Ko o čemu a ja se
baš dobro dohvatio seksa početkom ove godine. Doduše kao posmatrač jedne takve
radnje u javno prostoru, na čudnom prostoru u čudno vreme, ali ipak...Sama
činjenica da me događaj okupirao do mere da vam ga izložim, a i da se danas
kanim pozabaviti njime, verovatno se može objasniti medikamentoznom terapijom
koju koristim.
Rano jutarnji seks u bazenu, drugog dana januara,
završio se u pokušaju ljubavnog para da priguše vrhunac svog zadovoljstva.
Nakon kraćeg brčkanja, a možda i ispiranja, dvoje se mladih pokupilo i
pretpostavljam u hotelskoj sobi nastavilo narednu epizodu. Ona, nešto krupnija
od njega, svakako je izgledala veoma spremno da nastavi odmah, ako ne u liftu,
a ono odmah po zatvaranju vrata hotelske sobe. On je delovao istrošeno, ali
mladost je to, brzo će se on, pravilno i istrajno stimulisan, vratiti u jednako
potentan oblik i nakanu.
O njima samo još toliko da sam iz par rečenica
zaključio da su iz Crne Gore, jer se podgorički naglasak svagde na ovim „našim
prostorima“ lako razaznaje. Došlo mi nekako smešno kad se setim viceva o seksu
Crnogoraca ili barem monodrame u kojoj Mima Karadžić opisuje prvu bračnu noć
jednog ruralnog Crnogorca.
Danas mi je međutim namera da se pozabavim
docnijim dešavanjima na bazenu /i šire/ a što ima veze se događajem kome sam
bio najbliži posmatrač. Devojka sa šanka je bila 20 metara dalje, trbušasti
advokat u penziji stigao je iz saune na samom kraju i nije ništa primetio, a ne
znam da li je bilo nekoga u teretani, na spratu iznad, čija staklena pregrada
pruža pogled na bazen.
Inkriminisani slučaj zbivao se u levom, daljem uglu bazena, a vaš beležnik je bio zavaljen u fotelji kod desnog ugla |
Kao što napisah u pređašnjem tekstu, devojka za
šankom je shvatila o čemu se radi i nije znala šta da radi. Iz mog pogleda i
odnosa mogla je da zaključi da ja nemam nameru da od svega toga pravim neku
frku.Osim toga, u pravilima o načinu ponašanja na bazenu nigde nije navedeno da
je zabranjeno seksualno opštenje. Valjda se podrazumeva.
Ali. Devojka sa šanka
je tek par meseci ovde i verovatno je mislila da mora nekom nadređenom da javi
šta se desilo. Upravo je to usledilo par minuta nakon što su mladi Crnogorci
otišli.
Čin I
Došla je šefica smene, jedna pristojna plavuša i
pričala sa šankericom koja joj je opisivala radnju i pokazivala mesto. Šefica
me poznaje iz svakodnevnog dolaženja i neko je vreme razmišljala da li da me
pita šta se desilo. Napokon je prišla .
„Mogu li da vas pitam nešto?“
„Pitajte.“
„Koleginica sa šanka kaže da su dvoje gostiju ...
da su se dvoje gostiju u bazenu nedolično ponašali.“
„Nedolično? Mislite na dvoje mladih koji su pre
petnaestak minuta imali nešto kao seksualni odnos u bazenu.“
„Da. Znači tačno je.“
„Jeste. Ali je takođe tačno da to nikome nije
smetalo.“
„Kako to mislite?“
„Pa lepo. Na bazenu sam bio samo ja koji sam se
pravio da ništa ne vidim. Nisam se ni zgražavao niti ih podsticao. Vaša
koleginica sa šanka je to primetila negde pred kraj. Gospodin advokat je došao
na samom kraju i pretpostavljam da ni ne zna šta je bilo.“
„Ali nije u redu... ovo je wellness centar,
bazen, red postoji..“
„Gospođice /ime poznato piscu ovih redova/ da bi
red bio narušen nekome to mora da smeta. Meni nije smetalo, nije baš da sam
navikao na takve scene, ali nije me smetalo. Ja se dakle žaliti neću. I
preporučujum vam da od toga ne pravite sebi problem.“
„Sebi?“
„Pa da. Ako prijavite nekom na položaju višem od
vašeg neko će vas pitati zašto niste sprečili ili opomenuli učesnike. Vi ste
obavešteni a posteriori, a mlada šankerica nije znala kako da reaguje jer je
kasno videla i nije tako nešto očekivala. A ja nisam tražio nikakvu
intervenciju zaduženih za red i mir.“
Otišla je u nedoumici, ništa ne rekavši mladoj
šankerici koja je zbunjena čekala šta će dalje biti.
Čin II
Advokat je završio sa plivanjem, seli smo zajedno
/voli da priča o pravnom aspektu i toku događaja oko ubistva saudijskog
novinara Kašogdžija/ da popijemo čaj. Kada nam je mlada šankerica donela čaj
imao sam potrebu da joj smanjim tenziju.
„Slušaj /ime poznato piscu ovih redova/, bilo je
što je bilo i što smo i ti i ja videli. Neko pre neko kasnije. Ja se nisam
žalio, a ako budeš u problemu, mogu da
potvrdim da ti nisi videla ništa jer si bila zabavljena poslovima oko šanka.“
„Nije to nego meni nije palo na pamet da bi oni
mogli ...ovde“
„Ah draga dušo, ljubav i požuda čine čuda. Oni će o tome pričati celog svog
života. Malo ko može da se hvali da je to radio na ovakvom mestu. Njima lepo, a
nama nije smetalo.“
Tu se advokat zainteresova za zbivanja. Ja mu
opisah ukratko. Interesovao se za neke tehničke detalje i čini mi se da je više
uživao u priči o događaju nego što mu je išta zasmetalo.
Čin III
Nakon sat vremena.
Došli su drugi posetioci koje viđam svakodnevno.
Svako se uključio u svoju rutinu.
Onda se pojavio bivši fudbalski reprezentativac,
sadašnji fudbalski trener bez angažmana, inače veoma druželjubiv i
komunikativan. Odmah mi je prišao.
„Je li Branko, čujem da je ovde pao neki seks
jutros i da si ti bio tu.“
„Jeste /ime poznato piscu ovih redova/, ali nisam
bio učesnik. Neko dvoje hotelskih gostiju....“ i tu usledi kraći opis
dešavanja.
„U vodi?“
„U vodi.“
Mislio sam da pita iz radoznalosti koju kamasutra
tehniku je par primenio u vodenom okruženju.
„I mi sada treba tu da plivamo. Na kojoj su
strani bazena bili?“
Priznajem da mi nije padalo na pamet da o tome
razmišljam.
Ode on, izgledalo mi da će se požaliti osoblju,
ali je odustao shvativši valjda da ne može ništa da izmeni. To ga međutim nije
sprečilo da sa drugima razmeni novosti.
Čin IV
Narednih sat vremena svi stalni su sve znali i
pogledavali u mom pravcu. Ja sam se zablenuo u ekran praveći se da radim (što
je njima izgledalo normalno jer me takvog viđaju svakog dana) i tek su poneki
prišli da me pitaju. Neki su o tome zbijali šale, drugi nisu mogli da veruju,
uglavnom – svi su imali temu za razgovor.
Meni se primicalo vreme za plivanje i moj deo
rekreacije. Otplivah svojih 45 minuta, doduše na drugoj strani bazena, odoh u
saunu gde sam opet morao da prepričam čitav događaj onima koji su ubrzo pošli
za mnom da čuju sve iz usta očevica.
Epilog
Spakovao sam svoje stvari i vratio ključ od
ormarića na recepciji onoj plavuši-šefici smene iz prvog čina. Beše pored nje
još jedna devojka koja radi kao fizioterapeut. Kao da sam ih prekinuo u priči o
datom događaju.
„Eto vidite kako je sve fino prošlo. Dvoje mladih
se naslađivalo, a mi imamo ceo dan šta da pričamo.“
Namignem obema. Plavuša uzvrati osmehom.
„Do viđenja. Vidimo se sutra.“
„Gledaću da dođem ranije. Da mi ne bi nešto
promaklo. Ko zna ko je još odlučio da Novu godinu počne jednim dobrim seksom.“
Stavio sam slušalice, nabio kapu i izvadio kesu
sa preostalim mušmulama da ih iscedim dok dođem do autobusa. Na Radio Beogradu
2 razgovor o večerašnjim kulturnim događajima u gradu.
Нема коментара:
Постави коментар