Bio je i prošao Sv. Nikola, provukao se Dan bivše armije nekako pre katoličkog Božiča i sada se dakako spremate za novogodišnje
praznovanje. Kilogram ste već dobili pa vas očekuje koja stotina grama pride.
Pogotovo što su vas ledeni dani prikovali za kuću i domaću kulinarsku radinost.
Nema veze, kajati ćete se posle. Čuveno novogodišnje obećanje o početku dijete
odmah posle praznika dobro će poslužiti kao izgovor.
Uostalom, samo jednom se živi. Sve je ostalo varka..
Predislamski Arapi više su gladovali nego se gostili. Datule
su davale energiju, mleko (kamilje ili kozje) ostale hranjive materije. Znalo
se i za hleb od tada dostupnih žitarica. Izraz „hubz arabi“ (arapski hleb)
najčešći je izraz za jednostavn hleb od brašna i vode pečen na vrućem kamenju
ili u kasnija vremena pećnicama. Kod nas (ovog časa mislim pri tome na Srbiju i
Beograd) se u prodavnicama pojavila „Libanska pita“ što je samo drugi naziv za istu
stvar. A kako su se sorte žitarice
usavršavale tako se i taj hleb verovatno više ne pravi od onakvog zrnevlja
kakvo je bilo pre 1500 godina na primer.
Nema arapske zemlje gde nećete na ulici naći arapski hleb,
pljosnat, najčepće okrugao, vruć i mamljiv. Ima on svoje lokalne nazive i svi
će vam pričati kako samo oni znaju da naprave pravi hubz. Ponegde ga zovu i „pita“ što vam zvuči
poznato. Izraz smo dobili od Turaka, a oni ga zatekli na Levantu. Korene
izgleda vuče od starih Grka, a ima i drugih teorija. U nas se sada pitama zovu
razni kolači tako da je izraz doživeo svoje raznolike izdanke. Neka vala.
Prve nedelje boravka stalno sam jeo arapski hleb uz sva
jela. Kada sam se prvog dana boravka u Dammamu probudio u zakupljenom stanu (let je bio noćni i u stan sam ušao oko 4 ujutro), sekretar naše firme, Farhan,
doneo mi je ukusno upakovan ručak iz libanskog restorana „Maksim“.
Najpre sam, još u pidžami, iz užitka pojeo parče hubza, potom sam drugo parče namazao sa humusom i pojeo ostatak ručka.
 |
| Humus - pire od leblebija i tahinija (samleveni susam) sa dodatkom celih leblebija i maslinovim uljem. Široko prihvaćeno meze uz hubz i druga jela. |
Tokom narednih nekoliko dana smo Luka (novoupoznati drugar
iz Beograda, čija firma ima ozbiljne
namere da uspe u Saudijii, a moj partner i
ja rado bismo da to bude sa nama) i ja dobrano gošćeni na svim stranama, tako da
sam ja nakon nedelju dana (a isprativši Luku za Beograd) prešao u kamp i
dohvatio se teretane.
U kampu sam nastavio sa hubzom ali uskoro sam video da je
đavo vraški odneo šalu pa sam odlučio (i odluku sproveo) da hleb potpuno
izbacim iz ishrane. To odricanje traje
već 5 dana i... verujte nije mi lako.
Još kada bi se odrekao i dezerta.
No, vreme odricanja sledi vam iz praznika. Januar je duuuugačak mesec.
Pozdrav svima i puno radosti u Novoj godini.
Нема коментара:
Постави коментар