poneke istočnjačke
nacije.
Sedim sam u bilijar sali dok sobar namešta sobu.
Ovo je zemlja kastinskog sistema. 20 miliona Saudijaca, 5
miliona stranaca muslimanskog porekla, 5 miliona stranaca nemuslimanskog
porekla. Podaci su ugrubo preneti iz razgovora na zvaničnom nivou. Saudijska
Arabija je nesumnjivo novcem bogata zemlja. Region u kome se nalazim proizvodi
¼ svetske nafte. U nekom kasnijem tekstu ću se možda baviti naftnom politikom
ali za ovaj puta da kažem samo ono što će vam dati sliku kako se nagomilalo
bogatstvo KSA (Kingdom of Saudi Arabia).
Ali privlačna strana bilijara je prevagnula. Ajde jedna jutarnja partija sa samim sobom.
Jedanod mene dvojice je izgubio.
Proizvodna cena nafte u KSA najniža je u svetu i iznosi 4-5
USD po barelu (cca 159 litara). Berzanska cena barela sada se kreće oko 60 USD
a bila je do skoro oko i iznad 100 USD. A saudijski ministar za energetiku (tj.
naftu) je pre neki dan na OPEC-u rekao da KSA nema nameru da smanjuje
proizvodnju nafte da bi se smanjila ponuda i povećanom tražnjom došlo do
povećanja cena. Što se nas tiče, reče on, mi možemo ići i do cene od 20 USD po
barelu i imaćemo zaradu. Ali tada sve druge zemlje čija je proizvodna cena nafte
znatno veća (Rusija, Zapadna Afrika, Brazil, Venecuela, Severno more, nafta iz škriljaca
/USA, Kanada/) ne mogu da prate tu trku. Možete zamisliti kakve poremećaje u
svetu sve te igrarije sa cenama prave.
Recimo da je dnevna proizvodnja u KSA oko 10.000.000 barela,
a mislim da jeste. Prosta računica kaže:
Berzanska cena 60 USD – proizvodna cena 5 USD = 55 USD x
10.000.000 = 550.000.000 USD ili da kažemo pola milijarde dolara dnevno
prihod. Pretpostavićemo da rashodna
strana ima još neku cifru koju ja u ovom času ne znam da izrazim kvantitativno.
Kako kraljevska porodica Ibn Saud deli ovo bogatstvo nije
predmet ovog pisanija sem što mogu reći da kraljevskih prinčeva i princeza ima
više hiljada i svi žive na VEOMA visokoj nozi (nije mi baš najjasnije zašto se
tako kaže).
Ostali Saudijci su dobili osnovne stvari: jeftino i lako
dostupno školstvo, zdravstvo, povoljni novčani podsticaji za biznis itd.
Saudijci su na vrhu lanca ishrane. Njih hrani 10 miliona
stranaca koji radi za njih: od onih koji rade
na naftnim poljima i uopšte naftnoj industriji i stvaraju saudijsko
bogatstvo, do onih Filipinki koje rade kao kućne pomoćnice u kućama normalnih i
supernormalnih Saudijaca i žive ponekad u ropskim uslovima. Možda je i do vas
došla poneka priča o tome kako su seksualno iskorištavane od svojih
„gospodara“, kako rade od jutra do sutra, nisu redovno i potpuno plaćene, ne
idu na odmore...Jedan osobito dramatičan slučaj ovih je dana došao u
međunarodnu medijsku javnost. Jedna jadna Etiopljanka je radila po 20 sati dnevno
ne znam koliko godina bez dana odmora. Kada bi ženski članovi domaćinstva negde
otišli, otac porodice je smatrao normalnim da mu ona pruži seksualna
zadovoljstva. To je trajalo i trajalo. Nedavno je ona zatražila od oca porodice
da joj isplati znatno zadocnele plate, ovaj se naljutio i... bacio je kroz prozor.
Povredila je kičmu i ostala ukočena od pasa na dole. Kad se osvestila, otac
porodice ju je smestio na invalidska kolica, kupio avionsku kartu za Adis Abebu
i strpao je na avion. Ne treba mu invalid u kući.
Ona nije imala nikakav ugovor
sa njim, nema svedoka koji će potvrditi njenu priču…
Kastinski sistem među strancima? O da. Amerikanci su na vrhu, Evropljani iza njih, a
ostali se definišu po profesijama. Najviše je Pakistanaca i Indusa koji su svoje
kastinske sisteme preneli ovamo. Indijski inženjer će indijskog radnika
tretirati gore nego što bi to činio bilo koji Saudijac. Saudijac se jednostavno
pravi da ih ne vidi, a Indijac voli da se vidi da je on važniji.
U tom sluganjskom odnosu kao da su svi prihvatili svoje
uloge i drže da je to normalno. Moj pakistanski sekretar firme (executive sercretary - kako god preveli) koji je inače inženjer
smatra da treba da mi nosi torbu kada ulazim ili izlazim iz auta. Dobro, ja
jesam stariji gotovo tridesetak godina, i jesam nekakav senior manager, ali...
Ali zato gorljivo izdaje komande drugom Pakistancu koji je kancelarijski
potrčko i koji za gazdu obavlja sve nevidljive i nedifinisane poslove: od kupovine namirnica za kuću, vožnje dece
u školu, razne popravke po kući, do kuvanja kafe i čaja u kancelariji itd.
Ta kastinska harmonija nije sva u krutosti. Ona samo
definiše pozicije u kome se neko nalazi. Ljudska strana se vidi u malim
potezima.
Sinoć sam zakasnio na večeru u kampu. Večera je do 20.00. Ja
sam došao u 20.30. Konobari su raspremali stolove. Pitam sam najljubaznije
recepcionara ima li šanse da nešto hrane spakujem i pojedem u svojoj sobi. On
mi je rekao da pitam šefa sale. Šefu sale sam sve ušali rekao da znam da sam
zakasnio ali da bi bilo dobro da ne ostanem gladan na Božić.
Don't worry Sir. You will not be hungry. We'll prepare
something for you.
To something je došlo fino upakovano za par minuta. Može biti da je ovo što sam definisao kao
ljudsku stranu samo dobro zamaskiran kastinski odnos. Šefu sale je stalo da
pripadniku više kaste (ne samo zato što sam gost koji plaća smeštaj i ishranu,
nego sam Evropljanin, da ne kažem belac)
izađe u susret. Zamislite, možda bi se taj beli Evropljanin mogao požaliti
njegovom šefu … itd.
Sunce umilno greje.
Do podne će se primaći na 20 i neki stepen. Boxing day u Dammamu. Pakistanci i Indusi će se popodne skupiti negde blizu obale van grada i puštati zmajeve.
Bogati Saudijci će ići na pustinjske piknike.
Siromašniji Saudijci će izvesti ženu i decu na Korniš (uređeni deo gradske obale, riva što bi rekli naši Primorci), razapeti šator uz more, zapaliti roštilj ili na plinu skuvati čaj.
Neki drugi stranci moje kategorije zalepiće se za laptove i jurcati po vestima iz domovine sve nešto misleći da će se nešto lepo desiti i promeniti u zemlji koja je sada hiljade km daleko.
Posluga i sva ljudska mašinerija koja omogućuje da kamp u kakvom se nalazim normalno funkcioniše danas će prati svoj veš, srediti se da bi popodne i naveče otišli kod svoj zemljaka koji žive u boljim uslovima po iznajmljenim stanovima.
Svaki čovek zaslužuje svoje parče sreće.
Нема коментара:
Постави коментар