Mona Liza u hotelu "Džebel"

 

Mona Liza u hotelu “Džebel”

    U isto ponoćno vreme, istog datuma , 21. u mesecu novembru ali 9 godina ranije, 1975,  Žiskar D’Sten je bio predsednik Francuske i radio na proviziji za narudžbu avion njuškala, a Čaušesku u punoj snazi učvrstio se na čelu svega u Rumuniji, po ugledu na Tita kome su svi brojali godine jedni se nadajući da je besmrtan, drugi pripremajući se za šta god bude posle. Jedan budući predsednik još nije dospeo u vesti ali je u hotelu “Džebel” (Brdo) na osamljenom zaravnjenom brdu van grada Sebha u libijskom delu Sahare, 800 kilometara od Mediterana, a da bude što bliži svojoj zemlji, snivao kako da uz libijsku pomoć i logistiku dođe na vlast u Čadu. Zvao se Gukuni Uedej i bio je na čelu pokreta Frolinat sastavljenog od raznih frakcija muslimanskih grupa na severu Čada česo u međusobnim svađama. Grupa jugoslovenskih vojnih instruktora se dve nedelje ranije prebacila iz Tađure, nakon letnjeg lenčarenja na moru, u Sebhu na zimsko lenčarenje u pustinji. Smestili su ih u hotel “Džebel” zauzevši drugi sprat hotela u kome su na prvom bili ruski vojni instruktori, a na trećem Gukuni Uedej i njegova kamarila uniformisanih sledbenika.

 

Raspored važeći sve do četvrtka, 20. novembra iste godine.

Tog su četvrtka pretponoćne trenutke četvorica prevodioca u svojoj sobi leškareći slušali na kasetofonu Bitlse i svako se zavukao u svoje misli. Mile je pisao pismo Radmili kad se začuo užurbani topot nogu u hodniku a ubrzo u sobu ušlo 5 ili 6 crnaca u maskirnim uniformama sa otkočenim šmajserima u rukama. Mile im je bio prvi na videlu i njegova kozja brada, zamršena kosa i mršavo lice možda bi ga mraku mogla zameniti za Gukuni Uedeja da nije bilo upaljeno svetlo i da boja kose i probledelo lice kao i face ostalih prepadnutih belaca u sobi nikako nisu odgovarali opisu Gukunija Eudeja i njegovih saboraca.

Vođa grupe je nakon kraće zbunjenosti shvatio grešku i komandovao je povlačenje. Jurnjavu i viku kroz hotel je nakon minut dva zamenila rafalna i pojedinačna pucnjava van hotela i jurnjava vojnih džipova. Niko nije spavao, niti se iko usudio da izađe svojih soba dok nije došla libijska vojna bezbednost i do jutra prečešljala svaku sobu pojedinačno.

            Ujutro su svi neispavani izašli na doručak i svako iz svog ugla prepričavao doživljaj. Mile je kao prevodilac  pukovnika Mise Šumadinca kroz razgovor sa libijskim oficirima saznao da su uhvaćena dva džipa sa osam terorista pripremljenih da ubiju Gukunija Uedeja. Informaciju o rasporedu soba i gde se najveća soba na spratu nalazi bila je ispravna  ali nisu znali da je uoči dolaska Jugoslovena  Gukuni preseljen na najviši, treći sprat. Posle neuspelog pokušaja ubistva, u toku prepodneva došlo je do novog premeštanja. Gukuni i njegovi prebacili su se na drugi sprat, da bi bio u sendviču iznad Rusa na prvom i Jugoslovena na trećem, a iznad njih, na čoškovima ravnog krova smestila sa četvorica do zuba naoružanih vojnika. Istovremeno sa njima sobari su u preostale dve sobe  užurbano prebacili  jednog starog Egipćanina sa četiri žene. On, one i vozači su stigli sa dva auta tri dana ranije i imali su svoje prostorije u prizemlju i po nalogu bezbednjaka morali su da se premeste na najviši sprat. Čim su četiri savršeno negovane i obučene žene, jedna od druge mlađa 10 godina, provetrile mali hotel svojim mirisima i lepršavim pojavama, svi su znali da je došao vlasnik hotela gospodin Hatami u redovnu godišnju kontrolu poslovanja svog hotela.

U sklopu vanrednih mera nakon pokušaja ubistva Gukuni Uedeja, tog petka, 21. novembra 1975. stari Egipćanin je dobio papir od Revolucionarnog komiteta opštine Sebha da mu je hotel nacionalizovan zbog osnovane sumnje da su neki od osoblja učestvovali u pripremi terorističkog akta ubistva stranog državnika. Dvojica sudanskih sobara su uhapšeni a vlasnik hotela je zalud tvrdio da nema nikakve veze sa terorističkim aktom koga naravno snažno osuđuje i samo je slučajnost da se čin terorizma desio u vreme njegovog boravka. Oficir bezbednosti je odmah naredio da se presele iz svojih odaja u prizemlju u dve znanto manje sobe na trećem spratu uy temeljito pretresanje svake pojedine stvarčice prenete iz prizemlja. Stari Egipćanin se našao pred izborom: ili će biti procesiran zbog terorističkog akta i biti doveden u vezu sa neprijateljskim obaveštajnim centrima iz Egipta a zna se da oni pošto poto žele nauditi tradicionalno prijateljskim odnosima Libijske Džamahirije i Čada ili će potpisati akt da nema nameru ni pod kojim uslovima od bilo koje sudske instance u zemlji i inostranstvu tražiti povraćaj oduzete imovine i već sutra pokupiti svoje lične stvari i napustiti hotel. Vojnici su doveli trojicu članova Revolucionarnog komiteta zaduženih da nadalje vode hotel a njihova zbunjenost odavala je utisak da nisu pojma imali kakvu su odluku doneli. Nekoliko su puta tokom popodneva  dolazili do uzrujanog Egipćanina a u foajeu ispred dva kraka hodnika okupljeni Jugosloveni su mogli čuti Egipćanina dok se na sočan način izražava o Gadafiju i njegovom načinu upravljanja zemljom. Zbunjeni trijumvirat Revolucionarnog komiteta pozvao je zaduženog oficira bezbednosti, a ovog je Egipćanin toliko iznervirao da je naredio je Egipćaninu da do sutrašnjeg dolaska istražnog sudije ne sme da izađe iz sobe i postavio  ispred sobe stražara da kontroliše sprovođenje odluke. Do večeri Egipćanin se smirio, razboritost mu je savetovala da je bolje zadržati glavu na ramenu i odreći se hotela, čija knjiga poslovanja mu je izazivala silne glavobolje jer su nenaplaćena potraživanja uveliko opteretila normalno poslovanje hotela. Problem je bio jasan: vojska kao jedini korisnik usluga redovno ispostavljene fakture plaćala je sa ogromnim zakašnjenjem, a dobavljači nisu trpeli odloženo plaćanje a zaposleni sobari, kuvari i kelneri iz Tunisa, Maroka, Sirije i Sudana svako malo kukali što im kasne plate. Sa sudbinom pomirenom Egipćaninu je najpre dozvoljeno da mu  žene povremeno izađu iz sobe a par sati posle večere koja im je doneta u sobe, kapetan je dobio papir sa Egipćaninovim potpisom i povukao vojnika a u prolazu šeretski namignuo Miletu:

-       Nije red da stražarimo dok matori zadovoljava svoje žene. Mada posle ovakvog dana ne verujem da mu je do seksa.

Što se ne bi moglo reći za najmlađu od četiri žene od kojih je svaka bila deset godina mlađa od one pre sebe.

xxx

            Trospratni hotel “Džebel” imao je pedesetak soba i izgrađen je za kraljevine da bi imale gde da se smeste posade civilnih i vojnih aviona sa obližnjeg civilno-vojnog aerodroma. Promoćurni Egipćanin uspevao je i posle prvoseptembarske revolucije da održi hotelski biznis sve više se pretvarajući u hotel popunjen stranim vojnim instruktorima. Na svakom spratu hotela, odmah do stepenica bio je povelik foaje iz koga su vodila dva hodnika sa sobama sa svake strane. U foajeu nizovi troseda, dvoseda i fotelja u arapskom maniru divana poređani uz zidove  sa malim stočičima ispred. Ili je tako bilo u početku dok su svakog dana Jugosloveni premeštali dvosede i fotelje u krug da bi mogli da igraju šah, karte ili jamb da bi ih uporni sobari ujutro vraćali uza zid. Njihova upornost je trajala samo nedelju dana i kartaroški raspored udobnih fotelja i dvoseda više se nije menjao.

Tako je i u petak, 21. dana u novembru, raspored u foajeu trećeg sprat podešen po modelu tek pristiglih Jugoslovena. Ovi su do ponoći badavadžisali u foajeu nadajući se češćim izlascima dve najmlađe žene egipatskog doskorašnjeg vlasnika hotela čiji koketni osmejci nisu ostali nezapaženi kod mlađahnih muškaraca poduže lišenih telesnih slasti.  Tog uzbudljivog dana je Mile dremnuo dobar deo popodneva posle ručka i pokvario ritam spavanja i pred samu ponoć, kad je ostao sam u foajeu, dovukao hrpu knjižurina, Muftićeve rečnike i svoje sveske i uronio u Al Maarijevu “Poslanicu o oproštenju”. Za čitavih 5 meseci plaćenog nerada na svom prvom libijskom poslu običavao bi da čita, uči ili prevodi više knjiga odjednom. Seo bi, ili se zavalio u fotelju okružen knjigama pa šta mu se u kom trenu više svidi. Te večeri na niskom stočiću pored dvoseda u narandžastom arabeska plišu našli su se  Hegelova Fenomenologija duha, Pekićevo Zlatno runo i  3 knjige Al Maarijeve Poslanice o oproštenju, na arapskom, engleskom i arapskom. A Dilsovi Predsokratovci  odmarali su se na plišu dvoseda čekajući svoj red posle Al Maarija. Al Maarijeva poslanica je svakodnevno  predstavljala najveću strast pri preoravanju  originalnog teksta sa mnoštvom nepoznatih reči i konstrukcija uz pomoć dva različita prevoda i neizbežan Muftićev rečnik. 

Od dolaska u Tadžuru lepo je napredovao u proučavanju originala i prevoda i ispisivao svoje komenare sa strane. Za takvu svečanost morao je stvoriti poseban ugođaj tako da se te ponoći sam u foajeu na drugom spratu hotela “Džebel” uvalio u dvosed, noge digao na široki stočić visine prilagođene fotelji, a pored stavio dva Fruktalova soka od mešavine jabuke i šargarepe koje je na ogromno iznenađenje prekjučer popodne našao u nekoj radnji provlačeći se kroz natkriveni suk u starom delu Sebhe. Do nogu na stolu ležala je Hegelova Fenomenologija duha, koja je inače služila da koncentrisanim čitanjem sabere rasute misli raspuštenih moždanih ćelija a nekima od drugara je dobro došla za razbijanje nesanice. Neka Hegelovog duha u debeloj knjižurini ovog puta kao podloga za činiju sa kikirikijem. Dobro osvetljeni foaje imao je samo dva mala prozorčića na jednom zidu a na drugom praznom zidu visila je reprodukcija Da Vinčijeve Mona Lize. Miletu se činilo da je reprodukcija uvećana 1,5 puta u odnosu na original koga je video u Luvru, omomad kada je Radmilom bio u Parizu i sat vremena strpljivo čekao u Luvru da uđu u sobu sa Mona Lizom i buljukom Japanaca koji su, i pored upozorenja o zabrani, blicevima onemogućili dobar pogleda  poizdaleka na  Đokondinu figuru zaštićenu neprobojnim staklom. Tri identične reprodukcije su krasile sva tri foajea hotela “Džebel” s time što je bogato izrezbaren ram reprodukcije na drugom spratu doživeo neko iskrivljenje i nekako tužno iskrivio Mona Lizin osmeh. Što nikome od libijskih vojnika te noći u foajeu drugog sprata raspoređenih da čuvaju ugroženog Gukunija nije smetalo dok su se sve u uniformama i vojničkim čizmama razbaškarili po nameštaju opuštajući se pred dugu noć.

Tajnu Đokondinog osmeha Mile je pokušao da objasni samo donekle zainteresovanim jugoslovenskim kartanju naklonjenim raketašima i radaristima ali je jedino poručnik Šandor, raketaš poreklom iz nekog sela iz okoline Sente, sa pažnjom slušao i zagledao sliku. Obradovani Mile, željan da jugoslovenski oficiri i podoficiri pokažu interes za najvrednije deloslikarstva, kasnije je uvideo da Šandora veoma interesuje kako su majstori za pravljenje rama ofarbali ram u narandžasto sa rasprskanim zelenim pigmentima.

            Zadovoljan sobom što je metodično došao do trećeg dela poslanice o blagodetima raja, ubacio se u odeljak kad su putnike kroz raj opkolile pevačice, a međ njima “prelijepa Basbas, naočita Dananir i darovita Inan” da bi im se uskoro iz  dalekih odaja na kraju raja priključile obe sestre Džarrada,  pevačice poznate po pesmama i poročnom životu vezanom za pesme, pevanje ili same pevačice. Sa životne stranutice ih u raj dovelo pokajanje i vera u božjog proroka sklonog praštanju svakome ko zna na pravi način da se pokaje. Kako je u raju sve moguće, sestre Džarrada su se na uljudnu molbu radoznalog putnika kroz raj, Al Maarijevog saputnika Ibn al Kariha, potaknute božjim nadahnućem setile stihova koje nikad nisu znale, a od pesnika za koga nikad nisu čule. U engleskom prevodu kaside Miletu nikako nije legla treća strofa koju u srpskohrvatskom prevodu mnogo lepše zvuči.

Usta su joj sočna

i poslije dugog sna,

kao da se napila vina

iz ćupa prašnjava  siva.

Morao je naglas da pročita nekoliko puta i original i prevod da bi u uhu osetio melodiju i da bi sam sebe proverio, zatvorio je oči i ponavljao stihove o svežim, punim i sočnim ustima. Kada je konačno otvorio oči uljuljkan prizorom rajskih pevačica,  između njega i Mona Lize na zidu ukazala se jedna od jedrih sestara Džarrada zaogrnuta laganim i poluprozirnim noćnim ogrtačem do stopala  a ispod se nazirao rub spavačice poviše kolena. Mlada pevačica iz raja pomno je gledala u sliku povremeno kriveći glavu na jednu ili drugu stranu tako da se duga i gusta kosa valovito opuštena do najužeg dela struka samo blago zatalasala. Kako da se Miletu pogled ne spusti sa struka na pozamašnu zadnjicu lubeničastih polovki i jake butine podržane čvrstim listovima izraslih iz širokih stopala usađenih u crvene turske nanule.

Bez obzira što te večeri nije čitao Hegela, Miletov um se brzo povratio iz zbunjenosti i identifikovao prisutnu Džarradu kao jednu od 4 žene matorog Egipćanina, po svemu sudeći onu najmlađu. Ona kao da je čekala moment prepoznavanja te se u času se prebacila s noge na nogu i rukom podbočila isturen kuk.  Ogrtač je jedva dosezao do lakta i bela izdužena mišica podlaktice je bilo najviše što je do tada Mile uspeo da vidi kod bilo koje Arapkinje za nepunih 6 meseci prvog boravka u Libiji.

-       Vi ste prevodilac za arapski ove jugoslovenske grupe?

-       Otkud znate?

Nije uspeo ništa drugo da pametnije da prozbori dok je ona i dalje bila okrenuta leđima i prebacivala težište sa jedne nogu na drugu isturivši jedan pa drugi kuk kao u nekom usporenom trbušnom plesu.

-       Videla sam vas jučer u restoranu za ručkom. Razgovarali ste sa konobarom ko će šta od vaših ljudi da naruči. Velik izbor između tri jela od sedam ili osam sa nedeljnog menija. Sad kada nova revolucionarna vlast preuzme hotel neće biti ni toliko.

-       A vi ste žena...

-       Da,  ja sam žena vlasnika hotela gospodina Hatamija. Četvrta.

Konačno se okrenula ka njemu i pogledala ga iskošene glave.

-       Ona najmlađa.

Sela je u fotelju udesno od Miletovog dvoseda, prekrstivši noge tako da je lagani kućni ogrtač skliznuo niz butine i otkrio rozikastu, prozirnu spavačicu sa čipkanim porubom na pola butina.  Sazula je nanule i počela da razgibava kratke prstiće lakirane u jarko crvenu boju. Mile se pravio da ništa od toga ne vidi i borio se sa sobom da suspregne nadolazeću energiju u slabinama. Kada ga upitala za ime hteo je u mahu da izmisli neko ime bolje od ovog običnog “Mile” i jedva ga izmrsio iz sebe gutajući knedlu.

-       Ja sam Fatima.

-       Fatima, ćerka božjeg poslanika.

Izletilo me u trenu uobičajena izrečica kad bi se izgovorilo ime prorokove ćerke. Smešak joj još više istakao okrugle jagodice lica očišćenog od šminke.

-       Ne. Samo Fatima. Žena Abdul Rašid Hatamija, vlasnika ovog hotela ... do pre 6 sati.

Tako je krenuo razgovor u kome sagovornici govore o jednom a misle na drugo. Reči su se nespretno oktrljale oko opisivanja dramatičnih sinoćnjih i današnjih događaja, a pogledi i misli svojim putevima želja i nadanja.  Mile je spustio noge sa stočića i primakao pepeljaru rubu stola bliže Fatimi kad je video da joj dogoreva cigareta. Sve manje zbunjeni Mile ju je sve slobodnije zagledao u lice sa punačkim jagodicama i isturenim usnama premazanim bezbojnim ružom za osvežavanje i sjaj otkrivajući pravilnu nisku blistavo belih zuba. Dobro iscrtane okruglaste obrve pomalo izvijene na spoljnim krajevima. Bademaste oči obrubljene crnim Kleopatrinim linijama. Saznao je da je Egipćanka, da su je njeni udali za bogatog Hatamija dok je bila na drugoj godini učiteljskog fakulteta. Njeni nisu mogli više da je školuju. Šest godina je u braku i nema dece sa matorim Hatamijem. Služi mu kao dekor u ranim društvenim događajima i putuje sa njim ostalim ženama obilazeći hotele u njegovom vlasništvu, dok im odrasla deca od prve i druge žene žive, rade ili studiraju u Kairu. Nije se ni najmanje uzrujala što joj je muž tako naprasto ostao bez dela imovine. Umela je da održava razgovor na temu “Ko je ko” i zašto se “ko” od njih dvoje zatekao ovog dana u ovoj pustinjskoj zabiti, a kad joj je dosadilo ustala je iz fotelje sklanjajući  Predsokratovce sa dvoseda da bi sela do njega i uzela u ruke otvorenu knjigu al Maarijeve poslanice.

-       Šta čitate?

-       Čitam, prevodim i pravim komentare o Al Maarijevoj Poslanici o oproštenju.

-       O oproštenju? Al Maari, slepi pesnik iz Sirije? Šetnja  po raju gde preislamski pesnici uživaju u rajskim plodovima. Svim onim koje je Al Maari sebi uskratio. Čitala sam ga na fakultetu. Vi uspevate da razumete njegov starinski jezik?

-       Teško, mučim se i služim pomoćnom literaturom .

Počela je glasno da čita i kad je došla do mesta sa poročnim devojkama pevačicama podigla je i izvila jednu iscrtanu obrvu i usta u zagonetan osmeh.

A njena svježina

-       to je od bistra, razblažena vina,

od rumenog nara

i zrelog voća tek ubranog.

Zastala je i pogledala ga u oči a on usplahiren  njenim okruglim grudima i zagasitim bradavicama koje su se nazirale ispod prozirne spavačice i noćnog ogrtača. Nije ni treptao ni skrenuo pogled kada je ona ustala, ugasila cigaretu u pepeljari na suprotnoj strani stola sagnuvši se pored glave Miletova podarivši ga nehajnim dodirom  ramenom, milovanjem kosom i dahom nekog diskretnog parfema. Da bi, uspravivši se, uhvatila ga za ruku i prislonivši prst na na sakupljene usne došapnula “Ne treba čekati da se tek na drugom svetu ubira zrelo voće.” Povukla ga za sobom do kraja hodnika i otključane ostave za držanje  čiste posteljine, peškira  i sredstava za higijenu. Na kratko je upalila  svetlo da bi u uglu prostorije do prozorčeta kroz koji je prodiralo svevideće mesečevo oko poređala dva velika zavežljaja uvezanih čaršava za pranje. Pažljivo je zatvorila vrata, ugasila svetlo i u polumraku skinula noćni ogrtač i počela odlučno da svlači Mileta iznenađenog brzinom odvijanja događaja. Ona ga navela da rukama  zađe ispod spavačice i uhvati je za kukove  dok je ubrzano skidala njegove pantalone i gaće i uhvatila ga za odskočeni penis. Svršio je odmah u njenoj ruci. Još nisu bili ni legli na zavežljaje. Blesak sećanja na preranu ejakulaciju mlađahnog momka- pripravnka na železničkoj stanici iz filma “Strogo kontrolisani vozovi”  prošao mu kroz glavu dok je ona znalački brzo obrisala sluz  izvukavši sa police jedan čist peškir da bi odmah  zalegla  požurujući ga da prevuče njenu spavačicu preko glave i oslobodi okrugle i pune grudi sa kolutovima bradavica neznatno razmaknutih u stranu. Zaronio je glavu između njenih dojki rukama stiskajući želatinastu masu razlivenih sisa. Vrlo brzo je ušao u nju  sa drhtavim uzbuđenjem  istraživanja obraslog Venerinog brežuljka. Nije potrajalo dugo kada su oboje došli do vrhunca oglašavajući se istovremeno  malim suspregnutim krikom zadovoljstva.  Zabacila je glavu duboko dišući i puštajući ga da u nju ubrizgava sva propuštena zadovoljstva života uz oronulog starca. Ponovilo se sve i treći puta kada je on ležao a ona sedela na njegovim kukovima klizajući po njegovom ukočenom prutu gore dole katkad sporo se nasađujući da bi brzim kretnjama nekoliko puta osetila i osujetila njegovu želju za ponovnim snošajem i tek kad ju je čvrsto stegao za zadnjicu da mu ne izmakne, dopustila mu da ubrizga dodatnu dozu u sve pore njene potrebe za oplodnjom.

Ležala je posle na njemu, oznojena polako usporavajući dah dok su se njene dojke umesile u njegove grudi a on rukama i dalje širio prste i dlanove da obuhvati  njene guzove. Bizarna mu misao kako bi voleo da otisne okrugao železnički pečat zabačene češke stanice na njene guzove, sine na momente da bi bila pomešana i potisnuta  njenim suspregnutim disanjem i stezanjem guzova ne dopuštajući da njegov penis isklizne iz supermom ulepljenog tunela njene utrobe.Dahtajući je pričala kako sutra ujutro idu u Tripoli. Ako uskoro dođe tamo neka diskretno pita u hotelu “Merhaba” za njenog muža, ili ako ga put nanese u Homs u hotel “Morska obala” ili u Bengaziju u hotelu “Ibn Haldun”. Ako im Gadafi ne konfiskuje i ta tri hotela. Kad disanje smirilo, naglo se  trgla i ustala.

-       Moram da idem. Ova pauza za pušenje je predugo trajala. Halima, treća žena, tražiće me.

Nije imao šta da kaže. Ne bi da se liši prijatne toplote njenog putenog tela, ali je trezvenost sve više ovladala njegovim mislima. Šta ako je neko potraži, uhvati za kvaku ostave. Još jednom, kao da se oprašta, pogladila je njegov opušten penis puneći ga krvlju. Nagon i želja lako odagnaše razboritost .

-       Još jednom, molim te.