среда, 26. април 2017.

Hubara i bliskoistočni ratovi

Sa interesom razumljivim za jednog orijentalistu pratim vesti i komentare u vezi sa raznim isprepletenim ratovima na području Bliskog Istoka, a naročito onih u Iraku i Siriji. Tako su mi  prošle nedelje pažnju zaokupila zbivanja oko razmeni stanovništva i boraca u 4 grada u Siriji.
Jedna od tih vesti glasi:

ДАМАСК - На хиљаде сиријских цивила из четири опкољена сиријска града, данас су коначно стигли на своја одредишта, после 48 сати прекида евакуације, јавили су сиријски државни медији.
Више од 45 аутобуса у којима су се налазили цивили и борци провладиних снага из градова Фуа и Кафраја, стигли су у Алепо, који је под контролом владиних снага, саопштила је Сиријска опсерваторија за људска права.
У исто време свих 11 аутобуса у којима су се налазили побуњеници и њихова родбина из Забаданија и још два подручја која су под конторолом побуњеника, прешли су у провинцију Идлиб, коју држе под својом конторолом држе побуњеници.
Евакуације око 3.000 људи из четири сиријских градова су почеле прошле недеље, али су одложене након самоубилачког бомбашког напада аутомобилом у суботу, у којем је убијено 126 особа, од којих је 68 деца, на контролном пункту у Рашидину, западно од Алепа.

Ukratko, razmenjeno je stanovništvo u 4 grada: 2 provladina (Asadova) i 2 pobunjenička. Prilično komplikovana i zamašna operacija. Ono što me posebno zainteresovalo je što nisam video da se kao posrednik pojavljuje bilo koja od uobičajenih humanitarnih organizacija UN.
Istovremeno,  po arapskim agencijama i novinama istovremeno u Džedi, Dohi i Bagdadu je objavljeno da je oslobođeno 26 talaca koje je u zatočeništvu držala neimenovana neregularna vojna formacija u južnom delu Iraka, negde blizu granice sa Saudijskom Arabijom. Od tih 26,  svi su bili Arapi, a većina Katarci.  Interesantno – neki su bili članovi vladajuće familije u Kataru.
E, tu me nešto zagolicalo pa sam se dao u malo čeprkanje po vestima i komentarima.

+++

U priču sada uvlačim jednu pticu.
Ptica se zove hubara. 


Radi se o jednoj vrsti droplji i jako je cenjena kod …. arapskih lovaca sa sokolovima. Kao plen osobito drag sokolovima.



Trebalo bi reći koju o  vekovima razvoja lova sa sokolovima, ali za ovu priliku zadovoljiću se vašim opštim znanjem o tome da ta vrsta lova postoji od najranijih znanih civilizacija. Za našu priču važno je reći da je lov sa sokolovima jako popularan vazda bio kod svih kraljevskih porodica u svetu pa ni katarska nije izuzetak.

+++

Vratimo se priči

Jednog  se decembrarskog dana 2015. grupa katarskih zaljubljenika u lov sa sokolovima, uz aktivno učešće nekoliko članova kraljevske porodice Al Tani, zaputi preko Saudije, do same granice sa Irakom. Tamo tada obitavaju hubare i vrhunac je sezona lova sa sokolovima.  Kako je u pustinji granična linija prililično neuhvatljiva, a pripadnici visokih kraljevskih slojeva ne mare previše za granice, zabasiše lovci u Irak. 
E sad, da li su o svemu imali neka saznanja irački bezbednjaci ili ne, teško je reći mada mi je čudno da na grupu od 30-tak lovaca krene jedna dobro naoružana jedinica od 150 ljudi. 

Da ne dužim, lovci postadoše plen.

Kada se ispostavilo da među ulovljenim lovcima ima plemenitih glava, plen postade značajan više od uobičajene trgovine taocima. 
Porodica Al Tani pokrene mehanizam pregovora sa Irakom. Irak je naravno tvrdio da su ulovljeni lovci u rukama neidentifikovanih grupa građana i da će biti veoma teško osloboditi ih. Pridev “teško” treba čitati kao “skupo”.
Tako je krenulo pregovaranje koje je trajalo više od godinu dana. Nije više bilo pitanje para nego i zamešanih ratnih igara. Uključiše se svi: Iračani i Katarci od samog početka. Gde su Katarci tu su  Saudijci, a gde su Iračani tu su  Iranci.

---

U međuvremenu u šiitsko-sunitskom delu rata u Siriji (da na čas zaboravim delove zamešeteljstva koji uključuje ISIS, Kurde, Ruse i Turke, te neizbežne Amerikance) desi se da su dva grada vladinih snaga opkoljena pobunjenicima dospela do humanitarne krize, kao i druga dva grada u kojima se nađoše  opkoljeni pobunjenici raznih fela od strane Asadove vojske debelo potpomognute proiranskim Hezbolahom.
I jedni i drugi traže rešenje a svima je stalo da se do rešenja dođe tako da ni jedna strana ne bude gubitnik ili pak pobednik. 

Tako se pregovori o grupi lovaca na hubare pretvori u složene pregovore Saudijaca (preko Kataraca) sa Irancima (preko Iračana) o spasavanju časti i jednih i drugih.
Trajalo je pregovaranje par meseci te se konačno došlo do plana o sinhronizovanim akcijama izvlačenja stanovništva iz opkoljenih gradova. 

Kada je sve utanačeno, “neidentifikovana neregularna vojna jedinica”  koja je držala lovce kao taoce, oslobodi par lovaca kraljevske krvi, ali  zadrži za svaki slučaj još ponekog iz kraljevske loze. Ako nešto krene naopako.

I zamalo da dogovor propadne kada je došlo do samoubičlačkog bombaškog napada na autobuse sa evakuiranim stanovnicima jednog od gradova. Očigledno ipak da je ulog bio suviše velik da bi se dil upropastio gubitkom preko sto ljudskih glava tamo nekih evakuiranih jadnika. 

Plemićke glave vrede mnogo više.

Epilog:

  • Evakuacija 4 sirijska grada uspešno završena.
  • 27 ulovljenih lovaca oslobođeno i preuzeto od strane Katara. Porodica Al Tani kompleirana.
  • Hubare ponovo slobodno lete  između Saudije i Iraka.


Ove zime nikakvi lovci ih nisu uznemiravali. 

Нема коментара:

Постави коментар