Sneg i hidžranska godina - 7. Rabi'l I, 1436. H.

Moj komšija Indus, koji je uredno šmrkanjem iščišćavao organizam pred spavanje, jutros je otišao klimnuvši mi glavom kao znak pozdrava. 

U 7.45 dok se smrzavate na brdovitom Balkanu i proklinjete sneg koji je verovatno iznenadio putare, sedim na baštenskoj stolici na travnjaku između kontejnera i dok čekam vozača uživam u milovanju jutarnjeg Sunca. 

Ima nekog sladostrašća nas iz onih naših krajeva (sada sve manje koristim izraz "iz Juge") koji se nađemo na drugom kontinentu, drugoj vremenskoj zoni, drugoj klimi. Jutros za doručkom razgovaram sa jednim Hrvatom iz Rijeke i razgovor se svodi na ono što smo preko interneta pokupili iz mnoštva zemalja bivše nam zemlje. Sneg u jednoj, sneg u drugoj zemlji, republici, državi - šta li je.

Čudna je pasija kojom se prati vesti iz domovine. Kao da očekujemo da se tamo desi nešto jako važno, nešto što će nam život promeniti a mi, eto, nismo tamo da tome svedočimo. 

Tako za doručkom, Indonežani sa razumljivim uzbuđenjem gledaju CNN i vesti o padu malezijskog aviona krcatog njihovim sunarodnicima. Mi, južni Evropljani, trgnusmo se na pomen zapaljenog feribota blizu Grčke.

= 0 =    

638. godine, 6 godina po smrti proroka Muhameda, drugi halifa (biran iz kruga Muhamedovih najbližih prijatelja i saboraca) imao je veoma praktičan problem. Islam se proširio vojno i osvajački na poveću teritoriju prelivši se  preko Arabijskog poluostrva. Omer je pismeno komunicirao sa svojim komandantima, sa potčinjenim vođama osvojenih naroda. Koji datum da stavu na pročelju pisama.  U Persiji su upotrebljavali sasanidski  kalendar mereći godinu od uspona poslednjeg sasanidskog kralja Jezdigarda III. U Siriji -  vizantijski  julijanski kalendara. Egipat je upotrebaljavao koptski kalendar. Svi su se držali solarnog principa i brojali 365 dana u godini ali su imali različite načine kompenzacije onog jednog dana koga povremeno treba nekako udenuti.

Što se Arabije pre islama tiče, upotrebljavali su se različiti sistemi merenja vremena.  U Južnom delu poluostrva upražnjavao se lunarni kalendar, a u većini drugih lunosolarni: Meseci su se određivali prema fazama Meseca (jeste li razmišljali ikada zašto se “Mesec” kao merna jedinica imenuje kao Zemljin satelit?) ali bi se ubacio poneki dan da bi se vreme podesilo sa godišnjim dobima. Himjariti su izgleda negde uoči islama upotrebljavali julijanski kalendar. U centralnoj Arabiji tok godine se ucrtavao po pozicijama zvezda na horizontu u svitanje ili sumrak, deleći ga na jednake delova prateći mesečeve mene od 28 dana.  Nazivi meseca preneli su se u islamsko doba i važe i danas. 

Kako se u Kur’anu kaže da vreme treba meriti po mesecu, a Persijanci, Sirijci i Egipćani su bili identifikovani kao narodi sa drugačijim religijama i kulturom,  Omer se odlučio da napravi novi kalendar i novo brojanje godina. Neka bude lunarni, podeljen na 12 meseci, ali ne baš sa 28 dana. Dodao je dan - dva pa se sa po 29 ili 30 dana koliko toliko primakao godišnjim dobima sakupivši 354 dana i nešto povrh.

 Ali koji dan uzeti za prvi dan, prve godine. On se odluči da to bude dan tzv. Hidžre, tj. kada se prorok Muhamed sa 70-tak sledbenika izvukao iz Meke, gde njegove monoteističke propovedi nisu baš oduševljeno prihvatili, da bi otišao u Medinu i tamo formirao prvu islamsku i političku zajednicu. Taj je datum 1. Muharram 1. godine a odgovara16. Julu 622. godine gregorijanskog kalendara.  Na zapadu se danas uvrežila upotreba skraćenice AH za označavanje islamskog kalendara, tj. Anno hegirae na latinskom,  što će reći “ godine Hidžre”.   

Onih 11 dana manjka u odnosu na solarnu godinu čini da se hidžranska godina pomera svake godine pa tako i svi islamski praznici. Ramazansko vreme posta sada pada u doba najdužeg dana što sigurno nije jednako iskušenjima za zimskog razdoblja kada uzdržavanje od  fizičko uživanja (uzimanje hrane, pića i bilo čega u usta, te uzdržavanje od seksa i drugih telesnih anomalija, tokom dana)kraće traje.

Kao što vidite, mi smo sada u mesecu Rabi’ul Awwalu (Prvom) 1436. Hidžranske godine.

A koga interesira kako se godine jednog kalendara pretvaraju u drugi neka se drže  formule:

Gregorijanska godina  = [(32 x hidžranska godina) ÷ 33] + 622

Hidžranska godina =[(Gregorijanska godina  – 622) x 33] ÷ 32

Naravno da  sam to odnekud prepisao i nisam proveravao. Koga intresuje neka proverava.

Dan mi je nedeljni bio izrazito radan. Vozikao sam se u krugu od 100 km,upakovani ručak  iz kampa  dao  vozaču  i sekretaru (obojica Pakistanci) i gladovao do 10 do 20.00 kada smo se vratili taman da večeram odlične riblje krokete, čorbu sa bamijama, špagete lionize i mešanu salatu od svežeg povrća (krastavac, paprika, paradajz, malo luka). Dezert bi trebao da izbegavam, ali kako odoliti pudingu od riže posutim mrvljenim bademima.

Evo vam malo cveća za kraj da vam ublažim mrzovolju izazvanu snežnim nevoljama. Sa istog travnjaka kojim prolazim svakodnevno.