Kimov uskršnji ručak

Pratio sam ovih dana kako je Gospodar Kim III posetio Gospadara Putina I u onom čuvenom kutku Ruske imperije koja se završava Vladivostokom. Grad koji spada u sanjane gradove koje sam kanio posetiti ako ikad budem u prilici. Pošto u takvu priliku iskreno sumnjam /sumnja ne zabranjuje snove/ zabavim se tako virtualnim putovanjem i zamišljam kako je Gospodar Kim III putovao svojim oklopnim vozom iz Koreje do Vladivostoka. Do skora nisam ni znao da Severna Koreja uopšte graniči sa Rusijom. Kad pogledate na mapu vidite kako je Rusija obgrlila Mongoliju i Kinu i spustila krak južno da bi dotakla Koreju.

xxx

Gospodar Kim III nema poverenja u avione pa kada se zaputi negde van Koreje kopnom (Kina i Rusija) njegova oklopna verzija Plavog voza nedeljama se priprema a vrhovni mašinovođa kreće sa ogromnom kamarilom čiji je zadatak da mu udovolji na svaki način.  O čemu izgleda posebno brine njegova sestra od koje se kao njegove senke tresu svi korejski generali i partijski radnici.

O čemu su pričali dvojica autokrata – jedan nasledni komunistički monarh, drugi izabran na demokratskim izborima potpomognut carističkim snovima nacije,  manje me interesira od menija na svečanom ručku. Pa zato, dok se vidi gostite bogatom uskršnjom trpezom (moja se sastoji od rižota sa mlevenim mesom i pohovanim patlidžanom sa svežom nanom i bosiljkom) da pregledamo čime je Putin počastio Kima. Posebno me interesiralo čime se to odlikuje ruska kuhinja koja mi je, priznajem, potpuno nepoznata.

Salata od rakova. Nema šta – predjelo na nivou.

Peljmeni sa mesom od jelena. Nešto kao ravioli. Bilo bi interesantno pročitati kako se priprema faširano meso od jelena. Koliko vidimo raspored - smatra se predjelom. Mada mi se čini da ne bi umeo da stanem. 

Boršč. Ha, evo ga. Čuo za nj a nikada  jeo. Iz priča drugih znam da mu cvekla daje ukus i boju i da ima u njemu svačega. Neki koji su u Rusiju putovali u doba Sovjetskog saveza kažu da su retko naišli na dobar boršč jer je očigledno teško napraviti dobru kompoziciju od toliko različitog povrća. Po nekom receptu koga sam na brzinu našao naći će se u boršču: cvekla, šargarepa, krompir, luk, kupus, limun, paradajz, šljive (?) i verovatno još po nešto što se nađe u frižideru. Uz neko kuvano meso. Načina pripremanja ima toliko da je teško reći koji je najbolji. Biće da svaka domaćica svoj boršč smatra najboljim. Kanim već neko vreme da ga napravim. Dakle, kada se jednom na to odlučim eto vama i mog budućeg  priloga o toj slavnoj čorbi čarobnog imena.

A propos boršča – iz glave mi ne izlazi jedna fotografija koja stalno kruži po internetu a kažu da je nastala u Americi u vreme Staljinove smrti koji su Ukrajinci proslavili besplatno služeći boršč u restoranima.

Tolstoj kaže “Šči i kaša – to su hrana naša”. No, Putin nije poslužio šči valjda što je ta čorba od kiselog kupusa jedno priprosto narodno jelo za sirotinju pa nije zgodno za dragog gosta koji izgledom podseća na nekog ko se ne zna udaljiti od stola.

Sorbet od karamelizovanih jabuka me iznenadio i jedino ga mogu zamisliti kao očišćenje od ukusa i mirisa prethodne čorbe.

Bakalar sa sosom od mirođije – ovo je već delikates. Bakalara jesam jeo, ali sa sosom od mirođije nisam. Liči mi kao priprema za glavno jelo.

Habarovsk govedina sa pohovanim patlidžanom. Ne znam zašto je ta govedina iz Habarovska toliko istaknuta pa molim čitaoca koji ima objašnjenje da mi dojavi. A svakako ću prilikom posete Habarovsku (a to će biti kada budem na putu za Vladivostok) svratiti u neki restoran i naručiti goveđi odrezak a la Habarovsk. Sve sa pohovanim patlidžanom. Koji je jedina od pobrojanih delicija koja se danas našla na mom jelovniku.

Čokoladni kolač je dat kao dezert bez objašnjenja njegovih ruskih posebnosti. Zamišljajte sami.

Ja ću se danas zadovoljiti, a čime bi drugim nego čokoladnim napolitankama.

Ne znam u koje ćete vreme ovo čitati, ali ako vam usta nisu puna sline - očigledno ste siti ili sam totalno omašio.