Između

“Između” je film o tri mlade žene.
Jedna je ima spolja uzorit brak u kome se muž sve više pokazivao u stvarnom svetlu religioznog licemera. Druga bi htela da bude DJ, lezbejka je ali nikako to da kaže svojoj familiji. Treća je uspešan advokat, ali je razočarana u momka koji nije ni liberalan niti nezavisan kao što bi ona volela da jeste.
Reklo bi se ništa posebno. Nije baš tako. Evo zašto.
Tri žene su Arapkinje i žive u Tel Avivu, u Izraelu, deleći stan.

Režiser filma je Palestinka Mejsalun Hamud, 36 godina. 

Film se pokazuje u bioskopima po Palestini I izazvao je nezapamćene reakcije. Ortodoksni religiozni krugovi su izdali fetvu a režiserka i glumice dobijaju smrtne pretnje.
U filmu žene zalaze u noćne klubove sa tipičnim scenama alkoholiziranja, droge, raznovrsnog seksa i svakojakog poroka nimalo prihvatljivog osetljivim verskim dušama crkvenog establišmenta.

Jedna od filmskih junakinja potiče iz palestinskog grada Um al Fahm, pa kada se film počeo prikaztivati u tom gradiću, gradonačelnik je zabranio dalje prikazivanje i poveo istragu pokušavajući da nađe stvarnu ličnost iza filmskog lika. Na taj način je napravio izvrsnu reklamu za film koji se posle mesecima prikazivao u bioskopima na kartu više. A gradonačelnici drugih gradova nisu se usudili da film proglase haramom jer ga je mladi palestinski svet već tako prihvatio da bi bilo besmisleno suprotstaviti se.
Film se pojavio u Kanu, rediteljka dobila nagradu kao nadolazeći talenat, a Izabel Iper nazvala filmske junakinje heroinama našeg doba. 

X x x 

Tako u Izraelu i Palestini. 

Za ovo što sam napisao verovatno niste čuli, ali jeste za dekret saudijskog kralja Salmana kojim će žene u Saudijskoj kraljevini od polovine iduće godine moći da voze automobile. Štogod da pratite od štampe, TV I društvenih mreža nije vas mimoišla ta vest kao iz rubrike “Verovali ili ne”. Pri tome se redovno referira na konzervativnu kraljevinu, fundamentaliste u verskom vrhu, žene koje u javnosti moraju da budu pokrivene od glave do pete i ne smeju da se kreću same ulicama.
Ne sporim da je tako. U neprestanom sukobu konzervativnih tumača religije sa modernizmom veka interneta javljaju se pukotine u neodrživom sistemu. Preko 70% stanovništva kraljevine ima manje od 30 godina. Više od pola studenata na fakultetima su žene, 500.000 stranih radnika rade kao vozači i sluge po saudijskim familijama razvozeći, otpremajući, dopremajući, prateći žene i decu do škola, pijaca, supermarketa i drugih javnih prostora dostupnih ženama. U vreme opadajućih prihoda, smanjenja subvencija za vodu, struju, benzin i osnovne životne namirnice, sa puno nezaposlenih mladih Saudijaca, dobar deo porodica više ne mogu izdržati teret izdržavanja vozača i sluškinja (najčešće Filipinki) u kući.
Dan ili dva pre tog dekreta bila je proslava 87 godina nezavisnosti Saudi Arabije i održano mnogo svečanosti širom zemlje. Vlast je odlučila da treba pružiti više zabave i spektakala svojim podanicima pa se tako desilo da se na najvećem fudbalskom stadionu u Rijadu pravila velika fešta. Za tu priliku, po prvi puta je dozvoljeno da na stadion dođu – žene. I kao što vidite – došle su.

A neke su shvatile da crveno dobro ide uz crno.

Neko bi mogao reći da su crveni klovnovski nosevi izugivanje vlasti i mogu videti ili zamisliti bradate verske poglavare kako se mršte. “Ova današnja omladina”.
Ova subverzivna delatnost devojaka ipak je najviše znak osvajanja. Slobode.