1. maj od Dubovca do Medakovića

Dve se proslave Prvog maja iz najranije mladosti sećam. Jedna je bila 1960. a druga 1961. Ali pod pretnjom streljanja ne bi se mogao setiti koji se događaj vezuje za koju godinu.

Sećanje 1: Otac je odnekud dovukao neko jagnje koje je par dana bilo vezano u podrumu. Zaklao ga za 1. maj i pekao na ražnju. Bio je kišovit dan i vatru i ražanj je spremio negde između zgrade i pruge. Prostor je izgledao otprilike kao na ovoj crno beloj slici. Za Karlovčane podsećanje da je u gornjem levom uglu podvožnjak. Pruga iznad je spajala Karlovac sa Rijekom. 

 Na neke štapove je razvukao šatorsko krilo, založio vatru, pripremio ražanj i zabio kočiće sa rašljama u zemlju, rasporedio vatru po dužini ražnja. Naizmenično smo vrtili ražanj. Ja sam u početku mislio da je to za mene velika čast ali sam ubrzo spoznao da dosadan posao okretanja ražnja više treba smatrati kaznom. Povremeno bi neko iz zgrade dolazio i sa ocem popio o neku. Ne znam šta je bilo posle. Sigurno da nismo samo nas 4 sve pojeli. Recimo da je to bilo 1960.

Sećanje 1:Naredne godine valjda, za 1. maj otac nas je odveo do Starog grada Dubovcam na brdu koje dominira Karlovcem. Stari grad je prvi puta pravljen od drvenog materijala i potiče iz 13. veka, prvi puta se u dokumentima pominje 1339.u crkvenim dokumentima. Interesantno je da su mnogi od tih dokumenata pisani glagoljicom. Današnji izgled Dubovac (dub = hrast) kao kamenog zdanja potiče iz vremena kada su njime vladali Frankopani.

Te 1961. na vrhu brda pored samog dvorca napravljena je velika fešta povodom 1. maja. Imao sam negde fotografije sa tog skupa i sećam se da je bio jedan veliki natpis na metalnoj skeli: ŽIVIO 1. MAJ. Tata je bio u civilnom odelu jer su tada već oficiri mogli izlaziti u civilnoj odeći.

Uokolo su se vrtili ražnjevi sa janjcima.

xxx

Sada prelazim na kasnije i prilično precizno sećanje. Na isti taj Dubovac smo se peli porodica Forjan, moja majka Pavica i Biserka, moja sestra od tetke (majčine sestre). Godina je 1966. Na fotografiji unutar dvorca vidimo se svi:

Sleva: Goran Forjan sa sokom, stariji brat Vlado Forjan (sa naočalima) čijoj ljubavi prema fotografiji i čuvanjem istih imam zahvaliti ovo sećanje, potom Biserka (moja sestra od tetke - mamine sestre), do nje moja majka Pavica (pundže su tada bile u modi. Zbog Jovanke Broz na koju je moja majka bila izrazito ljubomorna. "Vidi Ličanke ugrabila maršala!", do moje majke je Vladina i Goranova majka Vilma i napokon u džemperu sa vertikalnom prugom po sredini moja malenkost koja je od rana pokazivala sklonost ka flaši i čaši. Mada pretpostavljam da je tada to bio neki sok. Snimao je naravno Vladin i Goranov otac. 

Iz serije fotografija sa tog događaja ne mogu da ne izdvojim divnu fotografiju na kojoj Biserka i ja promatramo grad sa jedne od kule Dubovca. 

Biserka je umrla pre godinu-dve i sa pređašnje fotografije živi smo Goran, Vlado (obojica u Zagrebu) i ja. 

xxx

Zadnjih 30 godina, 1. maj se slavio na imanju Vujnovića u Maloj Moštanici, koje je preraslo u pravu svetkovinu i okupljalo se mnoštvo gostiju sem nas 10 iz najužeg „organizacionog odbora“.

Sve te godine od 60. na ovamo jedna je konstanta: žrtvovanje jaganjaca.

xxx

Tradicija je ove godine iz znanih razloga prekinuta (možda je preciznije reći: odložena za postvanredno stanje). tako da smo se morali pojedinačno zadovoljiti raznim malim kućnim improvizacijama.

Moja se pretvorila u pečenje kobasice sa krompirom, šargarepom i lukom u dosta masti. 

Dosta masti da bih nepojedeni deo kobasice lepo zalio u mast i imao za neki drugi dan. Da ne jedem baš dan za danom.

Inače mi se jedno od najranijih sećanja na dobru hranu zasniva na kanti masti u koju su bile uronjene pečene kobasice. Ah, moje li radosti kad bi majka rekla: Hoćeš li sine da ti majka izvuče malo kobasica i sprži sa jajima. Ravno tom kulinarskom čudu su mogli biti samo kolači breskvice koje bi se spremale za 29. novembar i Dan armije.

Obzirom da je bio dan za prvomajski uranak – ja sam ga obavio oo podne. Nama je naša borba dala da imamo Vučića za gospodara. A Gospodar je bio velikodušan pa je svima 65+ odobrio danas da mogu izači  DVA PUTA po SAT VREMENA. Prvi sam odobreni termin iskoristio sam samcijat u obližnjem šumarku. Tu šetkarim i rešavam probleme u odnosima likova u romanu koji nikako da me napusti ovih mesec dana. 

Živio 1. maj!

Druga šetnja je bila oko ponoći i zapla je u 2. maj.