Vučićev kosovski ratatuj

U nedelju, dok se Vučić lamatao gladan po Kosovu, ja sam spremao ratatuj (ratatouille) na francuski način – u tepsiji.

Ovako ide recept a u zagradi su moje balkanske intervencije.

Korak 1: Ispecite paprike, ostavite ih da se napare 15min kako bi se lakše oljuštile. (Nisam imao uslove za to pa sam paprika iseckao na kockice i propržio na malo ulja. Suncokretovog) Pripremite povrće. Šargarepe, celer i crni luk iseckajte na sitne kockice; beli luk i listove majline dušice što sitnije; a obe vrste tikvice, patlidžan i paradajz na što tanje kolutove (oko 2mm debljine).

Korak 2: Na vrelom maslinovom (suncokretovom. Maslinovo mi nije ušlo u naviku a I preskupo je za moje uslove življenja) ulju i istopljenom puteru 10min dinstajte luk, šargarepu i celer, pobiberite i dodajte beli luk, pa dinstajte još par minuta i na kraju ubacite i pečenu papriku i paradajz sos. Začinite mešavinom začina iz Provanse. (Moj provansalski začin se sastojao od začinskog bilja koga gajim na balkonu). Kuvajte sve zajedno još 20ak min.

Korak 3: Ubacite sos u blender, dodajte sveže listove bosiljka i sve meljite da dobijete kašastu masu (To sam izbacio. Nemam blender). Vratite smesu nazad u tiganj. Preko poredajte okrugle kriške povrća. Posolite, pobiberite i prelijte mešavinom maslinovog (suncokretovog) ulja, belog luka i isitnjene majčine dušice. Pokrijte aliminijumskom folijom i ubacite u rernu da se peče 3 sata na 140 stepeni. Skinite foliju, pa pre serviranja vratite da se zapeče 45min na 180 stepeni.  Pospite svežim bosiljkom i poslužite. (Za moju rernu nemam oznake toplote pa sam otprilike odredio vreme. Činilo mi seda je 3 sata predugo pa sam to smanjio. Bitno je staviti foliju. Isto tako je bitno da, kada skinete foliju, ne ostane previse u rerni jer bi se moglo ugljenisati – što je meni samo donekle uspelo. Ipak ugljenisani deo sam sklonio pa je sve ispalo kako treba.)

Ovako je trebao da izgleda francuski 

a ovako je izgledao moj

Ratatuj se obično ide kao prilog uz glavno jelo, ali može da se serivra i samostalno sa kuskusom, pastom, pirinčem ili hlebom. Ja sam pripremio kuvani krompir.

Mislim da je stvar u tgemperaturi. Moj je bio izložen visokoj temperaturi pa su se sastojci dobro saželi. 

xxx

A sličnog je izgleda i kosovski ratatuj chefa Vučića. A evo kako se on sprema. 

Korak 1. Na sitno iseckati medije i pod kontrolom ih dodavati na kosovski tiganj. Voditi računa da se Javni servis drži pod kontrolom  da ne bi zagoreo. Ostale medijske sastojke dodavati postepeno i u jasno definisanom odnosu. Javni servis, Pink I Tanjug kao glavne sastojke dobro očistiti, oprati i pripremiti da po ceo dan džedže na tihoj vatri pod poklopcem koga će  chef Vučić povremeno dizati da bi održao historijske govore o kosovskom kulinarstvu.

Štampane medije staviti kao začin a za ulogu majčine dušice pripremi Vučićevićevu ekipu iz Telegrafa da brižno izveštava o napaćenom narodu i traži izdajnike srpstva.

Korak 2. Marka trbuhozborca Đurića iseći na kolutove i umereno posoliti da se opusti. Batu KGB Gašića blago oprati pre seckanja. Da izađe prljavština ali ostanu vitamin u minerali u debeloj ljusci. Izrezati na kolutove približno iste veličine i gledati da se mogu upariti sa Đurićevim. Lokalne srpske kosovske rukovodioce seći po volji. Oni u ratatuju daju samo masu i šarenilo a ne i kvalitet. Ako se navata neki pop, njega oljuštiti kao jabuku  i staviti ga da u sosu pokupi suvišnu masnoću i sol. Poklopiti tiganj da pop ne pobegne.  

Korak 3. Medije podastrati na dno, a preko njih poređati isčene kolutove u spiralne krugove spolja prema unutra. Peći  u rerni pod folijom 24 časa. Povremeno skidati foliju da narod vidi na šta mu liči ratatuj.

Služiti kao dodatak (ugljenisani deo takođe, da ima dovoljno za sve) sendvičima sa margarinom, alpskom i/ili  piletinom i paradajzom izrezanom na kriške. Svakome dati po ljutu papričicu. Da ljudi osete ukus ako već ne mogu razaznati sadržaj.

Bra-burning Venera iz 18-tice

Američke feministkinje su pre 50 godina, ispred zgrade u New Jerseyu gde se odigravao izbor Miss America 1969, organizovale protest protiv ponižavanja žene izlaganjem tela. Kao symbol protesta napravile su  kantu za otpatke – FreedomTrash Can – u koju su bacale predmete koje su smatrale simbolom ženske podređenosti. Cipele sa štiklom, ruž za usne, kuhinjske krpe i metle..A onda je neka devojka zavukla ruku ispod majice i izvukla grudnjak.  Tako je nastao pokret oslobađanja žena od stega nazvan “Bra-burning” (spaljivanje grudnjaka, slobodan prevod BV).  Pogledajte par sličica sa tog inicijalnog događaja. Meni lično najviše se dopada fotka devojke sa transparentom “Can make-up cover the wounds of our oppression”.

xxx

Najpre je na ulasku u autobus  bljesnula proređena kosa ofarbana u jarku pink boju. Povezana u mali repić. Potom je ušlo telo Venere vilendorfske u prozirnom ženskom kombinezonu pink boje sa rubovima od neke jeftine čipke. Ispod kombinezona na gornjem delu tela nije bilo ništa pa su se na vilendorfski opuštenim sisama stisnutim kombinezonom jasno ocrtavale rascvetane bradavice. Gospođa od nekih 65-70 nosila je helanke do kolena sivkaste boje a čipka na porubu kombinezona rastegla se po krupnim butinama.

Jarkost pink boje kose  plenila je poglede kao da se neka zapaljena buktinja kretala po platformi autobusa.

Xxx  

Setih se Venere vilendorfske sa bazena u bikiniju pa mi se slika podesila sa ovom starijom verzijom Venere. Ako se sećate, pomenuo sam da se ta iranska Venera sa osobitim šarmom odnosila prema svojim naglašenim oblinama. Ovoj ostarjeloj varijanti svojstven je isti baš-me-briga-šta-drugi-kažu odnos. A kako sam pre neki dan pročitao tekst o početku pokreta“spalite grudnjake“ nekako sam ovu našu sugrađanku smestio u to vreme (1969) i zaključio da se ona još uvek ne odriče svojih 68-kih ideala i sa ponosom nosi kombinezon na golom telu. K tome još – pink.

I nemoj da mi sada neko zameri da pažnju obraćam samo na mlada ženska tela.

Judina košulja

Mislim da sam 1987. kupio ovu žutu, ljetnu košulju. Negdje u Španjolskoj u ona sretna vremena kada su mi je financijska podloga omogućavala bezbrižna putovanja, kupovine i lutanja sa dragom osobom. Uz godine na izlazu iz mladosti.

Proputovala je ova košulja tri kontinenta i nekako se slijepila za mene baš zato što je široka i uvijek je nekako letjela oko mene dajući tijelu da diše i bude slobodno. Posebno u ove zadnje dvije godine kada sam svoju kilažu, što voljno, što iz medicinskih razloga,  sveo na nekih 80 i neku sa 107 prije godinu i pol.

Krpio sam ja nju i održavao u životu koji je prije neki dan došao do one vrste kraja kada više ne može da služi za nošenje nego će doživjeti sudbinu krpare za čišćenje prašine. Mada mi je nekako krivo da je prepustim takvoj sudbini.

Xxx

Na Giottovom muralu naslikanom na zidu jedne kapele u Padovi, početkom 14. stoljeća, Juda Iskariotski obučen u žutu tuniku ljubi Isusa označavajući ga tako za odstrel. I na kasnijim slikama Juda je bio obučen u nešto žuto. Žuto je označavalo izdajnika.

Kasnije se žutim označavalo nešto misteriozno što izlazi iz svetlosti predskazanja. Tako u Rembrandtovom Belšazarovoj gozbi (nastala oko 1635.) iz zida iza kralja Babilona izbijaju žuta slova na hebrejskom nagoveštavajući propast njegovog kraljevstva.

Tako je vremenom kod boljih slikara žuto u svojim nijansama označavalo izvor svjetlosti i mnogi su se slikari, od Turnera do Van Gogha mučili kako da dobiju one nijanse žutog koje su im trebale da označe dinamiku i borbu svjetlosti i tame. Kombinujući razne pigmente došlo se do toga da je najkvalitetnija žuta boja tzv. Indijska žuta. Kako je bila sve popularnija, oko Indijske žute su se isplele razne priče o tome kako je dobijena. Neki su tumačili da je dobijena od zmijskog urina a drugi su tajnu tražili u izlučevinama dehidriranih kamila. Došlo je do toga da su pedantni Englezi naručili istraživanje o Indijskoj žutoj boji pa je izvjesni TN Mukharji napisao izveštaj 1883.godine  Društvu za Umjetnost u Londonu u kome navodi da se lično uvjerio da pripadnici kaste gwalas (mlekadžije) hrane krave isključivo lišćem manga koje, kako on navodi,“pojačava pigment iz žuči i utiče da kravlja pišača dobije intenzivnu žutu boju“. Gospodin Mukharji je tvrdio da zbog takve ishrane krave „izgledaju veoma nezdravo i neuhranjeno“. Kako je pravljenje Indijske žute bio dobar biznis, zaštitnicima životinja je trebalo 25 godina da se zabrani upotreba tako dobijene žute boje.

Xxx

Moja košulja je napravljena mnogo kasnije i njena  sada više ne tako postojana žuta boja dobijena je na tehnološki drugačiji način.

Xxx

“Žuta je boja sunca. Povezana je s radošću, srećom, intelektom i energijom. Potiče mentalnu aktivnost i stvara mišičnu energiju.” Tako tumače neki i ja sav zadovoljan utvrđujem da sam nesvjesno noseći moju omiljenu žutu košulju potpomogao obnovi moje mišićne aktivnosti i kondicije.A da ne bi u tome pretjerao pobrinula se moja torba koju nosim o ramenu i zabacujem je na leđa. Ta je torba naime prije neki dan iscepala dobar dio leđa moje košulje u na – rezance.

Da nevolja bude veća to bijaše onog dana kada mi je u posjetu došao brat iz Karlovca sa ženom, pa sam ih ja sa košuljom u fronclama vodao po Beogradu (neizbježni Kalemegdan, Knez Mihajlova, te Zemunski kej i restoran “Paša”). Jeste me brat upozorio na pocepanu košulju ali sam pomislio da je zapazio jedan odcepan šav za koga sam znao ranije ali nikako se nisam sjetio da ga dovedem u red.

Možete zamisliti moje neugode kada sam naveče došao kući i skinuo košulju.

xxx

Tako je moja žuta košulja izdala mene. A prema kome i čemu sam je bio izdajnik Judinog kalibra  pitam se i mučim već dva dana dok mi se po glavi vrzmala ova priča.

Dalo bi se toga naći ali je tema previše osjetljiva za kratku bilješku. Nadam se samo da moja “izdaja” nikome nije nanijela štetu pa da ne moram kazniti sebe vješanjem kako je kažu završio Juda. Nije potrošio ni onih nesretnih 30 srebrnjaka. 

Nevolja je doduše u tome što mijenim da sam najveću štetu nanio u stvari samom sebi. A kad je već tako, lakše mi je da samome sebi  oprostim te zadržim glavu na ramenima. 

Nek se nađe, možda nađem načina da se iskupim.

Xxx

Nota bene:

Tog dana kada je stradala moja košulja imam dokaz da je do podneva bila u sasvim dobrom stanju. Kada sam pregledavao fotografije koje htjedoh priložiti današnjem pisaniju, otkrih da sam se slikao u garderbi wellness centra i da sam na jednoj fotografiji koristeći ogledalo snimio poleđinu svoje košulje bila je cijela.

(Ovo samo radi onih zlobnika koji su skloni pomisliti da sam toliki klošar da me baš briga da li sam se po bijelom gradu Beogradu toga dana šetao sav u fronclama.)

Čardaš

U ćošku naše farme D vitamina, iza ograde od gusto posađenih tuja, na ekonomskom ulazu u hotel stalno se čuje ljudsko ćaskanje, ono haotično, oslobođeno stega posla, reda, protokola i hijerarhije. Čini se da je to pušačka zona ili mesto gde se oni sa nižih grana hotelskog osoblja nalazi na pauzi ili da sebi povremeno da oduška.

Xxx

U hotelu neka mađarska firma drži prezentaciju. Ranije ujutro, pre prezentacije, stariji čovek Mađar, sa krajevima brkova nekako izazivački usmerenim ka gore (kao kod Laze Kostića), dolazi sa nekom ženom dosta mlađom od njega. On hoda uokolo nadimajući grudi ne bi li usisao stomak. Trčkara kad hoda i izgleda komično dok na šanku objašnjava strpljivim devojkama šta bi hteo da mu pripreme.

Nakon nekog vremena pripremanja, devojka sa šanka donosi dve visoke čaše nečeg veoma šarenog, sa slamkama i kriškama limuna pobodenim na rub čaše.  Neodoljivo me podsećalo na Del Bojovu Pinja koladu, mada bez suncobrančića.

Žena, blizu srednjih godina,prati njega i sva zbivanja sa nekim ironičnim osmehom i podignutih obrva. Ono što je neobično na njoj je držanje nogu. Leži na ležaljci, nogu povijenih u koljenima. Pri tome, skočni zglob desne noge kao zakačen za povijeno koleno leve noge. Razgibava prste raskrečene noge dok glasno srčući uvlači detoks napitak mešavine raznog voća i đumbira.

Ona je sitne građe ali razvijenih nogu. Zamišljam na njima piroš crvene čizme

i Đorđa Balađevića kako se sa tamburaškom bandom mota oko nje.

Nosila je jelek svileni 
kao u pesmi narodnoj 
i krstić, znak na lančiću 
da nekog čeka navodno 

O, to su bili svatovi 
sve kićeni i zlaćeni 
a mi smo bolje svirali 
neg' što smo bili plaćeni 
al' dobro, sad 

Nosio sam šal od kašmira 

i prsluk protkan tajnama 

baš od takvih su je čuvale 

tetke sa 'ladnim trajnama 

K'o srna me je gledala 

žalosnom pesmom sluđena 

ta čije si, pile pirgavo 

što nisi meni suđena, e da 

Hej pusti kose pune polena 

hajde baš u inat babarogama 

hopla digni suknju iznad kolena 

znam da kriješ čardaš 

u tim lepim nogama 

On je otplivao dva tri kruga nekako agresivno razbacujući vodu, pa se otuširao i vratio sa belim mantilom i osušenom kosom meljući užurbano na melodičnom mađarskom. Požuruje njeno lagano ustajanje. On sakuplja stvari, ona završava detoksikaciju kroz slamku. Kreće za njim. Nemarnim pokretom izvlači rub kupaćeg kostima koji je zašao u dupe.

Xxx

Setih se jedne Mađarice s kojom putovah od granice Ukrajine (čuveni Čop – gde su vozovi sa evropske širine pruge prelazili na šire pruge nekdašnjeg Sovjetskog saveza) do Budimpešte. Slučajno poznanstvo. Mlada advokatica. Beše to pre par godina.

Pokušao sam lik da joj dozovem u sećanje dok se 18.tica mučila po voždovačkim brdima.

Xxx

Kod kuće me mrzelo da spremam hranu pa se odlučih za sendvič. Hamburška slanina, luk na tanke kriške i namaz od Zdenka sira. Topljeni sir  sa feferonama, pod nazivom -  Čardaš.

Pre zločina, uklonili smo sve svedoke

Pre zločina, uklonili smo sve svedoke.

Odličan aforizam Milana Simića i tekst dr Ivana Ahela iz Danasa “Zašto je Srbija izgubila Kosovo”

https://www.danas.rs/nedelja/zasto-je-srbija-izgubila-kosovo/ (najtoplije preporučujem) 

ponukali su me da se vratim na kosovsku temu baš kada se u naredne dve nedelje sprema parče nove historije u odnosima srpskog i albanskog naroda.

Vrše se temeljne medijske pripreme odmah nakon uvođenja termina “razgraničenje” što je lakše za čuti i prihvatiti od npr. “utvrđivanje granice između dvaju država”. Lokalni odbori SNS utrkuju se ko će dati bolju podršku predlogu Gospodara Vučića o razgraničenju iako nikome nije jasno gde će to buduće granice biti.

Pošto tzv. Opozicija ne želi da se bavi vrućim krompirom  trabunja o rešenju kosovske zavrzlame besmislice koje sa stvarnošću nemaju veze,  onda su se poslušnici iz prve, druge, treće, četvrte pa i pete (lokalne) nomenklature vlasti raspalili po stranim plaćenicima i agentima velikih zapadnih sila koji su “doveli do toga da od Kosova spašavamo šta se spasiti da”.

A kada se primakne vreme referenduma (jako me interesira kako će se formulisati referendumsko pitanje), penzioneri će dobiti povećanje penzije, a zaposleni u upravi za 2,786% uvećane plate, a pripadnici MUP-a, vojske, BIA-e možda i povećanje od celih 10% i obećanje o jeftinim stanovima.

Na Kosovu pak Amerikanci će zavrnuti ruke suparnicima Hašima Tačija,izvadiće se iz sefova razne optužnice za ratne zločine, dokazi o povezanosti sa mafijom, korupcija ….

Dakle, dr Ahel. Pošto neće da pročitate tekst o gubitku Kosova jer vam je dosta smaranja na tu temu i kao mnogi hteli biste da se sutra probudite a da je taj problem rešen jer znate da je Kosovo “izgubljeno” (koliko davno nije bitno) i moćniji od nas će nas naterati da prihvatimo kakvo god da je rešenje – samo da kratko kažem da u tom tekstu piše da se Srbija nikada nije na pravi način suočila sa zlom koje je nanosila albanskom življu ida se ne može pomiriti da je jedan narod postao politički narod koji je formirao svoju državu i svoju vlast (kakva god ona bila) i ne želi više da bude ponižavani sluga  i Šiptar koga treba zvati da ti iscepa drva pred zimu.

Ja sam ovde namerno pojednostavio činjenice i neko će skočiti da kaže “A šta su oni nama radili u Žutoj kući”. Narodi koji nisu doživeli sopstvenu katarzu uvek će prebrajati samo svoje mrtve koje su ubili oni Drugi.

A taj isti Ahel dr Ivan već godinama piše kako sa naučne strane (teorija Sistema) prići rešenju kosovskog problema. http://fer.org.rs/clanak/dr-ivan-ahel-studija-sistemski-prilaz-kosovskom-problemu/

Ali ko zarezuje nauku i tamo nekog doktora. I prezime mu je sumnjivo. O imenu da ne govorim.

Umesto zaključka, evo vam još jedan aforizam. Od Ninusa Nestorovića.

Armija nepismenih je naša najveća paravojna formacija.

Haljinica boje lila

Haljinicu boje lila 
ti si dušo oblačila 
kad si išla da ga ljubiš 
da ga ljubiš 
a moja si ljubav bila 

U 18.ticu je na stajalištu “Braće Jerković – Mitrovo brdo” ušla haljinica boje lila. Bilo je 10 i nešto ujutro. Vrlo uredno ispeglana haljina kratkih rukava. Blago strukirana širi se do pola butina pa razigrani valovi donjeg kraja igraju oko preplanulih mišićavih nogu u belim pletenim patikama sa debelim đonom. Tamno lice kao u meleskinje, bademastih očiju ophrvanih dal umorom ili neispavanošću dal neizvesnošću. Preko ramena kvadratna torba boje bež čiji se donji rub dotiče rubova haljine. Tamnosmeđa kosa sapeta nevidljivim šnalama doseže do gipkih ramena.

Rekao bih na primer da ide na razgovor za posao. Hoće da ostavi utisak, a vidi se da joj je stalo. Spremala se da izađe kod Sava centra kao i ja. Kako sam se primakao video sam par centimetara belog končića kako izdajnički izlazi iz kratkog rukava. Otraga pa se ne vidi.

Xxx

Fudbalski trener sa iskustvom treniranja ekipa po Zapadnoj Africi i Centralnoazijskim despotijama ne skida se sa mobilnog. Pomalo je nervozan jer još nije sklopio ugovor za narednu sezonu a lige su umalo krenule. Ne drži ga mir na ležaljci. Izmakao mu angažman u Emiratima, traže ga neki iz Azerbejđana.  Saznajem to dok sedimo u sauni. Znamo se od ranije. Vazda je u spa centru kada nema angažman. Pričam kako sam upoznao jednog našeg trenera prošle godine koji trenira neki fudbalski klub u Damamu u Saudi Arabiji. Ne mogah se setiti imena. On nabroja neka imena, ali mi nisu ništa značila. Njega je to pomalo nerviralo. Tako važna stvar a da nisam upamtio. Valjalo bi da pogledam notes iz tog vremenam valjda sam zapisao ime, možda i telefon. Znam da je mom saudijskom partneru jako značilo što sam ga upoznao sa tim Srbinom (ako nije Bosanac?).

Ovaj drugar iz spa centra bi rado u Emirate. Ja mu kažem da proba otići u Oman. Tamo se sada dosta ulaže pa sigurno i u sport. Odmah me pita znam li koga tamo. „Ne znam“ velim „ali raspitaću se“.

Xxx

Na velikom ravnom ekranu u ćošku bazena vrte se slike sa Fashion TV. Štrakljaste manekenke idu ukrštajuči noge pri koračanju. Valjda tako treba. Pokretne vešalice. Mislim na one za odeću u ormanu. 

Xxx

U Maleziji dve žene su uhvaćene u automobilu navodno u nekom obliku seksualne aktivnosti. Viši šerijatski sud u Terengganu osudio je dve devojke (32 i 22 godine) na 6 udaraca štapom. Kazna je sprovedena javno uz prisustvo stotinjak zadovoljnih posmatrača.

U Maleziji su LGBT (napokon upamtih akronim) odnosi zabranjeni. Ako su uhvaćeni prestupnici muslimani – sudi im šerijatski sud i obično dobiju batinom. 6 puta.  Ako su pripadnici druge vere – sudi im „normalan“ sud.

Kaže neki glasnogovornik vlasti u Terengganu da batinanje nije namenjeno da bi se osobi naneo bol i da se vodi računa o snazi udarca kada su žene u pitanju.

Slika u prilogu je iz Indonezije. Takođe lezbejka, takođe batinanje, takođe javno. Indonezija i Malezija očigledno spadaju u isti kulturni obrazac. Barem što se LGBT tiče.

Xxx

Kad sam već kod LGBT (vala ovladao sam ovom zbrkom suglasnika), naša premijerka je u Politici objavila autorski tekst povodom početka školske godine. Tekst je pun futurističkih priča o obrazovanju u XXI veku, digitalizaciji, informatici, zanimanjima za koja i ne znamo kakva će biti. I kako će stručnjaci budućnosti sami kreirati svoje zanimanje, posao, profesiju. Pa onda negde kasnije u tekstu, pomalo stidljivo, kako se treba obrazovati za rad, kako je uspelo dualno obrazovanje.S jedne strane ideali, s druge radna snaga za kapitalizam. Sakupila fraze sa raznih (belo)svetskih konferencija i ofarbala našu budućnost u roze. Da ne kažem – lila.  

Vojim te Jubice

Da obnovimo gradivo iz 18.tice. 

MEDAKOVIĆ III – početna stanica. Danas sam sendvič napravio sam. Pileći nuggets, tartar sos, Zdenka sir, paprika.

VOJISLAVA ILIĆA, ZAPLANJSKA, BRAĆE JERKOVIĆ

Braća Jerkovič su bili predratni komunisti i partizani. Oba brata, Nebojša i Dušan su učiteljevali po raznim krajevima kraljevine proterivani od strane vlasti. Poginuli su kao partizani još 1941. Dušan kao komandant jedinice na Kadinjači, a Nebojša kod Šapca također kao komandant jedne jedinice.

Po njima se naziva čitav deo Voždovca i narod se identifikovao sa naseljem. Teško da bi ikako prošla inicijativa da se ime promeni. Biste nisam video i ne znam tačno gde su, ali mi je drago da postoje. 

Xxx

Odmah nekako kod stajališta "Naselje Braće Jerković" na kojem je inače početna ili završna stanica 26, nalazi se table koju sam odmah zapazio i stalno je viđam i jedva sam čekao da vam je prikažem.

Neko je bio jako zaljubljen u Ljubicu. Ona se pominje još jedared par stanica dalje na nekom natpisu na zidu. Ali nije tako upečatljivo kao ova table. I moram priznati da tako nešto još nisam video ni u jednom gradu. I na neki način osećam ponos što postoji jedna takva posveta jednoj stvarnoj ljubavi. Prema jednoj stvarnoj osobi kojoj se tako lepo tepa. A trebalo je truda da se tabla napravi, okači visoko na stub. Oni koji ne bi smeli dozvoliti da se na stub stavlja ištaza šta on nije namenjen i nema dozvolu - nisu imali srca da jednoj ljubavi uskrate trajno sećanje. 

A pošto ljubav mora podržana punim stomakom, preko puta je mesara sa gotovim roštiljem.

760 dinara kilo. 6 evra i nešto.

A do njega “kod Vujke” pica ide sa koka-kolom. Nisam proveravao cenu. Retko uzimam picu, a koka-kolu još ređe.

Xxx

Na bazenu uobičajeno nedeljno društvo. Svi nekako pričaju da je danas poslednji pravi ljetni dan, pa zapeli da na poljančetu navataju boju da potraje do iduće godine.

Xxx

Jato mladih Argentinki sletelo na poljanče i u hladu se hvataju mobilnih. Neka sportska ekipa iz ne znam kog sporta. Niti su visoke da bi bile košarkašice ili odbojikašice, ima i malo debeljuškastih a sve su čvrstih nogu. Dojmljivo je fizičko ponašanje zdravih i fizički pripremljenih osoba. Telo sluša sve komande ali kao da se ponaša donekle autonomno. Jedna sedi na travi po turski prekrštenih nogu, druga se izvalila u velikoj vrtnoj fotelji sa nogama preko rukohvata. Treća podvukla nogu pa sedi na njoj a druga noga lupka po pločama terase prateći neku muziku. Niko se pomerio nije kada je došao valjda trener i pokazivao im na papiru nešto što treba da rade. Sve one kao da to znaju od ranije i samo ovlaš pogledom pogledavaju na papir da vide da li je to to što one već znaju.

Mladost je obdarena mogućnostima. Ponekad je toga svesna, a uvek to sa sobom nosi kao da je najnormalnija stvar na svetu. Što i jeste tako.