Anin autoportret Mire Karanović

Mirjanu Karanović sam uživo video i čuo na jednoj političkoj tribini Reformske partije Ante Markovića krajem 80-tih u sali Mesne zajednice „Sutjeska“ na Novom Beogradu. Od tada „Sutjeska“ više ne postoji (sada je čini mi se „Zapadna kapija“) a Mira je postala ikona nepokolebive žene sa stavom. Dokaz da neko može da ima politički angažman a da to nije usko partijsko opredeljenje (to ostavljamo za lični odnos kada izađemo na biralište) i pljuvanje po drugačije mislećim.

I kada su je dežurni (najčešće anonimni) pljuvači tobože opozicione provinijencije iskritikovali zbog pojavljivanju na Pinkovom HIT TVITU voditelja Verice Bradić, koja neodoljivo miriše na brzinu iskonstruisan pandan kultnog političkog talk shawa Olje Bećković čija se relativizacija najavljuje ovih dana, odlučio sam da konačno pogledam neku emisiju ljubičaste televizije Želja Mitrovića, čoveka za sva vremena.

Koliko sam shvatio HIT TVIT treba da se odigrava u istom terminu kada i najavljeno oživljanje UTISKA. Rezervišem za sebe pravo da koncepciju emisije kritički razgradim kada ponovo vidim Olju i način na koji zamišlja da staru slavu prilagodi novim uslovima i očekivanjima opozicionog građanstva. Unapred se radujem sopstvenoj sladostrastvenoj analizi jer HIT TVIT daje odličnog materijala za to. Bez obzira što se u igri voditeljke pojavljuje Verica Bradić koja u široj javnosti slovi kao lepa, šarmantna i pristojna žena.

Dakle, Mira K. Se pojavila u HIT TVITU sa Anom Brnabić, našom predsednicom vlade,

 i Nebojšem Krstićem, spin majstorom svake vlade koja ga angažuje a čiju medijsku pismenost poštujem i kada se ne slažem sa njegovim stavovima. 

Mira K. Je delovala suzdržano trudeći se da svojim komentarima nikoga ne izazove i nikoga ne naljuti a ostane svoja. Za moj ukus previše uzdržano.  Držeći se neprestano stava da treba da dođe do dijaloga svih učesnika u političkim procesima kako bi se razrešile nagomilane protivrečnosti.  Kao pohvalnu moram istaći učtivost Ane B. prema Miri K. Pogotovo kada je pomenula da je Mira K. uzela učešća u nekom telu koje je Ana B. formirala kao savetodavni tim „kreativne Srbije“ pa čak i izjavila da Mirina slika (kao člana „kreativnog tima“) visi u njenom kabinetu. Pri tome, nije izbegla da kaže da svojim stranim gostima rado ističe kako su u njenom kreativnom timu i ljudi koji se politički ne slažu sa politikom vladajuće partije, čiji ona kao nije član.

Emisiju sam gledao naknadno kada sam čuo da su je „opozicionari“ napali što se pojavila da igra ulogu opoziconara u šaradnoj parodiji dijaloga.  A još više me zaintrigiralo kada je Mira K. izjavila da je nije nimalo briga što je kritikuju i da je ona otišla jer su je pristojno pozvali da dođe i da smatra da treba pričati a ne voditi ratove. Make peace, not war.

To će možda zvučati parolaški i  politički popustljivo i mlako. Ja međutim smatram da je Mira K. potpuno u pravu i svesrdno podržavam što je otišla i govorila to što je govorila na način na koji je govorila. Makar koliko izgledalo unapred pripremljeno na lošem predlošku (naime ne mislim da su anonimni tvitovi vredni komentarisanja) i makar koliko bilo jasno da su se tri učesnika + voditeljka vidno trudili da održe pristojnost i dijalog, mislim da se radi o stanovitom pomaku u našoj bednoj TV političkoj praksi.

Xxx

Jacinda Andorn ima 39 godina i premijer je Novog Zelanda oko dve godine.

Ana Brnabić je u 44. i premijer je otprilike vremenski koliko i Jacinda.

Jacinda je celog svog profesionalnog života bila političar i poslanik Laburističe stranke a postala je premijer na izborima na kojima je svojim šarmom,  karakterističnom neposrednošču i rečitošću osvojila većinu biračkog tela.

Ana je ušla u Vučićevu vladu kao ministarka za javnu upravu bez prethodnog političkog angažmana. Ima iza sebe CV kao dobar tehnokrata koji shvata kako funkcioniše i privreda, i javna uprava, i građanski nevladin sektor, a po svemu sudeći dobro se snašla i u biznisu (energija vetra) kome je ulazak u politiku pogodovao i šta više dalje ga razvio. Kao ozbiljan političar ona je svoj udeo u biznisu ostavila svom bratu (da bi se izbegao sukob interesa) i tvrdoglavo negira upliv njenog političkog položaja u prethodni i sadašnji biznis. Ko god da veruje da je tako.

Jacinda ima momka sa kojim je pre dve godine dobila dete i on se u javnosti pojavljuje kao brižni otac koji pazi na dete jer je mama zauzeta važnim poslom. Nisu u formalnom braku.

Ana ima partnerku koja je dobila dete. Predsednik države je čestitao predsednici vlade na prinovi u familiji koja zakonski ne postoji jer kod nas još nisu zakonom predviđeni istopolni brakovi.

Jacinda je nakon tragičnog događaja, u kome je 50-tek muslimana pobio jedan beli rasista koji je planski na dan velike molitve obišao dve džamije i pucao na svakoga ko se u njima pojavio, obišla sugrađane muslimane da sa njima javno podeli bol i iznela eksplicitno jasnu osudu terorizma. Jacinda, kao na izborima izabrana politička ličnost,  izrasla je u političkog lidera nesummjivog ugleda u Novom Zelandu pa i svetu.

Ana nije izabrana za predsednicu vlade na izborima nego ju je izabrao predsednik države uprkos svima u svojoj partiji i potpuno neočekivano za sve učesnike u političkim igrama u Srbiji. Pri tome još i osoba deklarirana kao pripadnik LGBT zajednice. To je tada bio vrhunski potez predsednika države kojim je upregao u svoju kočiju partijske konje stavivši im uzde i amove, ponekima i brnjicu, a svima  oglav. (Oglav =  deo konjske opreme koji se stavlja konju na glavu da bi ga sprečili da gleda sa strane).  Svi se mi sećamo kako je predsednica vlade u svom ekspozeu u skupštini jasno rekla da se neće baviti politikom, koja je u njenom opisu posao predsednika države koji u ustavnom opisu nema takav posao, nego digitalizacijom i uzdizanjem kreativnosti te poboljšanjem efikasnosti javne uprave kako bismo napredovali na Doing listi. Što bi se reklo, žena zna gde joj je mesto i neće da se meša u svoj posao.

Jacinda je vrlo jasno preuzela ulogu prve političke ličnosti u zemlji i od tog posla ne beži. Šta više, sve više upravlja procesima i daje im smer i energiju. Ne beži od odgovornosti.

Ana je vrlo jasno preuzela ulogu nepolitičke ličnosti na političkoj funkciji. U nekom trenutku na početku njenog mandata mislio sam da to nije ni loše. Protivrečnosti Vučićeve vladavine narastaće do pucanja a u međuvremenu će tehnokratska premijerka makar nešto učiniti. Tako nešto i bi. Ona se zauzela oko digitalizacije i reforme javne uprave. Ali onda se nekako ohrabrila, nakon što su je proglasili političkim fikusom, i gle, uzela da daje političke izjave i govore,  kao i da se pojavljuje u svetu kao da je zaista predsednik vlade.

(Jedna digresija: U liberalno nastrojenom delu javnosti se pripadnici LGBT zajednice tretiraju kao apriori opozicioni u odnosu na autoritarnu vlast. Prosto mislimo da gejovi, lezbijke i ostale iz znamenite skraćenice ne mogu biti desničari, nacionalisti, vernici i naprednjaci /u srpskom poimanju tog političko-partijskog izraza/. Pokazalo se da je to velika zabluda.)

Jacinda je jasno i glasno osudila terorizam i povela zemlju u suočavanje sa stvarnim izazovima.

Ana je jasno i glasno svrstala na stranu autokratske vladavine neprestano se čudeći kako neko može vlast optuživati za nepostojanje dijaloga kada je ona uvek spremna da u svom kabinetu primi svakog pristojnog čoveka koji se ne slaže s njom ali ima šta da doprinese kreativnosti Srbije.

Šta više, spremna je i da ga okači na zid.

Nema sumnja da bi mnogi jedva dočekali da se okače na tom zidu.

Mira K. mi ne liči na takvog okačenka.