Bez bečkog koncerta i bez skijaških skokova - 11. Rabiu'l I, 1436. H.

Butter nut squash soup. Hm?  Mislio sam da je neka greška. A nije. Supa za ispraćaj goldine  pravi se tako štp se u otopljeni neslani maslac stavi iseckani luk i kocka za pileću supu. Kada to omekša ubace se bundeva (squash)  i kuva nekih 15-tak minuta. Pa se bundeva izvuče,  propasira i vrati nazad. Dodati oraščić, so i biber po ukusu. A ukus ? Odličan.

Fish crockets Italian style. Korektno. Italijansko valjda zato što je sos od paradajza, sa maslinama i limunom. Kao prilog uzeo sam pečen krompir  +  boranija sa belim lukom. I, razume se, salata od usitnjenog svežeg povrća.

Pita od višanja. Ne može se porediti sa Boškovom lenjom pitom sa višnjama iz  pekare “33” u mojoj zgradi u Novom Beogradu.

Toliko o hrani koja je ispratila staru godinu.   

Dok ste vi spavali vareći novogodišnje đakonije, ja sam fino doručkovao u 7, otišao na posao, vratio se na ručak ranije no obično (premda nije praznik koji se slavi u Saudiji) gotovo niko nije radio. Koga sam god zvao da ugovorim sastanke za subotu, niti se javljaju na telefon, a ako i pronađem nekog usnulog sekretara taj se verovatno krsti i levom i desnom što neki biznismen iz Srbije hoće da ugovori sastanak.

Mister Taj i Taj nije tu?

Naravno da nije.

Postavljam skoro nepristojna pitanja. Dok napokon nisam shvatio da preterujem u svojoj revnosti. Iscedih par mejlova i ljudski protegoh noge po centru pre ručka.

Tomato soup. Odllično. Kao da sam ja bančio noćas.

Preprženi šrimpovi (kako li se ono zvahu naški?). Prilog nisam hteo. Salata uobičajena.

Desert neoubičajen. Novogodišnja torta. Sveža, sa ananasom I još nekim voćem.

= 0 =

Bečki  novogodišnji koncert gledam otkad znam za televiziju. Još u crno-belo doba. Godinama sam bio fasciniran i ne propuštam.

Jeste, u međuvremenu sam saznao das u bečki koncert uveli nacisti 1939. čini mi se. I to u nekoj vrsti humanitarne akcije: prikupljenimnovcem kupovao se ogrev za siromašne. Ne treba zaboraviti da se stranka zvala Nacional socijalističkom.  Posle rata Austrijanci su nastavili sa tradicijom I čak se do 1960. To među njima razumelo kao sentimentalna reminiscencija na nacistički poredak koji im je uredio državu pa I prvih godina rata donosio dosta koristi. Čak su javno uzdizali priznanjima i hvalili nekog tipa koji je kao nacista puno učinio da koncert zaživi.  Kada je izašao iz zatvora odsluživši kaznu kao nacista, dobio je ovacije oduševljenih Bečlija kao recimo Polovina u Hrvatskoj  ili Šešelj od svojih obožavaoca.

Pročitah negde da će naš bucko od ministra spoljnih poslova biti ove godine gost na koncertu. Gosti verovatno ne plaćaju karte koje koštaju do 1.100 evra u pretprodaji. Kod zvaničnih tapkaroša (koji se naravno zovu agenti, brokeri, turistički radnici …) pretpostavljam barem dvostruko.

A svirci? Njima svejedno. Svirali Hitleru, Valdhajmu, ambasadorima, evropeiziranim političarima, afroazijskim diktatorima i generalima. Radiš za platu i šta te briga.   

Setih se Augustinčića. Antona. Neko je pre 2. Svetskog rata naručio skulpturu ubijenog kralja Aleksandra i Anton se dao na posao. Koji je razlog bio, (ne sećam se više - ali biće da se neki “dobrovoljni” donator povukao i uskratio majstoru pare), tek kip je ostao nedovršen. Izbije rat, promeni se režim. Rodna kuća našeg druga Tita u Kumrovcu zgodno mesto za spomenik vođi revolucije. Odoše ljudi kod Antona i plate uredno čoveku da napravi jedan impozantan spomenik. On izvuče nedovršenog Aleksandra i pretvori ga u Tita. Šteta da se baci materijal. Sa šinjelom, pognute glave i stavom zamišljenom ali odlučnog vođe. Eno ga i danas tamo. 

Uostalom i Nazor je pisao panegirike kralju i Titu (priča se i Paveliću ali to je nekako nedokazano). Svako će naći neki primer. 

= 0 =

Skijaški skokovi 4 skakaonice bez mene ove godine. I nimalo mi ne nedostaju. Nedostaje mi Ulica otvorenog srca i postnovogodišnja sarma sa krompir pireom i hladno pečenje. Sa ajvarom.

= 0 =

Sekretar mi javlja da ne radimo posle podne. Sutra je petak, vikend, subotu ne radimo. Kaže sekretar da niko od senior menadžera ne radi,  pa nemam ni ja razloga da budem izuzetak. A kada ne dolazim u kancelariju ja (senior menadžer) onda nema razloga da dolazi ni sekretar ni vozač. A ja se čudim što me vozač čudno gledao jutros kad sam ostao na poslu skoro do pauze.

Nije spajanje praznika naš izum.  

I tako gledam englesku Premijer ligu i nakanujem se da saznam zašto mi prijatelji kažu da imaju probleme sa komentarisanjem postova i zašto ja ne vidim komentare, a statistika bloga mi govori da ih ima. A kad čovek čita objašnjenja učenih tvoraca softvera ustanoviš da si magarac koji ne razume jezik sadašnjice. 

Pročitao sam negde da je u engleskoj tip pare zaradio učeći matorce kako da se snalaze sa E-mailom, internetom, pretraživačima, Skypom, mobilnim telefonima i ostalim gadžetima savremene civilizacije. Uh, nije baš da sam potpuni tupan, ali ovo sr... sa blogom me podseća da nisam daleko odmakao. 

Ali time ću se baviti posle. Yaya Toure je dao fantastičan gol za Mančester Siti, 

Čeka me novogodišnji biftek.

Errata: Nije bio biftek. Iznenadili me janjeći kotleti.  I torta od malina.