Utisak nedelje -mladi lukac i rotkvice

Rekoh već da televizijske programe ne gledam već godinama. Svesrdno preporučujem  i drugima jer se toliko vremena otvori za neke druge aktivnostipo sopstvenom izboru.

No, kako sam obećao porediti revitalizovani Utisak nedelje sa Hit Tvitom ajde da obavim svoj partijski zadatak.

Prethodna napomena: Moje informisanje o političkim i drugim igrama odvija se praćenjem vesti preko  on line izdanja nekolikih svetskih i domaćih novina i portala sažetim u otprilike sat vremena dnevno. Kad nađem nešto intrigantno uključim tragač preko Youtuba i nađem sve što me interesira.

Pretpostavljajući da je većina vas u Srbiji pratila ponovno pojavljivanje Olje Bećković ne bih je obasipao zasluženim slavopojkama nego bih samo istakao ono što nju ističe u odnosu na mnogobrojne voditelje (rodno ih ne opredeljujem) mnogo češće na malim ekranima od nje. Dakle, Oljina emisija ima jasan lični pečat koji ne da gostima da zađu u propagandizam, tera ih u temu i izjašnjavanje i ne ponaša se u onom lažnom tipu neutralnosti koji se zbog političkog neopredeljivanja (tobožnja novinarska nezavisnost) pretvara u bezlično stvorenje koje postavlja besmislena pitanja tipa: Da li odobravate ulazak demonstranata u RTS?.

Boško Obradović (kao glavna zvezda među gostima), Boško Jakšić (iskusni novinarski lisac i komentator od integriteta), te Cvijetin  Milivojević (politikolog i komunikolog, pretpostavljam) bili su unapred pripremljeni da se razgovara o fašizmu Boška Obradovića koji je po svemu sudeći najveći koristi izvukao iz četveromesečnih protesta građana širom Srbije. Dobro pripremljeni Boško, Obradović dakle, napravio je prilično zavodljivu distinkciju između njegovog zalaganja za domaćinsku Srbiju posvećenu tradicionalnim porodičnim vrednostima i onog dela Ljotićevog angažmana koji se definiše kao fašizam. Da li je to samo oblačenje jagnjeće kože na vučju prirodu njegovih Dveri - videće se.

Xxx

Imponovao je dijalog između debatanata koji se očigledno u mnogo čemu ne slažu. Ili bolje rečeno, najviše se istaklo zajedničko stanovište da treba uspostaviti čvrste institucije i podelu vlasti tako da država funkcioniše koliko toliko normalno bez obzira ko drži u rukama izvršnu i zakonodavnu vlast.

Ovaj stav o potrebi uljudnog dijaloga nameće se i kao poređenje sa Bradićkinim Hit Tvitom. Bez obzira što je scenaristički deo emisija sličan (tri gosta, 5-6-7 utisaka, uključenje gledalaca, komentari debatanata) može se naći neočekivana sličnost u orijentisanosti ka dijalogu neistomislećih. S tom razlikom što je medijski kapacitet Bradićkinih gostiju bio veći (premijerka, poznata glumica) njihov dijalog je bio nižeg nivoa. Karanovićka kao da je bila oprezna, a Brnabićka je više naginjala manipulaciji (premda uzdržanije nego inače).  Drugo, Verica je bila više moderator nego što je usmeravala diskusiju i tu se zaista ne može primaći Olji koja je mnogo bolje pripremljena, ima stav i ume da gađa sa pravim pitanjima i potpitanjima, kao i da reaguje u momentu na nečiji iskaz. To je nemerljivo veći kvalitet.

I naravnom ne pristajem na Pinkovu podmetačina sa ubacivanjem anonimnih, pažljivo biranih,  tvit komentara kojima nije mesto u javnom, televizijskom opštenju. 

Najslabije mesto obe emisije je uključivanje gledalaca jer je vrlo retko da to nisu neiživljeni navijači i teoretičari koji bi da ugrabe vreme ili pak partijski botovi bez sopstveog mozga.

Xxx

Ne mogu da odolim da se pozabavim očiglednom namerom političara na vlasti da čitavu opoziciju proglase fašističkom i tajkunskom, tj. da istaknu kako su mirni građani (koji imaju pravo da protestuju?) izmanipulisani fašistom Boškovićem i tajkunom Đilasom te stranim plaćenikom Jeremićem.

Vučićevi medijski savetnici, kažu da se radi o nekim Izraelcima, znaju svoj posao i svi Vučićevski ministarski botovi i kojekakvi Vučićevići-Mitrovići pažljivo prate matricu programiranog zaglupljivanja.

Pri tome, sve je očiglednije da je njihova matrica potpuno skoncentrisana na onu većinu stanovništva koje svoje biračko opredeljenje definišu prema stavovima TV dnevnika javnog servisa i pobočnih emisija televizija sa nacionalnom frekvencijom (sve sa rijalitima i sličnim budalaštinama). Njima neprestano valja ponavljati priču o fašistima, tajkunima i stranim plaćenicima i teškoj borbi Gospodara Vučića da se suprotstavi velikim silama u borbi za „naše“ Kosovo a pri tome se dosledno hvali o sopstvenim privrednim uspesima otvarajući svako malo parčadi asfaltiranih puteva i privrednih objekata stranih investitora.

Sva ta uznesenost odanog biračkog tela traje dok se ujutro ne ode na pijacu i gleda kako dinar iz džepa podeliti tako da se nešto kupi za današnju trpezu. Pa se tako kupuje najpre za decu, a ako ostane nešto ajde da se štogod ubaci u krompir čorbu.

Xxx

A vreme je mladog luka, rotkvica i zelene salate. Svedok sam jutarnjeg grabljenja mladog luka u supermarketu za 29,99 po vezi pa ko ne stigne kasnije uzima kod uličnih prodavaca za 40 a popodne i 50 dinara po vezi.

Ja obično stižem kasnije pa kod svog uličnog prodavca razmenim po koju. On ima 82 godine a vitalnost i optimizam kudikamo mlađeg prodavca. Njegovoj Sokratovskoj veštini navođenja retko kad odolim. Tako da uz rotkvice i mladi lukac, uzmem i mladi beli luk (ide odlično na moj hleb sa mašću i alevom), te peršun i putericu a ponekad i koprivu za dobru supu.