0.33 m2

Kada je onomad ministar unutrašnjih dela Stefanović dr Nebojša stručno, matematičko-geometrijski dokazivao malobrojnost šetača na beogradskim ulicama,  pokazao je jednu uveličanu fotografiju u koloru sa crveno označenim glavama poređanim kao kegle u kuglani. Učini mi se da bi jedna ta zaokružena crvena glava mogla biti moja. Ona negde u zadnjim redovima gde mi je mesto. Nije nešto štrčala iznad drugih glava (ipak sam se godinama zahvaljujući nešto pogurio) nego se dojimala pokunjeno valjda zbog osećanja sramote što je podlegla manipulaciji  tajkunsko-lopovske-stranoplaćeničke klike Đilas-Jeremić-minus Janković.  Zauzimao sam 0,33 m² jer je dr Nebojša ispravno zaključio da su preduzete rekreaciono-rehabilitacijske mere moje telo dovele u sklad sa Vitruvijevim idealom muške građe tako da mi ni stomačić ne izviruje iz zadatih 0,33 m² prostora u pokretu.

Ne znam da li je ministar dr Nebojša u međuvremenu osavremenio orvelovske kamere i uveo softver za prepoznavanja lica ne bi li mogao tvrditi da se radi o uvek istim licima. A kada se softver malo unapredi možda bi mogao da utvrdi i identitet svakog pojedinačnog šetača.  Ako to već i sada nije moguće. A bazu podataka može porediti sa onom koju je koristio Gospodar Vučić kada je nama penzionerima čestitao na razboritosti što smo mu dozvoli da nam štrpne deo penzije da bi spasio državne finansije.

E pa da se dr Nebojša ne bi džaba mučio i tražio me među današnjim šetačima, obaveštavam ga da je mojih 0.33 m² ostalo danas kod kuće i pretvorilo se skoro 2 m² (ili možda 1.75 m² ako bih primenio strogu naučnu metodologiju dr Nebojše) u nepokretnom obliku i pokrivenom ćebetom. Pre nego se dr Nebojša poraduje da sam se osvestio i prosvetlio kada sam pročitao da je gospodar Vučić proglasio glupim zahteve šetačkih glasnogovornika da prešjednik pred narodom i senatom (u kasnijoj metamorfozi: urbi et orbi) obznani pregovaračku poziciju Srbije a propos sudbine Kosova iz perspektiva vlažnog sna srpske političke nomenklature.  

Ne, mlađahni Krcune, ovog je šetača snašla gripa pa nije za ulicu jer ne bi mogao ponosno dići čelo da ga tvoja kamera opet uhvati u pozadini kao nosioca jednog prekinutog reda mlatilaca prazne slame.

Eto, posustao je moj revolucionarni žar pred opskurnom slabošću. Srozao se moj moralni lik u sopstvenim očima. Izdajica revolucije – zar opet.

A sve se nekako nadam da će Komitet nacionalnog spasa i tajkunsko-lopovska-(i kako ono napisah)-stranoplaćenička klika moj minus za nedolazak pravdati (da donesem lekarsku potvrdu?) jer ipak imam par pluseva ispred. Doduše i dva minusa. J----i ga, nisam se na vreme presaldumio i utrpao u prvoborce i spomeničare. Što bi se reklo partizanskim rečnikom: bio sam borac od 43.

Da stvar ne bi propala odmenilo me moje kumče koje možda po kvadraturi pasuje u mojih 0.33 m² I a i stremi visinama pa će svevideća kamera dr Nebojše registrovati novu crvenu glavu. A kada mu sada priznam da je ta crvena glava tek kročila na svetu srpsku zemlju iz mrske Amerike, možete zamisliti koliko će dr Nebojša imati novih podataka za vanrednu konferenciju za štampu Gospodara Vučića. Ubačeni strani špijuni i prodane duše. Strane agenture, CIA, MI6, Vatikan, KGB. KGB? Pa da, moraju da se pripreme. Za koji dan će vrhovnik Putin pos(v)etiti hram Sv. Save i obratiti se slučajno okupljenom narodu. KGB ima sigurno savršenije metode prebrojavanja crvenih glava slučajnih šetača koji su se na putu iz Lučana zadržali nekim poslom u Beogradu. 

E sad, nije na maloj muci dr Nebojša i njegov vrhovni. Crvenih glava mora biti barem deset (šta deset, barem dvadeset) puta više od beslovesne mase stranih plaćenika i domaćih izdajnika na čelu sa tajkunsko-..(znate i sami, da ne pišem) klikom.

 “Ti Zorana dovuci barem 5.000 ljudi sa koridora makar to bili neprijavljeni radnici. Ti Nedimoviću dovuci seljake i paore, oni i onako nemaju šta da rade zimi – neka malo vide Beograd a obećaj im dizel za proljetno oranje. Ti Zlatibore oslobodi lekare i sestre obaveze besplatnih pregleda po mesnim zajednicama i neka se pojave kao medicinska podrška na otvorenom slučajnim šetačima na Terazijama i svetosavskom platou. Ti Šarčeviću obećaj nastavnicima povišicu …šta većina tvojih je na onoj strani, e pa nemoj da sam to više čuo. A ti Nela vidi sa sudijama i sudskim izvršiteljima. Nemoj samo da mi kažeš da su i oni na drugoj strani. A koliko smo učinili za njih. A ti Vuline preobuci vojnike u civile i daj im izlaz. Šta ? Oni već nose civilnu odeću na pooslu. Nije bilo para za nove uniforme? Reci im da će uplatiti Centar za odojčad. A čuj se molim te sa svojom tetkom iz Kanade. Imam neki poslić za nju. Ćale prodao neko oružje Saudijcima pa ne bi baš bilo zgodno da prođe kroz naš platni sistem. Ma znam da Mali i Jorgovanka to kontrolišu, ali ipak… A ti Vesiću, šta se trpaš. Šta? Hoćeš da dovedeš svoje Beograđane? Pa lepo si se pokazao ovih subota. Ti gledaj da grad bude čist, komunalci da hvataju sneg u letu, a đubretari da očiste sve od Terazije do Svetog Save. Keep light neka promeni izgorele sijalice na novogodišnjoj rasveti a mogli bi da dodaju još koji venac. Pojačaj malo svetlo da blešti u Isusovim jaslicama na platou. I fokusiraj rasvetu na Tri kralja. Vidi da se napravi mesta za četvrtog. Kaspar, Baltazar, Melkior i Vladimir. A šta mislio si da dodaš slamu za poklonjenje  petog. Pametan si ti Vesiću, biće nešto od tebe. Ah da,  stavi po ćoškovima tezge sa kuvanim vinom. Da imaju ljudi uz sendvič”.

Cikla, cvekla, rdeča pesa

Cikla (rdeča pesa, cvekla) se sprema ovako:

Kupe se zdrave okruglaste cikle (kupio sam ih u Lidlu na popustu za 38 din/kg = 0,3 E) manjeg formata (ne veće od omanje jabuke), operu se i skrate repovi, zamotaju u aluminijumsku foliju,  poređaju u veliku tepsiju (ima li neki zgodan hrvatski izraz za tepsiju?) i strpaju u rernu. Nemam pojma na koju temperaturu. Moja rerna nema takvu oznaku. Kad pomisliš da su pečene, probaš vrhom noža. Treba relativno lako da prodire kroz koru. Ne mari ako su i malo sirovije.

Ostaviš da se ohlade ali ne do kraja. Lakše se ljušte dok nisu potpuno hladne.

Oguliš i isječeš na ploškice i poređaš u zdjelu za salatu. Pokušaš da ih ravnomjerno posoliš. Po ukusu.

Izrendaš hren. Znam da je pipavo, ljuto i izaziva suze. Ako nemaš hrena ili ti se ne da propatiš, kupiš na pijaci od neke od tezgarica koje su sav posao oko rendanja završile za tebe i strpale hren u staklenke (obično od nekog začina).  

Dodaš sitno iskosan bijeli luk.

Iscijediš jedan solidno sočan i velik limun. Ako treba dodaš i malo vode.

Zaliješ sa malo ulja da malo zacakli.

Isjeckani peršun može ako imaš. Ja nisam imao.

Promiješaš i ostaviš jedan dan da se uđe.

Xxx

Nakon srazmjerno radno aktivnog dana i obaveznih parternih vježbi (prakticiram Tibetance) red je nešto pojesti. Dok se zagrijava grah sa tjesteninom skuhan jučer, gledaš sa balkona kako provijava snijeg na zamrznutom Medaku.

Kroz osvjetljen prozor na susjednoj zgradi vidiš da neka žena sprema večeru za svoju familiju. Djeca su zasjela za stol i strpljivo čekaju.

Na stol postaviš lonac sa grahom i tjesteninom. „Sosin hleb“ isečen na podeblje kriške. Ne bi trebalo više od dvije, ali ja pređem na tri. Bez obzira što je moj grah sa više tjestenine nego obično (omaklo mi se prilikom sipanja) i svi savjetuju da se hljeb ne jede sa tjesteninom.

Za salatu cikla pripremljena jučer.

Lonac se ostavi na stolu nakon sipanja u tanjur. Da se nađe.

Pustiš Aliciu Keys i čitaš u Danasu kolumnu Nine Savčić. Kolumnu date dame čitam redovno. Žena mi je potpuno nepoznata (kasnijem saznajem da je završila i Filološki fakultet) i privukla me davno jedna njena fotografija koju u Danasu ne menjaju nikako. Lijepa žena, lijepa fotografija. 

I žena lijepo piše.

„Pišem iz istog razloga iz kog pauk plete mrežu, zato što ne mogu bez pisanja“

„Narod knjige dobija umesto bombonjera za rođendane i konzumira strane kao što se konzumiraju čokoladne bombone.“

Ah, to me podsjeti. U današnjoj kupovini u prodavnici zdrave hrane kupio sam čokoladne napolitanke.

Tko da odoli.

I da ne podijeli sa vama. 

Rahaf

Rahaf je 18.godišnji  borbeni devojčurak.

Ona je iz Saudijske Arabije i odlučila je da svoju slobodu od očevog starateljstva nad njenom sudbinom izbori na način koji je zaokupio svetsku pažnju. Otac joj je gradonačelnik jednog gradića u Istočnoj provinciji i, obzirom da je porodica dosta imućna, često su putovali napolje. Oko Nove godine nađoše se u Kuvajtu i Rahaf odluči da se ne vraća u Saudiju. Nije više mogla da podnese da drugi odlučuju o njenom životu. Otac je nameravao da je uda bez njenog pristanka a kažnjavao ju je za sitnice. Npr. zato što se ošišala.

Da vas podsetim, sistem muškog starateljstva po zakonima važećim u Saudijskoj Arabiji, podrazumeva da ženska osoba bez odobrenja staratelja ne može izvaditi pasoš, putovati u inostranstvo, dobiti državnu stipendiju za studiranje napolju, ne može se udati, kretati u javnom prostoru, a to ide dotle da npr. bez starateljevog odobrenja ne može izaći čak ni iz sigurne kuće za žrtve nasilja u porodici. To je u praksi često samo formalnost, ali ne mora da bude. Zakon npr. kaže da osoba pod starateljstvom može da dobije smrtnu kaznu ako se ne pokori nalogu oca ili nekog drugog staratelja. A kada devojka „osramoti“ familuju, dešava se da je familija ubije a da se vlast u to ne meša i ne proganja ubice. Ponavljam, dešava se retko, ali se dešava.

Kako se Rahaf odrekla islama, možete zamisliti kakva bi je porodična kazna stigla. A za odricanje od islama po zakonu sledi smrtna kazna. 

Muško starateljstvo praktično prati ženu od rođenja do smrti. A staratelj bude obično otac, brat, muž ili pa i sin ako ovih prethodno nabrojanim nema u životu.

Rahaf je u Kuvajtu otišla od roditelja, sela na avion za Tajland kao tranzitnu zemlju na putu za ciljanu Australiju čiju je vizu imala i gde je htela zatražiti azil. Otac to na neki način sazna i digne frku. Kada je Rahaf u tranzitu na aerodromu u Bangkoku htela na pređe u avion druge avio kompanije za Australiju, presretnu je konzularni činovnici njene zemlje da je vrate u Kuvajt istim avionom kojim je došla. Ona ne htede, oni joj uzoše pasoš a tajlandske imigracione vlasti su pod pritiskom saudijske strane hteli da je repatriraju u zemlju iz koje je došla jer je tobože bez odgovarajućih viza ušla u Tajland.

Rahaf se ne dade izmanipulisati te se zakamuflira u sobi hotelskog aerodroma 

(navodno dok se razreši papirokogija) i preko tvitera i drugih društvenih mreža alarmira javnost. Za nju se smesta zauzeše razni borci za ljudska prava, komesarijat UN za izbeglice i uz veliku podršku javnosti, tajlandska vlast nađe zakonit način da izbegne saudijski pritisak za izručenje.

Rahaf dobije od UN izbeglički status i izgleda da će je Australija prihvatiti.

Ako sam sa ovom životnom pričom dosadio, jer iz mojih ranijih pisanja znate o položaju žena u KSA, onda moram samo da vas podsetim koliko je važno da primer jedne 18. godišnje devojke pokaže da je moguće razbijati feudalnu ili čak robovlasničku tradiciju jedne po zakonima i običajima duboko konzervativne zemlje.

A takvu vrstu promena ne donose spoljni politički pritisci niti raznorazni humanitarci. Kreće to iznutra. A  protivrečnost između konzervativne tradicije i zakona i modernog shvatanja života i sveta sve više narasta. Do pre neku deceniju devojke u KSA nisu mogle da studiraju, danas ima više devojaka na studijima od muškaraca.

Internet, mobilni telefoni su uneli gotovo bih rekao revoluciju sa dostupnošču informacijama čije se širenje ne može sprečiti nikakvim zabranama.

Primera kao što je Rahaf ima dosta. Svake godine nekoliko puta ima tih pomalo spektakularnih slučajeva. I biće ih.

Xxx

Mladi 33. godišnji prestolonasledni, kraljev sin, Muhamed bin Salman, već više od godinu dana nagoveštava postepenu modernizaciju kraljevine. I taman kada je pridobio dobar deo svetskog javnog mnenja i uživao podršku mladih u KSA (gotovo 70% stanovništva je ispod 30 godina starosti) i počeo da ograničava prejaku ulogu religioznih krugova u zemlji, desi mu se – ubistvo Kašogdžija. Saudijskog novinara, u saudijskom konzulatu u Turskoj. Ubiše ga i raskomadaše leš (ostaci nisu pronađeni a pitanje je da li ih uošte ima). Pratili ste verovatno šta se dešavalo, pa neću u detalje.

Svetska javnost uhvati saudijsku državu u laži, a nalogodavstvo ide do samog prestolonaslednika. Tramp  uze da spasava prestolonaslednika a cena će pretpostavljam biti da svoju buduću kraljevinu vodi ka još većoj modernizaciji. A Putin iz svojih praktičnih razloga (dogovor oko nafte) i političkih interesa je pomogao Trampu te mladi princ prežive.

Da bi se našao pred  ozbiljnim i teškim zadatkom reformi.

Kašogdžijeva smrt možda spasi druge živote.    

Kada se izborila za sebe, Rahaf je na tviter nalogu napisala:

Don't let anyone break your wings, you're free. Fight and get your rights!

Nema potrebe za prevođenjem. Ključne reči: krila, sloboda, borba, prava.

Novogodišnji brokoli

Gledamo se i merkamo brokoli i ja godinama. 

Vazda me zove sa polica u supermarketu i sa pijačnih tezgi. Gledam ja taj zeleni karfiol i sve sebi kažem: Nećeš majci na moju trpezu.

To sve tako dok se čovek od nečega ne razboli, što u mojim godinama dolazi kao naplata za sve loše (a i dobre) navike u životu. Onda sam uzeo da prelistavam Gugl i našao čudo kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, natrijuma, gvožđa, cinka, hroma, vitamina čitav niz: C, A, E, K, B1, B2, B6, B9, mnoštvo flavonoida i enzima. Te je protiv svih vrsta karcinoma, antioksidanti čine da nikad ne zarđaš, aminokiseline jačaju imuni sistem, štiti organizam od slobodnih i Šešeljevih radikala, podstiče izbacivanje mokraćne kiseline, prevenira osteoporozu, hrani nervni sistem i mozak, sprečava anemiju unošenjem gvožđa, podstiče varenje i sprečava zatvor, dobar je za dijabetičare i snižava pritisak.

U svim ovim kategorijama sam se prepoznao manje ili više. Dotuklo me kada sam pročitao da ume da se bori i sa onim Švabom što nas napada kada pređemo 60. Onaj Alchajmer.

Kad sam došao do Alchajmera već je čitanost literature o brokoliju došla na visoko mesto rejting liste najčitanijeg štiva: negde između Upanišada i Ramajane.

Moje opiranje trajalo je negde do pred Novu godinu. Onda sam u Lidlu na sniženju kupio kojekakve novogodišnje kulinarske vragolije kad me u onoj Lidlovoj gužvanciji pogleda neki upakovani brokoli nekako umilno: Uzmi me. Došao je red na tebe.

44% snižanje. Jedan poveći komad za nekih 60 dinara, ako me sećanje služi. Strpam ga u korpu i pokrijem upakovanom kolenicom da neko ne vidi da sam skrenuo sa puta razuma i zdravlja.

Kod kuće iskopah literaturu: kako spremiti brokoli. Preporučuju da se jede sirov. Nešto još nisam na tom nivou. Ako ga kuvaš treba samo kratko, da baci ključ – kako kažu umešne domaćice. A negde je pisalo da može i nasuvo da se prepeče u rerni. Hmm to bi moglo. 

Smislim recept.

Ide ovako:

1.    Pristojnu meru pirinča dugog zrna namočite u vodi jedno sat vremena.

2.    Dok pirinač upija vodu, kolenicu stavite u lonac i kuvate u vodi dok se ne raskuva.

3.    Pokupite sve začine koji vam se muvaju u frižideru.

4.    Nauljite široku šerpu za rernu i stavite je u rernu da se ulje zagrije.

5.    Isečete crnog luka da pokrije dno šerpe.

6.    Isečete šargarepu na tanke kolutove.

7.    Pomešate pirinač, začine i šargarepu i lepo rasporedite po šerpi u kojoj se luk oznojio i počeo da žuti.

8.    Nisam imao kikiriki (mrzelo me da se spuštam do radnje) pa sam umrvio malo badema (ostalo mi u nekoj kutiji i skoro da sam zaboravio na njih) i izrendao povrh malo muskatnog oraščića. Posolio. Umereno.

9.    Stavio u rernu da se malo ugreje.

10. Nakon 10 minuta prelio sve sa vodom/močom od kolenice koja bi inače bila idealna za pihtije. Važno je da tečnost prekrije svu masu.

11. Kolenicu sam raščerečio i usput pojeo neke masnije delove i oblizao prste.

12. I napokon, uzmeo brokoli i razdelio ga u manje cvetiće.

13. Kad je pirinač bio jestiv, rasporedim odozgo brokoli i kolenicu.

Pa šta bog da.

U međuvremenu pripremim paradajz salatu.

Za to vreme, arapski rižoto sa kolenicom i brokolijem je gotov.

Jeo sam to za novogodišnje veče.

Kolenica fantastična. Pirinač još bolji.

Brokoli sam sklonio nakon prvog zalogaja. Nećeš majci.

Pažljivo sam očistio gornji sloj pirinča koji je eventualno došao u kontakt sa brokolijem i sklonio ga u stranu u skladu sa pravilnikom o otklanjanju kontaminiranog otpada.

Xxx

Sutradan, nakon guglovanja, shvatim da bi možda brokoli mogao da bude jestiv ako ga pripremim malo drugačije. Uzmem kontaminiranu količinu pirinča, iseckam prženi brokoli u što sitnije listiće i pomešam sa pavlakom i jajima pa sve zajedno na tavu. Dodao sam i seckani peršun. Tako već može.

Pripravim kupus salatu. Od svežeg kupusa. (Kiseli ne spremam i retko jedem i to uglavnom u kafani. Svi moji drugari se hvale kako spremaju kiseli kupus za zimu, ja ljubazno saslušam i hvalim kad moram i uglavnom preskačem.) Dakle, kupus, beli luk, so, malo šećera, ulje i sok od limuna sa malo vode. Naravno, biber i ako imam iseckam ljutu papričicu. Svežu.

 Dodan sa strane koji komad(ić) od kolenice. Da se nađe.

Božićna poslanica

Prof. dr Ljubomir Pfaf, jedan od naših istaknutijih nutricionista u zemlji, kaže da su hleb i mast bolji od čokolade.

"Sve što imate u čokoladi imate i u hlebu. Ali, ako na hleb dodate životinjske masti, onda imate i A, D, E i K vitamine. Ukoliko još tu mast namažete na crni hleb, onda u organizam unosite i kompleks B vitamina, što je zdravije od mlečne čokolade" rekao je dr Pfaf.

Znao sam! Hranim se zdravo. Imam naučnu potvrdu. Ajmo, ajde, svi na leb i mast. 

Moja varijanta: Hleb, mast,  sitno iseckani beli luk i aleva paprika. 

Volim da dodam malo ajvara. Mada bi tada trebalo izbaciti alevu papriku. 

Alevu papriku izbaciti? Glupost. Može i zajedno.

Otelo u šetnji Beogradom

Ponekad me opsjedne simbolika.

Krečući na subotnju šetnju slobodnih građana Beograda, u uslovima nulte temperature i blage snježne vijavice, opskrbih se mušmulama.One su zgodne za opskrbu tijela mineralima i hranjivim materijama tokom šetnje a ima se dovoljno vremena za ležerno bavljenje isisavanjem želatinaste mase. Prebrojih koliko sam mušmula strpao u kesu. 33. Bijaše li toliko godina imao Isus Nazarećanin kada su ga u Jerusalemu razapeli?

Solidno zimski opremljeni građani okupili su na platou ispred Filozofskog. Govore nisam slušao niti su me interesirali. Bolje i jasnije ću ih čuti ili pročitati kasnije kad se vratim kući. Smisao je u šetnji oslobođenim ulicama i pokazivanje vlastima da nismo svi beslovesni majmuni koji se prodajemo za sendviče.

Naroda dosta. Pošto nisam bio prošle subote (molim partijskog sekretara da mi zapiše da sam bio opravdano odsutan: proslava punoletstva sestrine unuke u Šapcu) ne mogu da poredim brojnost ljudi u odnosu na prošli put. Ali u odnosu na pretposlednji skup usudio bih se reći da ih je bilo duplo više. Uostalom naš ministar unutrašnjih dela dr Stefanović izaći će sa podacima na osnovu policijske metodologije koju nam je blagoizvolio pokazati prošle nedelje. Po njegovom, neka ih je bilo par stotina, ajde da ne sitničarom možda i hiljada. Pa da  ubrojimo i slučajne prolaznike i znatiželjce. Pa i policajce u civilu, pa i saobraćajce koji obezbeđuju trasu šetačkog maratona, pa razne televizijske ekipe iz neprijateljskih zemalja (HRT nešto nisam vidio?) kao i agente stranih sila koje su sve ovo organizovale --- biće par hiljada. Ajde da se nađemo na 5 tisuća. Dr Stefanović, ministar i demograf, nikako ne bi htio da doda jednu nulu iza datog broja. Doduše, nule ne znače ništa dok se ispred njih ne stavi neki drugi broj. 

Šetačka ruta ovog puta je išla Vasinom i Kolarčevom (reminescencije na čuveni kordon one zima 96 na 97) do Terazija.

Otprilike na Terazijama počeo je prenos Verdijeve opere Otelo iz njujorškog Metropolitena pod dirigentskom upravom Gustava Gugamela. Direktan prenos na Radio Beogradu 2.

Zabrinuti narod Cipra i mletačke trupe brinu kako će im komandant Otelo stići brodom usred ogromne oluje nakon što je pomlatio Turke u nekoj bitci. Brod stiže, narod slavi. Svi sem Jaga koji je bio pogođen što je Otelo u kapetana unapredio Kasia a ne njega. U spletku uplete Roderiga zaljubljenog u Otelovu ženu Dezdemonu.

Kad smo kod Londona skrenuli u Knez Miloševu uzbrdo (cilj zgrada TV Beograda u Takovskoj) Jago je napio Kasia i izazvao svađu između Kasia i Rodriga. Montano pokušava da ih rastavi, dođe do fizičkog sukoba u kome Kasio rani Montana. Čuvši gužvu Otelo dolazi na lice mesta i ražaluje Kasia držeći ga odgovornim. Tu mi fali jedan deo jer su pištalje ispred zgrade televizije bile jače od zvuka iz Meta. „Bujoševiću, nije srpski ćutati“ aluzija je na TV emisiju koju je sadašnji direktor RTS vodio na nekoj televiziji dok je još bio dosta cijenjeni novinar.

Koliko se sjećam iz čitanja (a i kasnijeg prisjećanja putem Googla – priznajem) Dezdemona je smirila bijesnog Otela što nije lak zadatak i trajao je dok smo mi odmicali od Televizije Svetogorskom pored Ateljea 212 i Politike do Trga Republike.

Odvojio sam se kod Doma omladine i preprečio ka Skupštini grada (bivši dvor sa čijeg su balkona bačena ubijena tela kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage Mašin), pored Predsedništva Srbije  ka Slaviji. Desni skočni zglob je davao signale kao i prostata.

Uveliko sam bio u drugom činu Otela u kome se Jago žešće potrudio da svojom manipulacijom dovede Otela u stanje ljubomore. Nesretna maramica koju je Otelo na vjenčanju dao Dezdemoni viđena je po Jagovoj tvrdnji u rukama Kasia. Gotovo je. Otelo je odlepio od ljubomore.

Drugi čin je završio kad sam sjeo u autobus za Medaković. Moja je vožnja trajala koliko i pauza u Metropolitenu.

Kao što znate, Otelo ubija Dezdemonu, a kada čuje kako je sve rezultat Jagove manipulacije, ubija i sebe.

Naš predsednički manipulant izazvao je šetače na ulice. Koliko sam pročitao, bilo ih je i u drugim gradovima Srbije. Ako bude snage i pameti, iz toga će izaći nekakav politički oblik organizovanja za neke buduće izbore.

Organizatori protesta postaće političari (ako to već nisu ili se ne vide takvima).

Za 10 godina opet ćemo šetati boreći se protiv narednog kruga manipulacije novodošlih vlastodržaca.

Rado ću ih podržati ako me podrži životni vek.

A da bi ostatak životnog veka bio zaslađen uživanjem, poslušajte Mariju Calas kao Desdemonu u ariji "Ave Maria" prije nego je ljubomorni Otelo ubije. 

https://www.youtube.com/watch?v=BGAMIiWA7DE

A posle?

Ko o čemu a ja se baš dobro dohvatio seksa početkom ove godine. Doduše kao posmatrač jedne takve radnje u javno prostoru, na čudnom prostoru u čudno vreme, ali ipak...Sama činjenica da me događaj okupirao do mere da vam ga izložim, a i da se danas kanim pozabaviti njime, verovatno se može objasniti medikamentoznom terapijom koju koristim.

Rano jutarnji seks u bazenu, drugog dana januara, završio se u pokušaju ljubavnog para da priguše vrhunac svog zadovoljstva. Nakon kraćeg brčkanja, a možda i ispiranja, dvoje se mladih pokupilo i pretpostavljam u hotelskoj sobi nastavilo narednu epizodu. Ona, nešto krupnija od njega, svakako je izgledala veoma spremno da nastavi odmah, ako ne u liftu, a ono odmah po zatvaranju vrata hotelske sobe. On je delovao istrošeno, ali mladost je to, brzo će se on, pravilno i istrajno stimulisan, vratiti u jednako potentan oblik i nakanu.

O njima samo još toliko da sam iz par rečenica zaključio da su iz Crne Gore, jer se podgorički naglasak svagde na ovim „našim prostorima“ lako razaznaje. Došlo mi nekako smešno kad se setim viceva o seksu Crnogoraca ili barem monodrame u kojoj Mima Karadžić opisuje prvu bračnu noć jednog ruralnog Crnogorca.

Danas mi je međutim namera da se pozabavim docnijim dešavanjima na bazenu /i šire/ a što ima veze se događajem kome sam bio najbliži posmatrač. Devojka sa šanka je bila 20 metara dalje, trbušasti advokat u penziji stigao je iz saune na samom kraju i nije ništa primetio, a ne znam da li je bilo nekoga u teretani, na spratu iznad, čija staklena pregrada pruža pogled na bazen.

Inkriminisani slučaj zbivao se u levom, daljem uglu bazena, a vaš beležnik je bio zavaljen u fotelji kod desnog ugla  

Kao što napisah u pređašnjem tekstu, devojka za šankom je shvatila o čemu se radi i nije znala šta da radi. Iz mog pogleda i odnosa mogla je da zaključi da ja nemam nameru da od svega toga pravim neku frku.Osim toga, u pravilima o načinu ponašanja na bazenu nigde nije navedeno da je zabranjeno seksualno opštenje. Valjda se podrazumeva. 

Ali. Devojka sa šanka je tek par meseci ovde i verovatno je mislila da mora nekom nadređenom da javi šta se desilo. Upravo je to usledilo par minuta nakon što su mladi Crnogorci otišli.

Čin I

Došla je šefica smene, jedna pristojna plavuša i pričala sa šankericom koja joj je opisivala radnju i pokazivala mesto. Šefica me poznaje iz svakodnevnog dolaženja i neko je vreme razmišljala da li da me pita šta se desilo. Napokon je prišla .

„Mogu li da vas pitam nešto?“

„Pitajte.“

„Koleginica sa šanka kaže da su dvoje gostiju ... da su se dvoje gostiju u bazenu nedolično ponašali.“

„Nedolično? Mislite na dvoje mladih koji su pre petnaestak minuta imali nešto kao seksualni odnos u bazenu.“

„Da. Znači tačno je.“

„Jeste. Ali je takođe tačno da to nikome nije smetalo.“

„Kako to mislite?“

„Pa lepo. Na bazenu sam bio samo ja koji sam se pravio da ništa ne vidim. Nisam se ni zgražavao niti ih podsticao. Vaša koleginica sa šanka je to primetila negde pred kraj. Gospodin advokat je došao na samom kraju i pretpostavljam da ni ne zna šta je bilo.“

„Ali nije u redu... ovo je wellness centar, bazen, red postoji..“

„Gospođice /ime poznato piscu ovih redova/ da bi red bio narušen nekome to mora da smeta. Meni nije smetalo, nije baš da sam navikao na takve scene, ali nije me smetalo. Ja se dakle žaliti neću. I preporučujum vam da od toga ne pravite sebi problem.“

„Sebi?“

„Pa da. Ako prijavite nekom na položaju višem od vašeg neko će vas pitati zašto niste sprečili ili opomenuli učesnike. Vi ste obavešteni a posteriori, a mlada šankerica nije znala kako da reaguje jer je kasno videla i nije tako nešto očekivala. A ja nisam tražio nikakvu intervenciju zaduženih za red i mir.“

Otišla je u nedoumici, ništa ne rekavši mladoj šankerici koja je zbunjena čekala šta će dalje biti.

Čin II

Advokat je završio sa plivanjem, seli smo zajedno /voli da priča o pravnom aspektu i toku događaja oko ubistva saudijskog novinara Kašogdžija/ da popijemo čaj. Kada nam je mlada šankerica donela čaj imao sam potrebu da joj smanjim tenziju.

„Slušaj /ime poznato piscu ovih redova/, bilo je što je bilo i što smo i ti i ja videli. Neko pre neko kasnije. Ja se nisam žalio, a ako budeš u problemu,  mogu da potvrdim da ti nisi videla ništa jer si bila zabavljena poslovima oko šanka.“

„Nije to nego meni nije palo na pamet da bi oni mogli ...ovde“

„Ah draga dušo, ljubav i požuda čine čuda. Oni će o tome pričati celog svog života. Malo ko može da se hvali da je to radio na ovakvom mestu. Njima lepo, a nama nije smetalo.“

Tu se advokat zainteresova za zbivanja. Ja mu opisah ukratko. Interesovao se za neke tehničke detalje i čini mi se da je više uživao u priči o događaju nego što mu je išta zasmetalo.

Čin III

Nakon sat vremena.

Došli su drugi posetioci koje viđam svakodnevno. Svako se uključio u svoju rutinu.

Onda se pojavio bivši fudbalski reprezentativac, sadašnji fudbalski trener bez angažmana, inače veoma druželjubiv i komunikativan. Odmah mi je prišao.

„Je li Branko, čujem da je ovde pao neki seks jutros i da si ti bio tu.“

„Jeste /ime poznato piscu ovih redova/, ali nisam bio učesnik. Neko dvoje hotelskih gostiju....“ i tu usledi kraći opis dešavanja.

„U vodi?“

„U vodi.“

Mislio sam da pita iz radoznalosti koju kamasutra tehniku je par primenio u vodenom okruženju.

„I mi sada treba tu da plivamo. Na kojoj su strani bazena bili?“

Priznajem da mi nije padalo na pamet da o tome razmišljam.

Ode on, izgledalo mi da će se požaliti osoblju, ali je odustao shvativši valjda da ne može ništa da izmeni. To ga međutim nije sprečilo da sa drugima razmeni novosti.

Čin IV

Narednih sat vremena svi stalni su sve znali i pogledavali u mom pravcu. Ja sam se zablenuo u ekran praveći se da radim (što je njima izgledalo normalno jer me takvog viđaju svakog dana) i tek su poneki prišli da me pitaju. Neki su o tome zbijali šale, drugi nisu mogli da veruju, uglavnom – svi su imali temu za razgovor.

Meni se primicalo vreme za plivanje i moj deo rekreacije. Otplivah svojih 45 minuta, doduše na drugoj strani bazena, odoh u saunu gde sam opet morao da prepričam čitav događaj onima koji su ubrzo pošli za mnom da čuju sve iz usta očevica.

Epilog

Spakovao sam svoje stvari i vratio ključ od ormarića na recepciji onoj plavuši-šefici smene iz prvog čina. Beše pored nje još jedna devojka koja radi kao fizioterapeut. Kao da sam ih prekinuo u priči o datom događaju.

„Eto vidite kako je sve fino prošlo. Dvoje mladih se naslađivalo, a mi imamo ceo dan šta da pričamo.“

Namignem obema. Plavuša uzvrati osmehom.

„Do viđenja. Vidimo se sutra.“

„Gledaću da dođem ranije. Da mi ne bi nešto promaklo. Ko zna ko je još odlučio da Novu godinu počne jednim dobrim seksom.“

Stavio sam slušalice, nabio kapu i izvadio kesu sa preostalim mušmulama da ih iscedim dok dođem do autobusa. Na Radio Beogradu 2 razgovor o večerašnjim kulturnim događajima u gradu.