Prepečene dunje u Ovalnom kabinetu

 

Živ nisam bio ovih par dana u Washingtonu.

Kakve su prostorije za mučenje u podrumu White House?

Čupaju li nokte ili čereče na inkvizitorskom točku?

Ah ne, mašta mi ode predleko. Ne smije da ispada iskasapljeno na slikama i foto seansi sa predsjednikom USA.

Na kom podu neke pokrajne prostorije je spavao i tko mu je ispeglao izgužvano odijelo?

Da li je uspio noću da se iskrade iz podruma i obiđe sam (sa svojim teškim mislima) zatvorene knjižare u Washingtonu?

Da li su dva Marka i jedan Mali engleski naučili na Megatrendu ili stvarno mogu da pomognu oko proof readinga engleskog teksta? 

Što nisu poveli Andreja da mu čuva leđa?

Da li je ispred skupštine organizovan veliki miting podrške na kojem vrhunske glave političke elite (vjetrobrana Brnabić,  doktor Stefanović, doktor Šapić, doktorka Jorgovanka) uz sasluženije islužene skupštinske postave starog saziva i pretorijansku gardu novog saziva.

 Ima li dovoljno dovezene mase da maše prilikom prenosa video obraćanja predsjednika sa spojenim prstima na travnjaku ispred Bijele kuće kako je odbranio srpske interese iako je bio izložen atomskog slijeva i desna?

Da li je Selaković  ugovorio sa ruskim skulptorom spomenik Spasiocu Kosova na Slaviji od jedno 28 metara (šta će tamo premalena golubovima uneređena bista nekog Dimitrija Tucovića),  u obliku Bijelog anđela sa razbijenom vojskom OVK pod nogama?

xxx

Jednom prilikom, godina bijaše mislim 1988, učestvovao sam u pregovorima firme PIM za koju sam tada radio sa odgovarajućim ministarstvo Libijske Džamahirije oko izgradnja lukobrana u Tripoliju. Posao od preko 100 miliona USD. Pregovori su trajali 3-4 meseca. Kada smo došli u Tripoli na finalizaciju, 5-6 dana smo se gombali oko zadnjih izmjena stavki u ugovoru. Ugovor je bio sastavljen na arapskom kao važećem tekstu ugovora.  Moja uloga prevodilačka, kontrola jezičke ispravnosti teksta i usaglašenosti sa dogovorenim. Izmjene su se unosile do zadnjeg časa predviđenog za potpisivanje.  Što se ono kaže - sve su radnje dozvoljene dok se papir ne potpiše.

Bio je Ramazan i potpisivanje kod ministra bilo je zakazano za negdje oko ponoći. Desetak ljudi sa libijske strane, jednako toliko i sa naše, sve s ambasadorom (koji je kasnije držao uvodni govor od pola sata u kome smo Staljinu rekli NE, a svjetskom blokovskom ustrojstvu suprostavili nesvrstanost).  Glavni pravni pregovarač sa libijske strane je doneo finalni tekst ugovora otkucan nešto prije toga. Dao ga je meni da kao provjerim tekst. Ugovor je imao oko 40 strana. Štos je vrlo jednostavan: pošto sam bio jedini prevodilac u prostoriji, nema šanse da pročitam cijeli ugovor a da pri tome prevodim ugodnu konverzaciju prisutnih potpisinika i njihove pratnje. Znajući koja su mjesta u ugovoru bila sporna, zatražim 15 minuta pauze da prođem ta mjesta. Ministar gleda začuđeno, ambasador ućutao, naši se komešaju. Ministar da rukom neki znak koji bi otprilike treba da znači da izvolim. Odem u neku sporednu prostoriju praćen nekim ministarskim potrčkom i sjednem za stol i izvučem prethodni primjerak teksta i pored ga sa novim. (Kolege prevodioci znaju kako se to radi). Sve je bilo u redu. za 10 minuta se vratim u glavnu prostoriju gde se u međuvremena održavala neka komunikacija na krnjem engleskom.

Dolazi televizijska ekipa da snimi ceremoniju potpisivanja.

Postavljen veliki rezbareni stol sa dvije identične stolice. Zasjeli ministar i generalni direktor PIM-a.

Sa direktorove strane stavljen jedan stočić za koji sam jedva uspio da uvučem noge, stolica bez naslona. Govori ministar u kameru,   ja prevodim direktoru. Potom govori direktor i ja prevodim u kameru.

Potpisivanje, rukovanje, zajednička slikanje (imam negdje fotke ali nisam mogao da ih nađem za ovu priliku).

xxx

Posljedice:

Projekat nije realiziran. Rukovodstvo PIM-a je srušeno radničkim štrajkom potaknutom nezadovoljnim inženjerima koji su htjeli da se ogrebu u nabavci opreme za tek potpisan posao. Firma je počela da se raspada i koliko znam još uvijek je u stanju raspadanja.

Libija se raspala prije 10-tak godina i još se nije sastavila.

xxx

Što se tiče memoranduma o razumevanju/sporazuma/skupa obećanja/ubacivanja američkih dobrih usluga i buduće 5G tehnologije/neobaveznog obavezivanja iz White House slikovnice  vidim da je najviše dobio Izrael.  

Srbija prva evropska zemlja koja će preseliti ambasadu u Jerusalem.

Kosovo dobilo priznanje kao država dan prije nego je prihvatilo da ne juri dalja priznanja i lobira po hodnicima međunarodnih organizacija. Priznanje dobilo od Izraela.

Amerikanci izbacuju Huavei kao konkurenciju za 5G. I pride još neke financijske aranžmane.

 Trump se slizao sa izraelskim lobijem i očekuje milione srpsko-izraelskih glasova na izborima u novembru.

Hotija očekuje zavrtanje ruku od strane opozicije koja mu je dala vruć krompir i čeka da Biden zasjedne u Ovalni kabinet.

EU čeka Bidena. 

Spasilac svete kosovske zemlje će da obiđe sve televizije sa nacionalnom frekvencijom (Pink, Happy a možda i RTS) i da maše papirima na kojima nikako da razaznamo čiji su potpisi i kojom se funkcijom koriste.

Ja sam imao nekoliko posljedica:

1. Onomad: Ministar me pohvalio nakon potpisivanja i javno rekao da bi volio da ima tako savjesnog pregovarača u svojoj administraciji.

2. Danas: Pregorele su mi dunje u rerni dok sam pisao ovaj tekst.

Jestivost tek treba da provjerim.

xxx

Provjerio i dijelom pojeo. Neke veće komade na koje sam uviđavno prije prženja namazao nešto marmelade od šljiva.

Hoću reći - svašta može da se proguta ako se lijepo namaže.

Bugarski sataraš na ravnim krovovima

 

Mjesecima samonametnute samoizolacije promatram sa svog 7. kata istočni dio Beograda prihvatajući gradski pejzaž ko svoj habitat i premišljajući koješta. Jednom prilikom, za najžešćih zabrana kretanja, na jednom od ravnih krovova (pogledati sliku) 

jedni su roditelji izveli svoje dvoje male, moja nestručna procjena kaže da su djeca bila od 4 do 6 godina starosti,  i pokušali da im organizuju kakvu takvu zabavnu aktivnost. Procijenili su da je ograda krova dovoljno visoka i neprijemčiva za veranje tako da su djeca bila na sigurnom.  Posmatrao sam ih sa svog balkona i uživao u njihovom uživanju. A onda pogledao na ravan krov udesno. Ako pogledate poažljivije primjetićete da je na njemu iznikao neki korov ako se nije uhvatilo ineko drvo. Tada sam se sjetio jednog interesantnog poduhvata koji je počeo prije neku godinu a sada je veoma rašišen po svijetu.

Bašta na ravnim krovovima.

Neki mladi Francuzi napravili su start-up firmu, okupili studente poljoprivrede i smislili program okomitih (ako preferirate izraz, može i vertikalnih) bašta na ravnim krovovima gdje se gaji raznovrsno povrće, začinsko bilje i svašta nešto što se može gajiti u nekoliko okomito postavljenih rafova. Studenti poljoprivrede su izradili sistem kap po kap, izabrano je odgovarajuće bilje, napravljen biznis model i krenuli nekim malim, SVOJIM, sredstvima.

Mjesto dešavanja: centar i urbani dio Pariza.

Naravno negdje moglo okomito, negdje je išlo terasasto a negdje su samo postavljene žardinjere. Koliko novca toliko ideja.  

Problem: Nagovoriti ili dogovoriti se vlasnicima stambenog prostora o korišćenju krova. Pošto su zgrade privatne manje više su uspjeli jer su vlasnici izračunali da se mogu dogovoriti sa kroisnicima krova oko održavanja krovova itd itd. Posao je krenuo.

Povrće, a i voće supočeli prodavati po nižim cijenama ljudima koji stanuju u istim tim zgradama. Nema transportih troškova, sve je svježe. Kvalitet robe je bio toliko dobar da su počeli snabdijevati i bolje restorane.

Elem. Gledam ravne krovove pred svojim očima i razmišljam kako se jedna mala ideja u korist svih može realizirati ovdje, kod nas.

Ti si lud. Prvi je komentar na koga ću naići. Gdje kod nas da se vlasnici stanova slože sa takvom idejom? Vjerovatno da je tako. A dali je neko pokušao? Zar ne bi mladi ljudi koji žive u tim zgradama mogli napraviti kooperativu (ko već neće da je nazovu lijepim imenom: zadruga) i naprave sopstveni mali biznis. Kupci su im odmah tu – vrata do vrata.

Zar ne bi novoinstalirani uravnici zgrada da budu inicijatori takvih ideja i oni koji mogu napraviti bizns plan i izračunati isplativost vis a vis troškova održavanja krovova.

Itd, itd.

Znam da će mnogi reći da pričam bedastoće.

Tako nisu razmišljali onih nekoliko iz Pariza koji su nakon 3-4 godine rada zakupili ne znam koliko hektara (?) ravnih krovova u Parizu.

Ok, ako nećete baštu i da nekome obezbedite profit (u Srbiji je još uvijek na snazi razmišljanje da je od sopstvene lijenosti mnogo gora tuđa inicijativa da se nešto napravi. Nađite tumačenje u onoj legendarnoj: da susjedu crkne krava), onda barem uredite krovove za sopstveno uživanje. Kao što možete vidjeti na slici.

A kad smo kod uživanja. Predlažem mali piknički ručak za ravne krovove.

Bugarski sataraš. Predložio mi je moj drug iz Zagreba Josip.

Vidio sam video snimak a u mojoj izvedbi to je izgledalo ovako:

1.       Izgrilovao sam nekoliko izrezanih ploški patlidžana. (Važna napomena: Valja ploškice od oko 0,5 cm izrezani ranije i malo posoliti i pustiti da odstoje jedno sat vremena. Potom ih prije stavljanja na plotnu ili gril namazati uljem sa obe strane. Namazati a ne potopiti u ulje – znate da patlidžan kao spužva upija masnoću). Grilovati taman da padlidžan omekša i malčice posmeđi.

2.       Paprike iseći na duguljaste ploškice i izgrilovati opet vodeći računa da se ne prepeku.

3.       U tavi ispeći komadiće mesa po izboru. Prethodno posoljene i pobibrene i eventualno držane u malom pacu sa bijelim lukom.

4.       U istoj tavi, nakon što meso izvučete, ispržiti luk i isjeckani paradajz. Količina po volji i ukusu. Da se lijepo pretvori u umak. Možete dodati začine po volji.

5.       U sač, šerpu ili, u mom slučaju u glinenu posudu, sa malo ulja na dnu, posložiti polovinu grilovanog patdlidžana. Preko njega polovinu grilovanih paprika. Posoliti i pobiberiti po ukusu. Preko toga raporediti preprženo meso. Preko toga preliti polovinu umaka od luka i rajčice (to je onaj isti paradajz od maločas) pa preko toga ostatak patlidžana i ostatak paprika i ostatak umaka. Odozgo po volji (odmah ili kada je gotovo): peršun, matičnjak, nana, bosiljak itd prema ukusu.

Ja sam sve uradio kako je napisano i pripravio pire od krompira. Na žalost, toliko sam bio gladan da sam zaboravio da uslikam. Moja varijanta je najbliža ovoj na slici, samo malo kompaktnija. Ovdje čini mi se da vidim i tikvice - što uopće nije loša ideja. 

A video će vam pridodati moj drugar Josip ili potražite sami. 

Ej ljudi. Nemam šta da dodam. Za ravne krovove i dobro društvo dušu dalo.

Previše je dobro

 

Previše je dobro.

Tuga je pobegla, ne valja.

Hodam i ne vidim senku. Nisam umro.

Gledam a krivaca nema. Gde sam?

Ne prevodim sebe.  Original miriše kao sloboda.

 

Previše je dobro.

Kolač je izmakao nožu.

Glad ne postoji. Nisam umro.

Pevam savršenim glasom.  Ko sam?

Ne lažem sebe. Istina je bez težine.

 

Previše je dobro.

Radost izmiče kontroli.

Sve je na svom mestu. Nisam umro.

Brzin je promašila cilj. Čiji sam?

Ne zatežu me lutkarski konci. Igram sam od sebe.

Pitagorina šakšuka

 

Svojevremeno, dok ga zaokupljalo kakve je sve propise nametao Pitagora svojih učenicima, Miles je, pročitao da je Pitagora svojem najužem krugu sledbenika predavanja držao noću, tražeći od njih da se u mrklom mraku skoncentrišu na izrečeno iurađeno tokom dana, a to je najbolje kada čulo vida ne okupira slušaočevu pažnju. Tako je Miles običavao za čestih isključenja struja naveče da sabira po glavi ono najvažnije što mu se tokom proteklog dana dešavalo. Malu igrariju sa Jovinim osećanjima brzo je izbacio iz glave i koncentrisao se na razgovore sa Nikom, Ebi i Selmom. Otvaranje raznih persepktiva, materijalna sigurnost, zadovoljenje mužjačkog ega okupljanja ženki. Iz Canetove sobe u tihoj noći u kojoj nema ni zvuka kućanskih aparata čuo se tranzistor i sa Radio Beograda Ivo Robić: Samo jednom se ljubi, sve je ostalo varka…

Pevušeći refren Miles je upalio sveću i preletao preko pažljivo sabranih Selminih pisama u kojima sada otkrivao sakrivene želje. Ostaviti sve što je ostvarivo i posegnuti za neostvarivim. Ne vredi se vrteti u krug. Nemajući rešenje, Miles je naglo ustao i svećom se zaputio u kupatilo na tuširanje. Iz Canetove sobe začuo se Ibrica Jusić:

 

 

Sam Bog će znati zašto pišem pjesme
            i kome treba to što sada sanjam.
            Još od djetinjstva znadem što se ne smije,
            pa ipak pseto svog života ganjam.

 

Postavio je sveću na postolje kupatilskog ogledala i odslušao Ibricin glas i otplovio do dubrovačkih skalina gde je jedne sparne ljetne noći sanjario o životu. Tada sa Radmilom a sada? Onda je pustio jak tuš. Topla voda koja se slivala niz telo  govorila je da će tok nejasnih, predvidljivih i nepredvidljivih,  zbivanja narednih dana sam po sebi doneti odgovor. U krevet se zavukao osvežen i rasterećen lakonskom prepuštanju vremenu da nametne najbolje rešenje.

Rano leganje i zdrav san pozitivno je uticalo na rano ustajanje i izostanak  jutarnje mrzovolje. Izostalo je uobičajeno podstrekavanje sebe na nova hrabra i dobra dela koja ga čekaju u novom danu. Čio i bodar, sveže obrijan i raspoložen uputio se ka menzi kad je već Hamdijin kombi zaždio iz kampa a uprava je dovršavala doručak.  Nakon ko zna koliko vremena uze da doručuje. Radojka se prekrstila kad je zatražio tri jaja pečena na oko, paradajz sos, tri debelo izrezana parčeta hleba i nekoliko finskih zdenka sireva. 

Sunce je razvlačilo svoj istočni sjaj i smešilo se Miri dok je iz kancelarije ušla u menzu da nađe Jovu a videla Milesa kako marljivo tamani jaja.

-       Dobro jutro. Šta se ovo dešava da ti doručuješ u 7 ujutro?

-       Jučer skoro da ništa nisam jeo. Ni ručao ni večerao, sve nešto grickao usput. Za danas treba dosta nove energije. Ništa za to bolje od šakšuke.

-       Šta ti je to?

-       Jaja na oko, preko njih paradajz sos i zdenka sir. Pobiberiš na kraju.

-       Jaja sa biberom, bog s tobom.

-       E moja Miro puno ti još treba da naučiš. Ovo je moja varijanta šakšuke. U pravu egipatsku ide usitnjen beli luk. Pošto ja ne želim da ti mirišem na beli luk u kancelariji, stavljam zdenka sir na jaja dok su vruća i prelijem paradajz sosom. Eto energije za današnji dan. Sa začinom, bez začina, na gotovo sto načina --- sećaš se reklame. Sedi i probaj.

-       Hm, nije loše.

-       Uzmi još.

(odlomak iz romana “Operacija KLJ” – u pripremi)

xxx

Jedan me zagrebački prijatelj uputio na recept za šakšuku i ja se setih da taj omiljeni severnoafrički doručak pominjem u romanu o Milesu, da ne kažem o sebi. U romanu raspored stavljanja namirnica je drugačiji obzirom na menzaške uslove. Kod prave šakšuke, iako i ona dozvoljava kombinovanje svega i svačega od povrća što vam se nađe pod rukom, obično redosled ide tako da se prodinsta sitno iseckan luk i na rezance iseckana crvena paprika. Kad to odmekne, doda se iseckani beli luk, i nakon par minuta, izrezan paradajz, malo kumina, po volji iseckane ljute papričice (može i ljuti senf – ko voli).  Sve to u mnogočemu podseća na sataraš. Severnoafrički Arapi stavljaju harisu (sos od jako ljutih papričica, nešto kao hot red chilly peppers). Kad od svega toga nastane jedan koherentan umak ubacuju se nerazmućena jaja i sve to stavlja bez mešanja na ringlu dok se jaja ne stvrdnu. Stvar je opet do ukusa, želite li da vam žumance bude žitko – pažljivo osmatrajte proces. Odozgo može dodati neko začinsko bilje po ukusu. U moj kućnoj varijanti  ide bosiljak, a ponekad peršun. Šta se nađe. Pun mi je balkon bosiljka ove godine pa njega trpam u sve.

Po receptima vidim da mogu da se ubace i kockice sira. Moj junak je to radio sa topljenm sirom (a la zdenka), a ja sam u nekim drugim libijskim uslovima koristio omiljeni Filadelfijin sirni namaz ali uz arapski hleb i šakšuku. Jest da sam večerao maločas, ali voda mi ispunila usta.

Šakšuka sa slike nije moje delo. Crkla mi kamera na mobilnom koji se i inače počeo raspadati. Ovih se dana nadam novom telefonu sa boljim performansama od ovog mog Huaveia koji me sasvim solidno služio 4 godine. 

xxx

Jupiter se večeras sakrio iza kiše. Divno veče za kontemplaciju o ispraznom letu koje koristim da izađem na kraj sa romanom koji me naizmenično nervira kad je lepo vreme, a s radošću mu se vraćam kad je tunjavo.

Ali zato pustiš Ibricu i sve ti je potaman.

Jututunski poslanik

 

    U gradiću, mislim da se zove Jututun, na reci, mislim da se zove Jututunska reka,  podno gore, mislim Jututunske, mladi  Petar Pavlović, ili možda Pavle Petrović,  od drugara iz srednje škole i komšiluka zvan Pavlika, iz skromne radničke familije, ušao je danas u svoje novo odelo. Kad je sa majkom ušao u prodavnicu najluksuznije odeće, uslov je bio da odelo izgleda krajnje poslovno i samo su boje od sive do teget dolazile u obzir. Da ne bude baš crno, nije sahrana, a i leto je. Vlasnica butika ga odmah prepoznala. Kako i ne bi kad je Pavlika bio 178. na republičkoj listi „AV za našu decu“ na izborima sa Narodnu skupštinu Republike Srbije. Jeste da su ga svi drugari iz ulice zafrkavali da služi za krpljenje liste mladim kadrovima i jeste da ni sam nije očekivao da će njihova lista doseći do njegovog broja. Jeste da je  par dana nakon saopštavanja rezultata drhtao neće li oni odozgo podići nekog sa liste ispod njega. Koordinator za njegov okrug ga danima ubeđivao da je on siguran, ipak je on pre svih u Jututunu počeo da lepi plakate AV i osnovao prvu trojku, sam je uspeo da napuni autobus za odlazak na svečano otvaranje mosta na Jututunskoj reci i lično delio sendviče svim penzionerima koje je vredno obilazio i delio im maske i rukavice za vanrednog stanja. Nekoliko puta je koordinirao odlazak čitave flote autobusa iz njegovog kraja, a posebno je pohvaljen kada je proradio „Miloš Veliki“. Možda najveći pojedinačni uspeh je postigao kada je AV navratio do glavnog grada njegovog okruga i na konferenciji za štampu prvi reagovao kada je AV rekao da neće da sedi na fotelji nego običnoj stolici pa je priskočio sa jednom drvenom stolicom bez rukohvata. „Ovaj mali će daleko dospeti“- rekao je AV a njegov koordinator mu šapnuo ime. „Samo napred Pavlika!“

xxx

Kad je lista potvrđena i imena izašla, sve one šaljivdžije iz kraja došle su na poklonjenje i tapšanje ramena.

„Hoćemo jedno poslaničko odelo?“ – s naglašenim naletom poštovanja obratila mu se vlasnica butika. „Nije to mala stvar da i mi iz Jututuna imamo svog poslanika. Probaj Pavlika ovo teget sa štepanim obrubom – to se sad nosi u Beogradu.“

Prvo odelo u istom butiku, Pavlika je kupio kada je izabran za savetnika direktora „Jututunskog zelenila“ za saradnju sa organima lokalne samouprave. Ima tome godinu i po, odmah nakon što je diplomirao kao diplomac prve generacije „Jututunskog univerziteta za napredne studije primenjenih nauka“. Na prigodnoj promociji prve generacije diplomiranih, egzaltirani direktor „Jututunskog zelenila“uskliknuo je s ljubavlju da će javna preduzeća Jututuna i okoline prigrliti vrhunski obrazovane kadrove svoga kraja i sprečiti da im najumnije glave odliju svoj mozak u zemlje trulog Zapada. (Oni odozgo posle zamerili direktoru za pridev „truli“ jer se neko iz delegacije EU iz Beograda požalio da direktor „Jututunskog zelenila“  karakteriše kao trulu istu onu Evropu iz čijih je fondova za zaštitnu životne sredine povukao pre dve godine sredstva za uređenje nove lokacije za deponovanje jututunskog smeća.)

U svojoj kancelariji, za firminim računarom, a službenim telefonom povezan sa okružnim koordinatorom, Pavlika je vredno botovao sve članke u štampanim medijima u kojima se govorilo o Đilas-Šolak-Jeremiću. U početku je samo prepisivao dobijene SMS poruke a pošto je bio pun inicijative, dozvolili su mu da i sam smišlja i otkriva gadosti koje je Trio ĐŠJ činio dok je bio na vlasti. Te 500 miliona dolara, te medijski monopol, te opanjkavanje vlastite zemlje u inostranstvu.

xxx

Kad je iz Republičke izborne komisije dobio zvanično obaveštenje da je izabran za poslanika, direktor „Jututunskog zelenila“ je sazvao sastanak Upravnog odbora i predložio Pavliku za novog člana Upravnog odbora jer ide na novu republičku dužnost i „nama može samo biti čast da jedan takav kadar našeg preduzeća zauzima značajnu državnu poziciju te je u interesu naše firme da ga zadržimo u našim redovima“. Datum prestanka radnog odnosa savetnika poklopiće se danom otvaranja radnog odnosa u Narodnoj skupštini RS a istovremeno počeće mandat člana Upravnog odbora. Uz naknadu koju primaju i ostali članovi Upravnog odbora. I da zadrži službeni telefon firme bez limita u korišćenju.

xxx

Poziv za konstitutivnu sednicu novog saziva Narodne skupštine dobio je sa uputstvom šta mu je sve potrebno da se identifikovao kao novi poslanik. Kao i da sačuva autobusnu ili voznu kartu s kojom će doći do Beograda radi refundacije putnih troškova. Javio mu se i okružni koordinator i preporučio da uđe sa stražnje strane u Narodnu skupštinu. "Opozicija sprema nasilje. Nemoj slučajno da daješ izjave novinarima."

Dan pred odlazak drugari iz stranke napravili su u kafani čiji je vlasnik  istaknuti član stranke, malu proslavu sa najbližim saradnicima i zadužio mladog Petriku da zauzme njegovo mesto u mesnom odboru stranke. Petrika se naduo od oduševljenja a Pavlika je odmah zvao direktora „Jututunskog zelenila“ i rekao mu da svi čuju da Petrika stavi na upražnjeno mesto savetnika direktora za saradnju sa organima lokalne samouprave. Direktor je samo kratko rekao „Neka dođe sutra do mene da to završimo“  što je Pavlika pustio na spikerfon da svi čuju i pred svima glasno rekao „Petrika je od sada moj čovek u Jututunu.“

Mamaljuga na Marsu

Sa mamaljugom sam se upoznao ima tome više od mjesec dana. Preko Danasa koje su jedine dnevne novine koje koliko toliko kao internet pretplatnik pratim. U danasu uvijek ima interesatnih recepata. Naziv jela potiče iz istočne Srbije, a moja nećaka iz Amerike mi reče da je naziv iz Rumunjske ali, ako sam je dobro čuo preko WhatsAppa, Rumunji kažu mamaljiga. Nisam provjeravao jer vjerujem mojoj nećaki Amerikanki jer je bila udata za Rumunja i veoma voli tu zemlju makar se od muža razvela. U kraju iz koga ja potičem (karlovačko-ozaljski) mamaljugom se nazivaju žganci, a u Srbiji kačamak, eventualno palenta. Znam ja da će stariji pratioci mojih pisanija podastrti raspravu kako se u kom kraju kaže i kako se pravi. Takvoj raspravi nikada ne može biti kraja kao kod npr. rasprave o tome kako se pravi najbolji ajvar.

Posebnost Danasovih mamaljuga je u tome što se pravi slatka varijanta što također vjerujem da će naići na opće zgražavanje obožavaoca žganaca (kačamaka, palente, pure...sami dodajte eki lokalni naziv) jer ZNA SE isti se jedu sa vrućim mlijekom (varenikom), ili evetualno sa preprženom sitno isjeckanom slaninom.

Dakle žganični dio mamaljuge je urađen na klasičan način. Naravno klasičari će me se odreći kad kažem da sam upotrebi zgotovljenu smjesu kukuruzne palente koja je uz stalno miješanje u vrućoj vodi, sa nešto soli i vanilin šećera (majka bi me se odrekla na ovom mjestu). Slatku smjesu sam napravio tako što sam usitnio voće taj dan nabrano u šetnji kroz Medaković sa voćki zasađenih u javnom prostoru. Većinom su to bile šljive džanarike, par jabuka „zlatni delišes“ koje su mi se vukle po korpi za voće nedjelju dana, 1 breskva, nešto zaostalih brusnica i grožđice. Sve to zaliveno sa nešto tople vode sa dodatkom šećera i vanilin šećera sa ukusom ruma. Za svoj gušt dodao sam i kakao. To se kuvalo nekih 20 minuta. Dok se slatki umak hladio, propržio sam prezle na ulju i u njih uvalio kašikom oblikovane okruglice žganaca a onda njih uvalio u u slatki umak. Rezultat vidite na slici.  Sve one nevjerne Tome uvjeravam daje jelo bilo FANTASTIČNO.

To je bilo otprilike prije mjesec dana. Danas sam ponovo napravio slatki umak. Danas su se u njemu našle isjeckane kruške, jabuke petrovače (još pomalo kisele), nešto šljiva džanarika (onih što kasnije dozrijevaju. op BV nisam znao da tih džanarika ima toliko vrsta koje se međusobno dosta razlikuju po boji i ukusu. Na mom hajkingu po Medaku našao sam otprilike 7-8 različitih vrsta), i naravno dodao brusnice i grožđice, kakao a ovog puta i cimet. Sada se već pristojno ohladilo. Prekidam pisanje, da probam onako sa malom kašičicom, više puta.

xxx

Hm, mislim da sam pretjerao sa kiselim jabukama. Ukus ću sutra porpraviti dodavanjem mješane marmelade. Naravno, sutra je sveti Ilija i obilježiću tog Gromovnika mamaljugom u slatkom sosu. Tako da ćete svi koji ćete me proglasiti bogohulnikom preporučiti sv. Iliji da ne na mene uputi koju od svojih munjevitih udara.

Istinu govoreći, naum prilikom pripreme teksta bila je da mamaljugu posvetim Marsu. Asocijacija je zbog crvene moje mog voćnog umaka i crvenkastog sjaja koji ponekad promakne na nebu kada se pogleda tačka na istočnom nebu sjeverne polulopte. Mars se u Beogradu pojavljuje nisko na istočnom horizontu nešto prije ponoći da bi se kroz koji sat kasnije upetljao u mrežu sa Jupiterom, Saturnom i ovih dana punim Mjesecom.

A što baš Mars pominjem. Pa zato što su se ovih dana u razmaku od par nedelja poslale svemirske letilice nekoliko zemalja ka Marsu koji je zbog perioda relativne blizine Zemlji ovih mjeseci prikladan kao cilj do kojeg se može stići za nekoliko mjeseci. Amerikancima, Evroplojanima i Kinezima pridružila se ove godine i letilica pod pokroviteljstvo Emirata (u saradnji sa amerikancima i Japancima) koji su se na taj način učlanili u klub svemirskih velesila.

Koliko su uzbudljiva ispitivanja koja će se vršiti na Marsu govori činjenica da će jedno marsovsko vozilo sakupljati uzorke sa Marsa, stavljati ih u metalne, cilindrične kontejnera po koje će za koju godinu otići druga letilica sa Zemlje da ih pokupi i donese na Zemlju.

Potrudiću se za slijedeći put da vam nađem jedan interesantan link koji predstavlja animaciju kako će se sakupljati uzorci i slati na Zemlju. Veoma uzbudljivo tehničko i inženjersko dostignuće. Moje drugare, zaljubljenike u astronomiju, uvjeravam da nisam zanemario njihova vrijedna uputstva i da ću ih koristiti u nekim kasnijim napisima. Na te teme ima uvijek šta da se kaže. Evo, u trenucima kada sam ovo pisao (subota, 22.30) lepo sam na nebu ispratio kruženje jednog satelita.

xxx

Za utjehu nevjernicima, a i za spas svoje duše, ostatak žganaca sam slijedećeg jutra pojeo za doručak onako kako bog zapovjeda (sa mlijekom) kao što se da vidjeti iz priloženog. A voćni umak sam narednih dana koristio kao dodatak voćnim salatama za čiju osnovu upotrebljavam dinju a dodajem sve što uberem za šetnje po Medaku.

Sataraš na Jupiteru

Sataraš.  Svinjetina od vrata malo..umesto jaja.  Dosta luka, 4 paprike šilje, 1 ljuta, sušena kopriva, origano malo, mirođija kao iznenađenje, čenj belog luka, 2 velika paradajza.

Krompir beli skuvati do raspadanja. Umrviti u sataraš.

Za slatu iseckati paprika šilju, posuti belim lukom i bosiokom, posoliti  i kanuti maslinovog ulja.

Volja ovog ogladnjelog kuvara dodala je kiselu pavlaku.

 Služiti uz harmoniku i Pijacolu.

https://www.youtube.com/watch?v=KFkaVhfTvWE

Oblivion u 15 verzija. Bez obzira na ponavljanja, svaki izvođač to radi na svoj način. Obratite pažnju na jedan tango i na jednu klizačicu na ledu.

Jesti oko 7, pol osam naveče kada zapadno sunce miluje krovove zgrada  i povremeno pogledati komšinicu na suprotnoj strani zgrade kako na balkonu čita podigavši noge na stolicu.

Ovih dana ima i dosta oblaka koji ne znaju kuda da se denu.

Oko 9 dok se nebo još plavilo Jupiter je zaplovio iznad Medakovića 3.

Uvećajte priloženu fotografiju i primetićete iznad trouglastih krovova, a sa desne strane niskog izduženog oblaka jednu bledu svetlost naspravam plavetnila. Ne da se Jupiter. Saturna još nema, ali ne brinem za njega, doći će i on. Suviše je zabavljen igranjem prstenova oko njega da bi obratio pažnju na nas.

xxx

Iznenadili biste se kako je uzbudljivo gledati u planete čak i bez ikakve opreme. Naučite nešto o njima i zamislite. Moje pamćenje nije kao nekada (a nikada me nije osobito krasilo) pa zvirnem na internet i podsetim se Jupitera kao 4. najsjajnijeg objekta na nebu,( posle Sunca, Meseca i Venere) koji ima zapreminu 318 puta veću od Zemlje, a sav taj džin je ipak ima samo hiljaditi deo zapremine Sunca. Sve te fantaatiče relacije za nešto što mi doživljavamo kao tačkaste fenomene na noćnom nebu.

Pitam se istovremeno da li to znanje o zvezdanim objektima i pojavama u svemiru eliminiše poetska i sentimentlna uzdisanja romantika pod sjajem zvijezda a još više Meseca . Dvodimenzionalna površnost stvar je njihova obrazovanja, a romantizirana posvećenost krila je iza sebe ovozemaljske motive. Ne sumnjam da će pesnici naći načina i da novija saznanja o nebeslim telima  pretoče u neodoljivo  stihovano delo.

Ovog mi časa pada na pamet jedna ljubavna pesma koju sam jako davno pročitao i za koju se godinama nadam da ću je ponovo naći. Ne znam ni naziv pesme, niti pesnika, niti znam bilo koji  stih, ali se sećam da je pesnik svoj fatalni susret sa draganom poredio sa kometom koja se jednom u 70 i nešto godina pojavi vidljiva na nebu iznad nas. Bude li se neko od vas setio te pesme, pesnika ili makar neke natuknice o njoj, molim da mi se javi. Opseda me godinama i red je da se ta pesma ponovo negde pojavi. Baš kao i ta kometa svakih 70 i nešto godina. Kometa je verovato Halejeva a pesma je pretpostavljam napisana negde oko 1910. jer sam je čitao pre 1986. kada se opet pojavila i mogla se videti golim okom.  Sledeći puta dolazi 2062.i prilično sam siguran da neću biti tu da je dočekam. 

 xxx

Ne treba biti zarobljen svojom kosmičkom sićušnošću i prolaznošću. Ja sam jednako ponosan na svoju ljudsku vrstu jer, hej, ona je svoju prolaznost shvatila a da nije tako sićušna po svojim dometima  svedoči i fotografija pri kraju ovog dopisa. Koristio sam je nekad ranije u nekom od napisa ali nije na odmet ponoviti. Uvek sam fasciniran kad je vidim.

Čuvena fotka koju je sa ruba Sunčevog sistema snimio Voyager 1, (umetnut na ovoj fotografiji da se zna autor fotografije i zaštite njegova autorska prava) taj naš uporni putnik van spoznatog, 1990. A možda vam još lepša bude ova kasnija koju je Cassini snimio 2013. praveći kompoziciju sa Saturnom i njegovim prstenovima. Zaista deluje impresivno.

Hej ljudi, nema veze šta je kišno popodne u Beogradu.

Nema veze što večeras pretpostavljam nećete videti ni Jupiter ni Saturn a ni Marsa kao ponoćnog ratnika. Svi su oni tu. Ne mare nešto za nas, ali mi marimo za njih.

Jupiter i Saturn na ravnoj ploči

Svaku ponoć posljednjih nedjelja dočekam na balkonu zablenut u nebo. Svjetlosno zagađenje ne može pružiti onaj divan ugođaj zvjezdanog neba koji vas pokriva kao najdivniji pokrivač sa razastrtim svjetlucavim zrncima dijamanata. Sjećam se noći u Sahari kada smo sa krova jednog opskurnog hotelčića na jednom brdu pored Sebhe u Libiji promatrali kako se Mliječni put rasteže po horizontu. U grupi vojnih instruktora bijaše jedan oficir srednjih godina, zaljubljenik u zvijezde, koji nam je objašnjavao raspored sazvježđa i razne fenomene u Sunčevom sistemu i van njega. (Bio sam sa radaristima i raketašima – dakle, plavcima – koji se svakako moraju svrstati u obrazovaniji dio vojnih starješina a sigurno daleko od bilo kakvih predrasuda o krutim vojničinama. A i bila je godina 1978. kada je JNA izgledala mnogo solidnije nego što se kasnije pokazala).

Jupiter kao najsjajnija planeta (iza Venere koja se ne vidi ovih dana sa mog balkona) pojavljuje se oko 10-11 negdje iz Bugarske recimo, a, uz malo napora, vidi se i Saturn koji je ovih dana u konjukciji sa Jupiterom. Tek iza ponoći pojavljuje se na istoku slabašni odsjaj Marsa se ponekim crvenkastim bljeskom. Mars se u odnosu na ove dvije veće planete kreće brže po svodu. Pratim ih tako oko sat po ponoći dok se ne pojavi okrnjeni Mjesec.

I ne mogu danima da se odlijepim od poređenja znanja o planetama Sunčevog sistema sa temeljnim nedostatkom razumjevanja stvarnosti koja je toliko karakteristična za moderna potrošačka i veoma površna vremena. Običan i neobrazovan posmatrač neba vidi kako su Jupiter i Saturn blizu jedan drugome na nebu i kako im se relativno brzo primiče Mars. U toj plošnoj slici neba sve je jedno drugome blizu, skoro da se guraju međusobno. Iole obrazovanijem čovjeku je jasno da nije tako. Niti je Zemlja ravna ploča, niti je nebo oslikan svod u dvije dimenzije. No, ravnopločasti umovi vole da vide ono što im je pred očima i to smatraju nepromjenljivom istinom bez obzira na sve dokaze i zakone prirode koja te besmislice opovrgava.

Ti ravnopločasti umovi tako gledaju i na svijet oko sebe i slično objašnjavaju sve pojave.

Prije nego što se upustim u dalje objašnjavanje – jedna napomena: Današnji svijet brzih komunikacija i instant informacija (gdje se sve više gubi razlika između istine i laži i kada iše postaje nevažno da li je nešto istinito ili lažno) od čijeg se protoka ne možemo odbraniti sve i kad bi htjeli (sem onih rijetkih koji nisu prihvatili da imaju mobilni telefon a odavno su odbacili da gledaju TV i slušaju radio), uslovljava nikad veću površnost kao i nemanje vremena da se informacije obrade. S jedne strane. A s druge, ljudi, mlađi posebno, gube spremnost da proniknu i obrade dobijene informacije a još više strpljenje da čuju i razmotre bilo kakvu argumentaciju koja ne staje u SMS poruku ili instagram poruku  od neke slike i možda tuce riječi. Već ona objašnjenja sa 13 riječi se preskaču. Važno je osloboditi mozak za nove besmislene informacije.

Dakle, imajući tako posla sa ravnopločastim mozgovima (o „umu“  je upitno raspravljati) naša politička javnost bavi se komentarima političke svakidašnjosti (srpske i svjetske) na način kibicera koji u kafani gledaju dokone starce dok slažu domine, ili podnapitih kritičara svega postojećeg sa pivskih gajbica ispred zadružnih prodavnica. Toj bujici pojednostavljivanja podlegli su svi „profesionalni“ analitičari koji gostuju po raznim televizijama i robuju minutaži emisija u kojima se voditelji trude da budu još plići od svojih gostiju i ne dozvoljavaju iole razumniju elaboraciju bilo čijeg stava.

Da li je bojkot uspio ili nije?

Da li će Vučić uzeti Dačića u vladu?

Da li su desničari preuzeli proteste gnjevnih građana?

Koje strane sile i agenture instruiraju demonstrante, pojedine političke grupe i pojedince?

Ko je kome nešto smjestio i ko je legao na rudu?

Da li otac (član vladinog aparata) Škundrić treba da odgovara za demonstriranje njegovog sina protiv vlade?

Hoće li za predsjednika vlade doći falsifikator doktorske disertacije ili neki drugi lažni diplomac sa Megatreša?

U papazjaniji nikakvih objašnjenja bilo čega lezi ogromna moć manipulacije političara na vlasti kao i onih u opoziciji. Razlika je u tome što su ovi na vlasti u prilici da dograbe gotovo sve medije vidljive u cijeloj državi, a ovi drugi čekaju da oni dođu u takvu priliku. I jednom kada rok važnosti sadašnjih vlastodržaca istekne ovi drugi će se kao ožalošćena porodica dohvatiti pokojnikove imovine, pokretne i nepokretne. Da se razumijemo, pod imovinom ovde podrazumijevam državu a ne ono što su oni privatno maknuli i sklonili. I nastaviti gdje su prethodnici stali (u slučaju Srbije – prethodnici su u par navrata oličeni u Jednom čovjeku nadnaravnih moći. Srbija kanda ne može bez vođa. Jedan je sebe projektirao kao Tita poslije Tita, a drugi kao Mesiju).

xxx

Da ponovim jednu angdeotu koju sam čini mi se negdje nekad ranije ispričao.

Jedan francuski akademik (ime sam zaboravio) jednom se vozio negdje i auto je stao na putu. Njegov vozač se češkao po glavi da bi dokonao šta je uzrok kvara. Akademik ga je pitao niz pitanja o načinu rada motora automobila i razložnim pitanjima naveo vozača da se dosjeti šta bi mogao biti razlog kvara.

Pita vozač akademika otkud on zna kako rade automobilski motori (akademik biće da je bio neki društvenjak) i od kog majstora je naučio.

Veli njemu akademik da je učio od čovjeku po imenu Corneille koji je bio majstor  živeo je i radio u 17. vijeku. Vozač pogleda sumnjičavo na ishlapjelog akademika. Vozio je on mnoge akademike i zna da su oni ponekad izgubljeni za stvarnost.

-       Ali u 17. vijeku nije bilo automobila. – potrudi se vozač da vrati akademika u realnost zbivanja oko njega.

-       Nije. Ali je bilo razuma i ljudi su se pitali kako nešto funkcionira.

xxx

Večeras nam se sa Zapada primiče nevrijeme, ali Jupiter, a bogme i Saturn se drže svoje nebeske pozicije i svjetle ponešto zamućenim sjajem. I kad ih zakloneoblaci znaću da su oni i dalje tamo. Držim da je takvo saznanje velika čovjekova moć. Sa ponosom prihvatam kao svoju zaslugu što je moja vrsta homo sapiensa evo ovih dana sa svojim malim orbiterom naoružanim raznim kamerama i instrumentima uspjela da se primakne Suncu na 77 miliona kilometara i pošalje na predivne fotografije od kojih jednu prilažem. A da biste razumjeli veličinu ove kaše od Sunca, u donjem lijevom uglu dat vam je prikaz veličine ove naše plave planete.

Dato poređeje ne pravim da bih pokazao našu sićušnost i beznačajnost. Dapače, sa tpo zrnca pijeska u svemiru potiču ljudi koji su se odvažili da saznaju sve što mogu o milijardama drugih zrnaca pijeska na velikoj kosmičkoj plaži. 

Mesec nad Narodnom skupštinom

Olinjali samozvanirevolucionar, šetač, demonstrant, uživalac u tuširanju pod vodenim topovima, navučen na suzavac, uvek spreman na bežanje pred silom, jednako pogan na rečima kada silu treba ocrniti, uporan idealista kada tome nije mesto ni vreme, vernik nade u ljudskost, nekadašnji vernik kritičkog marksizma, večni uverenik da nešto svojim delom mora makar malo pomeriti nabolje, utopista i površni intelektualac sa mestimičnim prodorima prosvetljenja,

dakle, takav bivši i sadašnji (kako u čemu) sedi u jedan sat po ponoći na balkonu sedmog sprata jedne zgrade na Medakoviću 2 u glavnom i najvećem gradu više bivših i jedne sadašnje zemlje na dve velike reke za koje zna da postoje ali ih ne vidi (a drago mu je da teku jer govore o vječnosti i prolaznosti – ne može se u istu vodu dva puta kročiti),

i gleda u ne previše prozračno nebo na kome se vide samo neke tri planete i tri četvrt Meseca sa osvetljenim onim delom koje liči na nakreveljeno lice i spušta pogled povremeno sa  tamnog neba koje izgleda tako statično a saznanje mu govori da to nije tako i da je kosmos uzbudljivo dinamičan ako umemo da se odlepimo makar u mislima od kaljuge, blata, balege i mutljaga raznih vrsta naših prizemnih života,

a mučen kostoboljom, zastrašen virusom   koji obožava imunološke oslabljene telesno stare osobe, kalkulant oslabljene prostate spreman da se oda slatkom komforu udobnog sedenja sa pitom od višanja pored sebe i čajem od kleke i šipka koji daje lažan utisak brige o sopstveom zdravlju,

prati preko društvenih medija kako nove generacije izneverenih pokušavaju stvoriti ili naći neku novu normalnost  u ovoj neveseloj srbijačastoj Srbijici raspamećenoj srbovanjem, manijakalnim vođama, negledanjem dalje od sopstvenog slinavog nosa, uverenoj da su joj svi drugi krivi za sopstveni sunovrat, ogrezloj u lenosti  i nikad izašloj iz papazjanije propalih snova o sopstvenoj veličini i značaju,

i opet se nada da ovi ostaci ostataka mlade pameti imaju snage da pometu sve nas koji smo pristali da nas prave ovcama i magarcima sve sa šarlatanima, trbuhozborcima, manipulatorima, drumskim razbojnicima i mudomrsima koji nam (im) sede na grbači držeći nam (im) pred očima, nosom i ustima kanap sa visećom šargarepom koju nikako da zagrizemo a ponekad liznemo ostatke zemlje iz koje je izvađena .

U međuvremenu dve su planete zamakle za prozor, Mesec se popeo i blista a treća planeta ga prati svojom putanjom i brzinom. Fantastična nebeska mehanika planeta ovog našeg Sunčevog sistema mami da se odmaknem od prizemnosti sopstvenog trajanja, Poneki osvetljeni prozor i bledunjava svetlost soba u kojima titraju televizijski ekrani. Autoputem neko pokušava da stigne negde gde misli da mu je mesto. Devojke iz redakcije naše alumni produkcije živo razmenjuju utiske sa večerašnjeg sedenja ispred skupštine koju vlast uporno naziva Dom narodne skupštine. I tek kad ispišem ovo “Dom narodne skupštine” shvatim da su ovi što su posedali na asfalt i po trotoarima i parkovima ispred Doma u stvari taj narod za tu skupštinu i koja bi tek sa njima zaista mogla da se nazove Narodnom skupštinom.