Danima smeram da napišem tekst pod radnim nazivom
“Donald Vučić vs. Jacinda Marin da bih poredio kako se američko-srpski duet
predsednika nosi sa ženskim parnjacima iz Novog Zelanda i Finske. I baš sam se
nameračio da opaučim egomanijački dvojac kad – cvrc!. Na Novom Zelandu, zemlji
sa disciplinovanim stanovništvom i niskom stopom kriminala, desi se jedna od najvećih krađa automobila.
Koja se doduše završila na novozelnadski način.
Krenimo redom. U Aucklandu, jedna poznata firma za
iznajmljivanje automobile, po imenu Jucy, čije kompanijske boje i logo su u
tom kraju veoma prepoznatljivi, držala je gomilu svojih vozila na parkingu jer turistički je biznis drastično opao. Njihova kombi i druga vozila bila su
uredno parkirana sve sa ključevima u kabini. Veštim lopovima nije dugo trebalo
da uvide da nema čak ni nekog posebnog obezbeđenja. Presekli majstori žicu
ograde i bez frke odvezli jedne noći desetak komada. Navrate oni sledeće noći, ograda i
dalje isečena, nigde čuvara. Tako se oni navadiše i za par dana pomaznjavaše 97
automobila.
Nakon nekoliko dana policiji bilo čudno pojavljivanje Jucyevih vozila u vreme kada to nije uobičajeno i ajde da se raspitaju kod vlasnika firme o čemu se radi. Ljudi u šoku. Kao ozbiljna i odgovorna firma oni čak dali dosta kombija (sa
kupatilom i WC) zdravstvenoj službi za smeštaj zaraženih virusom.
Al ajd da
provere ko se to smucao ulicama Aucklanda
njihovim vozilima bez njihova znanja. Tek na kraju se neko setio da
provere na parkingu. Fali 97 vozila a ograda i dalje isečena.
Sada ide onaj novozelandski deo priče. Firma i
policija izašli u javnost i objavili slike tipova ukradenih automobile na bilbordima uz molbu
građanima da prijave ako nešto saznaju a posebno ako im neko ponudi polovna
vozila ispod realne cene.
Da ne dužim. Za par dana povratili su 85 automobila
i uhapsili 29 ljudi.
xxx
Da se vratim na Donalda Vučića. Da li bi se u
njegovoj zemlji mogao desiti takav slučaj?
U Srbiji je biznis krađe automobile vazda bio
razvijena industrija. Kao nevozač i nevlasnik automobila ne mogu pružiti lična
iskustva sem onih preprićanih od nekolicine prijatelja i poznanika kojima policija (ili
milicija u neka vremena) nikada nije pronašla
ukradene automobile a znam neke koji su od lopova otkupili svoja
ukradena vozila. Kao što sam čuo za nekoliko vrlo uspešnih servisa u kojima bi
se ukradeni auto dok si rekao Popokatepetl pretvorio u hrpu lepo razvrstanih
auto delova.
Biznis koliko čujem ide svojim utabanim stazama i
dan danas. Jedino se sezonski menja potražnja za određenim tipovima. Znam za
Golfove nekada, a nisam upućen za kojim markama i tipovima vlada potražnja poslednjih godina.
Dakle, izvesno je da se vozila ne bi pronašla.
Takođe je izvesno da vlasnici ozbiljnih flota ne bi
tako nemarno čuvali svoja sredstva za rad.
Kao što je izvesno da se stručnjaci u poslu smeju
novozelandskim lopovima koji su dopustili da ih uhvate.
Ispade da su amaterski nemarni vlasnici firme kojima ne pada na pamet da bi neko mogao ukrasti njihove automobile.
Takođe su nemarni lopovi koji su pokrali automobile a nisu znali da ih se na vreme otarase.
Jedino što izgleda da je efikasna država kojoj nije problem da se nosi sa tolikim nemarom.
Нема коментара:
Постави коментар