Predsednik Upravnog
odbora a možda i CEO najveće svetske multinacionalne kompanije održao je
predbožićno zasedanje Upravnog odbora u proširenom sastavu. Direktori filijala,
ćlanovi najvažnijih odbora i upravljačkih tela očekivali su pohvale za svoj rad,
biće valjda i bonusa. . Ipak je praznik na vidiku, kompanija fino radi…
Prisutni se smestiše u
udobne fotelje, a onda predsednik Upravnog odbora ustade sa nekim papirima (što
mu ranije nije bio običaj) i iznese listu od 15 ozbiljnih bolesti od kojih boluju
prisutni članovi najvažnijih delova
kompanije. Poređao ih je ovako:
1.
Osećanje besmrtnosti i nezamenljivosti. Već na samo
pominjanje boljke pola prisutnih je zamrzlo face u iščekivanju na koga je to
Predsednik mislio. – Prva je
prirodna reakcija svakog prisutnog. A Predsednik je pun saosećanja uputio one koji
boluju od pomenute boljke da odu do nekog groblja i vide šta je ostalo od onih
koji su bili nezamenljivi I besmrtni.
2.
Previše prekovremenog rada. Tu im je laknulo,
svi za sebe misle da su predani poslu preko svake mere za dobrobit kompanije.
“Dobro je da se svako ko je svoj
posao tokom dana završio odmori. Ako se
ne odmorite bićete anksiozni i pod stresom. “ Ali odmah potom “a kako ste se to
organizovali ako ne možete posao završiti za radnog vremena.”
3.
Mentalna i duhovna oguglanost. “Vrlo je opasno
izgubiti ljudsku osetljivost na ono što se dešava oko vas. Treba tugovati sa
onim koji tuguju, radovati sa se onima koji se raduju.” Šta on to priča? Na
koga se to odnosi? Kakve su to gluposti?
4.
Previše planiranja. “Svakako je dobro i nužno dobro se
pripremiti, ali kakvo je to planiranje koje diktira i ograničava slobodu.” Kako
ovo shvatiti? Šta se dešava?
5.
Rad bez koordinacije.” Svako radi za sebe i
odjednom postajete orkestar koji umesto harmonije proizvodi buku i haos. Kada
stopalo kaže ruci ‘nisi mi potrebna’, a ruka kaže glavi ‘ja sam ovde glavna’. Po
sali za sednice uskomešaše se pogledi jer je svako nekoga prepoznao. Gazda
hoće da se zna ko je ovde dirigent! Leteće glave. Valjda neće moja.
6.
Duhovni
Alchajmer. Opa! “Zaraženi su izgleda zaboravili s kim imaju posla i
grade oko sebe zidove robujući idolima koje su napravili sopstvenim rukama”. Ovo
je bilo zbunjuće osobito za one koji su godina udobno sedeli u udobnim
foteljama Upravnog odbora i nikada još nisu čuli za ovu dijagnozu.Mada je ovaj
do mene počeo nešto da se znoji.
7.
Rivalstvo i hvalisavost. Sve gore od goreg!
Kuda ovo vodi? “Zar vam je postalo važnije koje titule imate i koju
brendiranu odeću nosite.” Svi počeše zagledati jedne druge i besprekorno
ispeglanu odeću prikladnu za ovaj skup. Jeste da prilika diktira jednoobraznost
u oblačenju, ali ipak vidi se da štofovi nisu isti.
8.
Egzistencijalna
šizofrenija. Šta mu sad ovo znači? Predsednik je skrenuo, nešto nije u
redu sa njim. Videći uskomešalost, predsednik se odluči da im objasni: “To
vam je gospodo bolest onih koji žive dvostrukim životom, to je plod hipokrizije
a tipično je za mediokritete koji su toliko duhovno prazni da ni najveće
akademske titule tu prazninu popuniti ne mogu. Ta bolest često napada one koji
su se latili birokratskog posla, te potpuno izgubili kontakt sa stvarnošću i
konkretnim ljudima.” Ovde su bogme pali konkretni pogledi na par istaknutih
pojedinaca koji su se i dalje pravili da se to na njih ne odnosi.
9.
Terorizam ogovaranja. “Od toga oboljevaju
kukavički jadničci koji, nemajući hrabrosti da nešto kažu direktno, govore
ljudima iza leđa.” Ohoho! Nema sumnje, neko leti. Došlo je do predsednikovih
ušiju a mislili su da neće.
10.
Veličanje šefova. “Od ove bolesti
oboljevaju oni koji se udvaraju svojim pretpostavljenima nadajući se njihovoj
naklonosti.” Pitam se ima li ovde ikoga ko se domogao svoga mesta a da se
nije uvlačio šefu.
11.
Indiferentnost prema
drugima.
“To se dešava kada pojedinac misli samo o sebi i gubi osećaj iskrenosti I
toplote prema ljudskim odnosima, kada neko zbog ljubomore ili lukavosti uživa u
tuđem padu umesto da mu pomogne i ohrabri ga.”Oladi malo matori pa nismo mi
humanitarna organizacija.
12.
Lice sa sahrane. “Iza kamenih lica
utučenih ljudi, u stvarnosti, sa izrazom teatralne oštrine i sterilnog
pesimizma što nije ništa drugo do simpotom straha inesigurnosti. Umesto da se
bude pristojan, iskren, pun entuzijazma i sreće koja treba da zrači iz svakoga
gde god da se pojavljuje”. Matori, ova ti je dobro. Ovaj preko puta se svima
ogadio svojom namrgođenošću.
13.
Zgrtanje blaga. Gde nađe taj izraz,
pa nismo u 19. veku. “Kada se egzistencijalna praznina u srcu puni
materijalnim bogatstvima, ne zato što su mu za život potrebna, nego zato što se
uz svo to blago oseća sigurnije.” Oho, biće ispitivanja porekla imovine.
14.
Formiranje zatvorenih kružoka. Ama svima je jasno
da s u klanovi osnova našeg sistema. Čemu frka oko toga. “Ova bolest uvek
počinje sa dobrim namerama a onda, kako vreme prolazi, ovisnici budu zahvaćeni
kancerom koji preti harmoniji ovog našeg tela i proizvodi mnogobrojne javne
skandale koji posebno štete našim mlađim kolegama.
15.
Žudnja za korišću i pravljenje važnim. “Opasna je to bolest
koja zahvate one koji se svojski trude da uvećaju svoju važnost obično tako što
diskredituju i oklevetaju druge, k tome još u novinama i časopisima, naravno da
bi prikazali sebe sposobnijim od drugih.” E ovo znam na koga se odnosi. Ubo
si duboko.
Sve vreme govora i nabrajanja bolesti koje su zahvatile
vatikansku Kuriju, papa Franjo je stajao, u kapeli je odzvanjao samo njegov
glas. A kada je seo, članovi Kurije nisu znali šta da rade. Neki blagi
kurtoazni aplauz jedva da se začeo nakon mučne i neprijatne pauze. Kako li je
bilo nakon fajronta i kako će radost Hristova rođenja ugrejati njihova ohladnjela
srca.
op. BV: Rimska kurija (lat. Curia Romana) skup je središnjih ureda i ustanova koje pomažu papi u vršenju njegove pastirske službe.
U mojoj sobi, u kampu za strance, u gradu Dammamu ,
Saudijska Arabija, dočekao me na stolu večeras skroman božićni dar. Kakva da je, svaka pažnja prija.
Нема коментара:
Постави коментар