недеља, 2. септембар 2018.

Vojim te Jubice



Da obnovimo gradivo iz 18.tice. 
MEDAKOVIĆ III – početna stanica. Danas sam sendvič napravio sam. Pileći nuggets, tartar sos, Zdenka sir, paprika.

VOJISLAVA ILIĆA, ZAPLANJSKA, BRAĆE JERKOVIĆ

Braća Jerkovič su bili predratni komunisti i partizani. Oba brata, Nebojša i Dušan su učiteljevali po raznim krajevima kraljevine proterivani od strane vlasti. Poginuli su kao partizani još 1941. Dušan kao komandant jedinice na Kadinjači, a Nebojša kod Šapca također kao komandant jedne jedinice.
Po njima se naziva čitav deo Voždovca i narod se identifikovao sa naseljem. Teško da bi ikako prošla inicijativa da se ime promeni. Biste nisam video i ne znam tačno gde su, ali mi je drago da postoje. 


Xxx


Odmah nekako kod stajališta "Naselje Braće Jerković" na kojem je inače početna ili završna stanica 26, nalazi se table koju sam odmah zapazio i stalno je viđam i jedva sam čekao da vam je prikažem.
Neko je bio jako zaljubljen u Ljubicu. Ona se pominje još jedared par stanica dalje na nekom natpisu na zidu. Ali nije tako upečatljivo kao ova table. I moram priznati da tako nešto još nisam video ni u jednom gradu. I na neki način osećam ponos što postoji jedna takva posveta jednoj stvarnoj ljubavi. Prema jednoj stvarnoj osobi kojoj se tako lepo tepa. A trebalo je truda da se tabla napravi, okači visoko na stub. Oni koji ne bi smeli dozvoliti da se na stub stavlja ištaza šta on nije namenjen i nema dozvolu - nisu imali srca da jednoj ljubavi uskrate trajno sećanje. 

A pošto ljubav mora podržana punim stomakom, preko puta je mesara sa gotovim roštiljem.
760 dinara kilo. 6 evra i nešto.


A do njega “kod Vujke” pica ide sa koka-kolom. Nisam proveravao cenu. Retko uzimam picu, a koka-kolu još ređe.


Xxx

Na bazenu uobičajeno nedeljno društvo. Svi nekako pričaju da je danas poslednji pravi ljetni dan, pa zapeli da na poljančetu navataju boju da potraje do iduće godine.

Xxx

Jato mladih Argentinki sletelo na poljanče i u hladu se hvataju mobilnih. Neka sportska ekipa iz ne znam kog sporta. Niti su visoke da bi bile košarkašice ili odbojikašice, ima i malo debeljuškastih a sve su čvrstih nogu. Dojmljivo je fizičko ponašanje zdravih i fizički pripremljenih osoba. Telo sluša sve komande ali kao da se ponaša donekle autonomno. Jedna sedi na travi po turski prekrštenih nogu, druga se izvalila u velikoj vrtnoj fotelji sa nogama preko rukohvata. Treća podvukla nogu pa sedi na njoj a druga noga lupka po pločama terase prateći neku muziku. Niko se pomerio nije kada je došao valjda trener i pokazivao im na papiru nešto što treba da rade. Sve one kao da to znaju od ranije i samo ovlaš pogledom pogledavaju na papir da vide da li je to to što one već znaju.

Mladost je obdarena mogućnostima. Ponekad je toga svesna, a uvek to sa sobom nosi kao da je najnormalnija stvar na svetu. Što i jeste tako.  

Нема коментара:

Постави коментар