Pretpostavljam da se ozbiljni sociolozi i politikološki
istraživači bave proučavanjem značaja mobilnih telefona u savremenim političkim
procesima. Kada se mogućnostima instant prenosa zvuka i slika dodaju društvene
mreže na internetu te tviterisanje i instagramisanje – mislim da smo ušli u
polje neslućenih mogućnosti brzine prenosa istina i laži, te manipulacije svake
vrste na lokalnom i globalnom nivou. O izazovu koji takva lakoća on line
prisustva na bilo kom događaju predstavlja za moderno novinarstvo tek bi se
dalo pričati, pogotovo kada je reč o agencijskom novinarstvu. No, ne bih o
tome, moja sklonost ka novinarstvu istrošila se u studentskim danima a sada se
samo može osetiti u ovim pisanjima kada mi se čini da je vredno upoznati vas sa
nečim u čemu možda niste uzeli učešće.
xxx
Ja
sam prestao da pravim fotografije na mitinzima. Prvo, donekle mi je
komplikovano baratanje jer zbog nevičnosti moram uzeti naočale (koje ne držim
stalno na nosu), a drugo, na sve strane se svi bave snimanjem da sam uveren
kako su drugi mnogo bolje od mene uhvatili pojedine interesantne scene. Eto, npr. na ovom linku iz Peščanika imate
dobar izbor fotografija u kome obratite pažnju na dogažaj koga sam nazvao „SNS tim bilding“ u okviru strateške izborne
akcije „Budućnost Srbije“ a pod radnim naslovom: Aco Srbine.
Na
jednoj od fotki videćete i sad već čuvene sendvičare (rekao bih da spot sa nekim od čelnika SNS u brdu sendviča (kao
pokušajem autoironije) sendviči nisu
samo deo mizanscena nego je iskorištena prilika kada su zaduženi keterinzi
pripremali provijant za izgladnjelu Srbiju koja se sjatila u Beograd).
A
sadržaj ostalih fotografija sa pokloničkog skupa Gospodaru Vučiću biće vam
mnogo jasniji kada pogledate cenovnik po kome su razvrstani vredni i pouzdani
članovi SNS (mal ne rekoh SSRN) dobijali dnevnice bajraktara i vikara ( ista
cena za vikanje “Aco Srbine” i “Ua fašisti”?!).
A
kada na kraju serije fotografija pogledate par njih sa skupa opozicionih šetača
(tj. fašista, silovatelja i tajkuna) nameće se utisak da je tim bilding SNS
više para potrošio na prigodni inventar (zastave svih veličina, parole,
sendviči, autobusi, tribina, ozvučenje) od sirotinjskog skupa šetača. Broj
prisutnih u tim bildingu SNS nesummjivo je veći ali sam jako skeptičan kako bi
to izgledalo da su podržavaoci Vučića morali sami da dođu pred Skupštinu i da se
sami prehrane u Beogradu.
Što
kaže Dejan Ilić https://pescanik.net/pristanak-porazenih/ neka SNS svoju brojčanu premoć u poređenju
sa šetnjama opozicije dokazuje svakog petka i u 100 gradova Srbije pa da vidimo
da li imaju zaista toliku nadmoć u podršci nad neplaćenim šetačima i građanima
tipaTadića i Đilasa koje sam video utopljene u masu, pri kraju kolone, kako pričaju sa ljudima i jedu kokice.
xxx
Razumem
da je vrhovom komandantu bila potrebna parade vernika i veliki brojevi da bi na
predstojećim međuarodnim forumima potvrdio svoj autoritet inokosnog donosioca
odluka, ali sam zabrinut za one najbliže njemu koji se moraju prilagođavati
njegovim hirovima. Isturiš premijerku da se sruči na fašiste i lopove i pustiš
Dodika da ispoveda svoju mantra o srpstvu, a onda govoriš svojim mukama i
tražiš od opozicije da se uključi u uljudan dijalog u “institucijama Sistema”.
Opozicija
je izašla odmah sutradan sa sastavom svoje “komisije za pregovore o izbornim
uslovima”.
Brnabićka će morati da se vrati pomirljivom rečniku i da
formira neki svoj Vučićev tim. Ali njoj to i neće biti teško. Ona nema
sopstveno mišljenje, a zaštićena je kao retka bilja na spisku ugroženih vrsta.
Uz nju je zaštićeno još par osoba iz najužeg kruga s time što njima možeš
poveriti samo sluganske poslove i držati iz na uzici. Sa povremenim popuštanjem
uzice da bi mogli obaviti nuždu uz neki grm ili drvo.
No, idem ispred događaja. Biće između još kojekakvih
smicalica a valja i sačekati šta će Angela Makron poručiti srpskom dvojcu
jednosedu u Berlinu za koji dan.
Xxx
Nego kad sam već kod cenovnika.
Mislim nešto da bi valjalo da naplatim svoje tabananje po
mitinzima opozicije. Sva je sreća što sam dnevnički marljivo zapisivao kada sam
i na kom mitingu bio. Šteta što nisam bio na prvom mitingu o krvavim košuljama.
Kad bih njega imao u CV mogao bih računati i na orden narodnog heroja. Ovako mi
ostaje prvoboračka spomenica jer sam bio na drugom mitingu iz prošle godine pa
mi to dođe kao 1941. za borce NOB iz prvog saziva. Jedna januarska šetnja po
smrzavici dođe mi kao Igmanski marš a učešće na svesrpskom mitingu 13. Aprila kao
jedna od čuvenih ofanziva. Rado bih da kažem da je Neretva u pitanju ali nije
bilo ranjenika niti gubitaka u ljudstvu i materijalu. Doduše nadletali su nas Mitrovićevi
dronovi koju bi mogli nazvati “ljubičastom rijaliti avijacijom” mada bi je on
pretpostavljam nazvao “partizanskom avijacijom” za kontrolu fašista, huligana,
razbijača i siledžija.
Dakle, spomenicu 41. sam obezbedio. Ako zatreba priložiću i svedoke.
Ako opozicija jednom za mog života dođe na vlast očekujem:
- borački dodatak na penziju;
- - Besplatnu banju jednom
godišnje u trajanju od 3 nedelje (ako ima još neka banja koja nije
privatizovana);
- - K-15 povlasticu na
železnici (ako je Kinezi i Rusi vrate makar koliko u radno stanje). Rado bih 2
puta godišnje i do Budimpešte ekspres turbo brzim vozom;
- - Godišnju kartu za BG metro
(ovo spada u kategoriju nerealnih očekivanja, što s obzirom na moje godine, što
s obzirom na dosadašnjih 40 godina razmatranja o mogućim linijama metroa);
- - Sendvič za državne praznike
(insistiram na tunjevini zbog Omega 3 masnoća);
- - Slušni aparat ;
- - Rezervno zubalo;
- - Godišnju pretplatu na
opozicionu štampu (pretpostavljajući da će neki od štampanih medija iz Vučićeve
štamparije preći jednom u opoziciju.)
- - Dva para patika veličine
46. Godišnje.
Trebaće mi za buduće proteste.
Нема коментара:
Постави коментар