Seks uživo sa Ultima Thule

Ovako je to bilo.

Zaputim se ja zarana ovog drugog dana godine gospodnje 19. te u 21. veku na redovnu rekreaciju.

U 18.tici u 7.30 jedan starac sa štapom,  jedna oniža devojka sa iks nogama u teškim, zimskim, dubokim cipelama, dva mlađahna balavca za koje mi nije jasno šta ih je nateralo ovako rano da se uopšte negde kreću i moja malenkost sa slušalicama na ušima (pokrivenih kapom), u crnoj jakni, širokim somotskim crnim pantalonama, sa torbom o ramenu i kesom iz koje sam vadio jednu po jednu mušmulu i cedio njihovu blagotvornu sadržinu u usta. Pre prelaska Save na ulasku u Austro-Ugarsku (uvek tako vidim prelazak na novobeogradsku stranu) priključio nam se na Mostaru jedan ćutljivi mladi par očigledno zaljubljenih bića. On je stezao njenu ruku a ona nije skidala pogleda sa njega čiji je glava lebdela u bezvazdušnom prostoru ljubavne zanesenosti. Ona mu se privila uz grudi (za glavu niža od njega) i rukama ispod jakna obgrlila ga oko struka.

Ne, nije tu došlo do seksa u eksplicitnom obliku. Oboje su izašli kod Sava centra i zaputili se negde valjda znajući gde.

Ja odbacih ljuskaste kožice ostataka mušmula i po automatizmu  dođoh do hotela, zapisah se u knjigu dnevnih dolazaka (bijah drugi na listi, prepoznah advokatovo ime – stigao je pre mene), uzeh mantil i dva peškira, uniđoh u mušku svlačionicu, skinuh se do kupaćih gaća, ne skidoh čarape niti majicu i navukoh bade mantil. U prostor bazena ograđen od spoljašnosti velikim, kosim, staklenim površinama nije još prodrla dnevna svetlost. Plavkasta, ili možda tirkizna, svetlost iz stranica bazena potopljena u vodi davala je nadrealan izgled okolini. Nigde nikoga.

Tako sam barem pomislio. A onda u uglu bazena spazih neko ljudsko klupko. Nemajući kud, prođoh pored njih ni ne pomišljajući da se radi o onome o čemu se radi. Oni me mislim ni ne zametiše a ja, kako sam im se primicao, razaznam da glava koja izviruje iz vode pripada momku kratke kose, a ta glava beše uronjena među grudi osobe očigledno ženskog pola. Njena glava je bila povrh njegove a ruke joj drže njegovu glavu kao da joj ne da da se od nje odlepi. Ona mi delovaše pokrupnom a on nekako sićušno.(Kasnije sam ustanovio da je ona zaista krupan primerak dobro zaobljene crnke, a on recimo perolaka kategorija vižljastog momka.)

Zapazili su me tek kad sam došao do ugla bazena i krenuo ka svom uobičajenom mestu blizu drugog ugla te strane bazena. Ona se malo otrgla od njega i počela da namešta gornji deo kupaćeg kostima (kostim je dvodelni, da se zna a važno je radi daljeg toka zbivanja). Ja sam pomislio da sam prekinuo jedan nedovršen seksualni kontakt i osećao sam se donekle krivim zbog toga te sam brzo počeo da se bavim uključenjem laptopa, nameštanjem u fotelji nekako ukoso u odnosu na njih praveći se da me savršeno ništa ne interesuje što njih dvoje rade. Traje to neko vreme, ja buljim u ekran i čekam da se programi u laptopu zavrte. Pa se setih da nisam popio lekove te iskopah dve različite tablete i krenuh ka suprotnomn kraju bazena gde je jedva probuđena devojka pravila jutarnji popis robe na šanku. Popih čašu vode i krenuh nazad kao negledajući u par koji je opet započeo svoju igru.

U toj igri ona je bila aktivniji igrač a on kao da se prepuštao njenim inicijativama. Ona je svako malo zaranjala glavu u vodu i bavila se nekim podvodnim delovima njegova tela. Možda bi se iz njegova povremena gledanja u strop bazena, (a možda je i žmurio), moglo naslutiti šta je njoj sve padalo na pamet. Njena se glava nekoliko puta pomaljala iz vode da se navata vazduha da bi nešto kasnije on počeo da  zaranja. Njen blaženi osmeh i gledanje uokolo da li  kogod gleda ukazao je na stanovite uzbuđujuće radnje.

Meni se tada već otvorio BBC News na ekranu pa sam video sliku radosti ekipe inženjera iz NASE koji su uhvatili signal sa svoje letilice koja je na rubu Sunčevog sistema došla do Kuiperovog pojasa i primakla se nekoj zaleđenoj gromadi leda i verovatno još kakvih ostataka objedinjenih u par kilometara dugačkom telu oblika kikirikija kako likovni umetnici angažovani od NASE  vizuelno prikazuju  svemirsko telo po imenu Ultima Thule. Radio signalu sa udaljenosti od 6 milijardi kilometara treba 5-6 sati da stigne do Zemlje a i tada ga treba razabrati među raznim kosmičkim zvucima. Zanese me nekako ta radost i podvig NASInih inženjera pa se i sam izgubih u Kuiperovom pojasu na rubu Sunčevog sistema.

Pređoh tih nekoliko milijardi kilometara dok si rekao piksla da bih se vratio do para napaljenih ljubavnika koji su se 6-7 metara od mene  zanosili razmenom telesnih užitaka ispuštajući prigušene zvuke iz kosmičkih daljina svog zanosa. Valjda procenjujući da se i sam iskrcavam na Ultima Thule, mladi napaljenici nisu više vodili računa o mom (ne)prisustvu. Okretali su se, nameštali dok nisu  u nekom momentu utihnuli  spremni za veliki događaj. Ona se uhvatila za rub bazena, a on joj prišao sa leđa i prilično jasnim pokretima odmerenog ritma ukazao da je našao put do središta njenog Sunčevog sistema. Sada je ona gledala u nebesa trudeći se da nađe Ultima Thule a da ne da glasa od sebe od radosti što ga je našla.

Draž seksa na javnom prostoru u vodi, rano ujutro, toliko je van uobičajenih seksualnih odnosa, da ih više ničije prisustvo nije moglo omesti. Devojka za šankom, na suprotnoj strani bazena, prestala je da briše čaše, ja na internetu nisam slušao komentar nekog astrofizičara o tome šta očekuju od Ultima Thule. 

Sav sam se dao u uho. Njihovo ubrzano disanje ukazivalo je na skorašnji vrhunac uživanja.

Nije lako u takvoj situaciji biti tih kada treba da prsneš od zadovoljstva. U nekom času, momak je samo progutao grleni grč snošaja i izmožden nalegao na njena leđa pokušavajući da dođe do daha. Ona je glasno izdahnula i udahnula nekoliko puta da bi se postepeno njeno disanje smirivalo ne menjajući položaj ali glave spuštene na rub bazena. 

Dnevno svetlo razbijalo je tirkizni odsjaj podvodnog osvetljenja. Penzionisani advokat izašao je iz saune i spustio se u vodu. Pozdravili smo se klimanjem glave. Mlada šankerka pogledala me nekoliko puta kao da pita da li smo oboje videli isto i prisustvovali istome. Ja sam ćutke klimnuo glavom dajući joj znak da delimo tajnu. 

Ja sam pokušavao da se setim nekog svog ludog seksualnog događaja u neuobičajenim oklonostima na neuobičajen način. Jest bilo jednom u moru nešto slično. Ali bio je mrak i nigde nikog u blizini. 

Za to vreme svemirska letilica je potvrdila naučnicima u NASI da je spremna i sposobna da narednih meseci šalje informacije koja je sakupila prolazeći blizu Ultima Thule.

U trenutku kada ovo pišem (a primakla se ponoć), letilica je poslala sliku Ultima Thule.

Veliki je to događaj za NASU a svako je od nas to zapamtio na svoj način.