“Meni omiljena je jedna ogrlica od lapis lazulija
koju ponekad nosim.
Otac je doneo iz
Egipta. Jednostavno je predivna, majka mi je poklonila kad sam diplomirala. Čuo
si za lapis lazuli? Upotrebljavali su ga još stari Egipćani.”
Miles nije smeo da kaže Selmi da ne zna za lapis i kad je pitao
Bakera ovaj se čudom čudio da jedan Abu
Hamsa Muh ne zna za nj.
-
Ah vi Evropljani, vaši zapušteni mozgovi pojma nemaju
šta se dešavalo na današnjem Bliskom i Srednjem istoku pre 3-4 hiljade
godine. Kako se trgovalo i razmenjivala roba od Kine do Egipta. Znaš li ti
dragi moj nepismeni prijatelju da u Afganistanu i dan danas postoji rudnik
odakle se vadi najpoznatiji lapis lazuli u svetu i da se njim trgovalo od Kine
do Afrike pre 5 hiljada godina. Da, da, šta me gledaš tako zabezeknuto - 5000
godina. Moraću da uklonim jedan Muh iz tvog arapskog imena.
Nepogrešivo orijentisan u svom knjižarskom kosmosu Baker je našao
Larusovu enciklopediju da potkrepi svoje znanje a usadi nešto novog znanja u „zapušten evropski mozak“ kako bi se uz prigušen grleni smeh
šalio potomak Sanusija iz Severne Afrike sa potomkom Tršića sa brdovitog
Balkana. Poludragi kamen prepoznatljiv po tamnoplavoj boji i primesama raznih
minerala, ponekad i zlatnim nitima protkan, zbog svoje postojane boje, čvrstoće
i poetske sličnosti sa plavim, zvezdanim nebom, imao je široku upotrebu u
ritualima i obredima a žene su rano u njemu prepoznali lepotu kao dodatu
vrednost ženskim atributima. Tutankamonova maska je rađena u zlatu i lapisu,
a bogatiji stari Egipćani su ga
obrađivali i nosili kao amajliju oko vrata. Lapis donosi smirenost,
usredsređuje misli i razbistrava um.
-
Dragi moj Evropljaninu, ako misliš da spasiš svoj zapušteni mozak
moraš se domoći lapisa dok ti još ima spasa.
-
Slušaj ti, dragi moj prepotentni Istočnjače, zato sam i došao.
Treba mi ogrlica sa lapisom. Pod hitno.
-
Misliš na amajliju?!
-
Ne Bakere, razlikujem amajliju od ogrlice. Treba mi ogrlica. Nije
za mene.
-
Opa. Neka je zakucala na zamandaljena vrata nečijeg srca.
Bakar prisloni uvo na Milesovo srce sve odmičući glavu od srca u
ubrzanom ritmu ljubavnih patnji.
-
Čujem nadolazeću oluju.”
Xxx
Uvoj ulomak romana u nastajanju samo je ilustracija za moju
opsesiju lapis lazulijem.
Ima 40 godina da znam za lapis i njegovu važnost u trgovini,
religijama, načinu života i verovanjima naroda Srednjeg Istoka. Svo sam to
znanje oživio ponovo kada sam počeo da skupljam građu za knjigu o Arabijskom
poluostrvu do pojave islama.
Imao sam u rukama ogrlicu koja se pojavljuje u romanu, a kao što
znate u romanima vazda ima nešto iz života pisca.
Da bih se lapisa nagledao uživo svakog dana kada sam dolazio na
posao u gradiću Džubejl (Brežuljak) u Saudijskoj Arabiji, na obali Persijskog
zaliva. Od apartmana u kome sam živeo do kancelarije bilo je oko 2 km pešačenja
i uvek mi je prijalo da odhodam to razdaljinu na izrazito čuđenje mojih
partnera koji nigde nisu mrdali bez automobila. Negde na pola puta ima jedan
mali skver sa uređenim i održavanim trotoarima. I ogromnom količinom razasutog
lapisa u neobrađenim oblicima
kao da su tek izvađeni iz rudničke žile
najstarijeg nalazišta lapisa u Sar-i-sangu u Afganistanu, u kome se, izvorikažu, lapis vadi najmanje 5.000 godina.
A odakle je dospevao i do drevnog Egipta i našao se na Tutankamonovoj posmrtnoj maski
(pogledajte oči).
Izgledalo mi je kao neverovatno razbacivanje bogatstvom.
Tolika količina vrednog lapisa izbačena na skver umesto cveća.
Svaki sam dan prolazio tuda i shvatio na kraju da niko od
prolaznika nema pojma o čemu se radi. Možda je znao arhitekta koji je uređivao
prostor ako nije samo ubacio lapis kao dekoraciju ili arhitektonski element
koji može izdržati surovost vrućina u tom delu Arabije i nadživeti sve vekove
unapred kao što je i one unazad.
Нема коментара:
Постави коментар