Rahaf

Rahaf je 18.godišnji  borbeni devojčurak.

Ona je iz Saudijske Arabije i odlučila je da svoju slobodu od očevog starateljstva nad njenom sudbinom izbori na način koji je zaokupio svetsku pažnju. Otac joj je gradonačelnik jednog gradića u Istočnoj provinciji i, obzirom da je porodica dosta imućna, često su putovali napolje. Oko Nove godine nađoše se u Kuvajtu i Rahaf odluči da se ne vraća u Saudiju. Nije više mogla da podnese da drugi odlučuju o njenom životu. Otac je nameravao da je uda bez njenog pristanka a kažnjavao ju je za sitnice. Npr. zato što se ošišala.

Da vas podsetim, sistem muškog starateljstva po zakonima važećim u Saudijskoj Arabiji, podrazumeva da ženska osoba bez odobrenja staratelja ne može izvaditi pasoš, putovati u inostranstvo, dobiti državnu stipendiju za studiranje napolju, ne može se udati, kretati u javnom prostoru, a to ide dotle da npr. bez starateljevog odobrenja ne može izaći čak ni iz sigurne kuće za žrtve nasilja u porodici. To je u praksi često samo formalnost, ali ne mora da bude. Zakon npr. kaže da osoba pod starateljstvom može da dobije smrtnu kaznu ako se ne pokori nalogu oca ili nekog drugog staratelja. A kada devojka „osramoti“ familuju, dešava se da je familija ubije a da se vlast u to ne meša i ne proganja ubice. Ponavljam, dešava se retko, ali se dešava.

Kako se Rahaf odrekla islama, možete zamisliti kakva bi je porodična kazna stigla. A za odricanje od islama po zakonu sledi smrtna kazna. 

Muško starateljstvo praktično prati ženu od rođenja do smrti. A staratelj bude obično otac, brat, muž ili pa i sin ako ovih prethodno nabrojanim nema u životu.

Rahaf je u Kuvajtu otišla od roditelja, sela na avion za Tajland kao tranzitnu zemlju na putu za ciljanu Australiju čiju je vizu imala i gde je htela zatražiti azil. Otac to na neki način sazna i digne frku. Kada je Rahaf u tranzitu na aerodromu u Bangkoku htela na pređe u avion druge avio kompanije za Australiju, presretnu je konzularni činovnici njene zemlje da je vrate u Kuvajt istim avionom kojim je došla. Ona ne htede, oni joj uzoše pasoš a tajlandske imigracione vlasti su pod pritiskom saudijske strane hteli da je repatriraju u zemlju iz koje je došla jer je tobože bez odgovarajućih viza ušla u Tajland.

Rahaf se ne dade izmanipulisati te se zakamuflira u sobi hotelskog aerodroma 

(navodno dok se razreši papirokogija) i preko tvitera i drugih društvenih mreža alarmira javnost. Za nju se smesta zauzeše razni borci za ljudska prava, komesarijat UN za izbeglice i uz veliku podršku javnosti, tajlandska vlast nađe zakonit način da izbegne saudijski pritisak za izručenje.

Rahaf dobije od UN izbeglički status i izgleda da će je Australija prihvatiti.

Ako sam sa ovom životnom pričom dosadio, jer iz mojih ranijih pisanja znate o položaju žena u KSA, onda moram samo da vas podsetim koliko je važno da primer jedne 18. godišnje devojke pokaže da je moguće razbijati feudalnu ili čak robovlasničku tradiciju jedne po zakonima i običajima duboko konzervativne zemlje.

A takvu vrstu promena ne donose spoljni politički pritisci niti raznorazni humanitarci. Kreće to iznutra. A  protivrečnost između konzervativne tradicije i zakona i modernog shvatanja života i sveta sve više narasta. Do pre neku deceniju devojke u KSA nisu mogle da studiraju, danas ima više devojaka na studijima od muškaraca.

Internet, mobilni telefoni su uneli gotovo bih rekao revoluciju sa dostupnošču informacijama čije se širenje ne može sprečiti nikakvim zabranama.

Primera kao što je Rahaf ima dosta. Svake godine nekoliko puta ima tih pomalo spektakularnih slučajeva. I biće ih.

Xxx

Mladi 33. godišnji prestolonasledni, kraljev sin, Muhamed bin Salman, već više od godinu dana nagoveštava postepenu modernizaciju kraljevine. I taman kada je pridobio dobar deo svetskog javnog mnenja i uživao podršku mladih u KSA (gotovo 70% stanovništva je ispod 30 godina starosti) i počeo da ograničava prejaku ulogu religioznih krugova u zemlji, desi mu se – ubistvo Kašogdžija. Saudijskog novinara, u saudijskom konzulatu u Turskoj. Ubiše ga i raskomadaše leš (ostaci nisu pronađeni a pitanje je da li ih uošte ima). Pratili ste verovatno šta se dešavalo, pa neću u detalje.

Svetska javnost uhvati saudijsku državu u laži, a nalogodavstvo ide do samog prestolonaslednika. Tramp  uze da spasava prestolonaslednika a cena će pretpostavljam biti da svoju buduću kraljevinu vodi ka još većoj modernizaciji. A Putin iz svojih praktičnih razloga (dogovor oko nafte) i političkih interesa je pomogao Trampu te mladi princ prežive.

Da bi se našao pred  ozbiljnim i teškim zadatkom reformi.

Kašogdžijeva smrt možda spasi druge živote.    

Kada se izborila za sebe, Rahaf je na tviter nalogu napisala:

Don't let anyone break your wings, you're free. Fight and get your rights!

Nema potrebe za prevođenjem. Ključne reči: krila, sloboda, borba, prava.

Novogodišnji brokoli

Gledamo se i merkamo brokoli i ja godinama. 

Vazda me zove sa polica u supermarketu i sa pijačnih tezgi. Gledam ja taj zeleni karfiol i sve sebi kažem: Nećeš majci na moju trpezu.

To sve tako dok se čovek od nečega ne razboli, što u mojim godinama dolazi kao naplata za sve loše (a i dobre) navike u životu. Onda sam uzeo da prelistavam Gugl i našao čudo kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, natrijuma, gvožđa, cinka, hroma, vitamina čitav niz: C, A, E, K, B1, B2, B6, B9, mnoštvo flavonoida i enzima. Te je protiv svih vrsta karcinoma, antioksidanti čine da nikad ne zarđaš, aminokiseline jačaju imuni sistem, štiti organizam od slobodnih i Šešeljevih radikala, podstiče izbacivanje mokraćne kiseline, prevenira osteoporozu, hrani nervni sistem i mozak, sprečava anemiju unošenjem gvožđa, podstiče varenje i sprečava zatvor, dobar je za dijabetičare i snižava pritisak.

U svim ovim kategorijama sam se prepoznao manje ili više. Dotuklo me kada sam pročitao da ume da se bori i sa onim Švabom što nas napada kada pređemo 60. Onaj Alchajmer.

Kad sam došao do Alchajmera već je čitanost literature o brokoliju došla na visoko mesto rejting liste najčitanijeg štiva: negde između Upanišada i Ramajane.

Moje opiranje trajalo je negde do pred Novu godinu. Onda sam u Lidlu na sniženju kupio kojekakve novogodišnje kulinarske vragolije kad me u onoj Lidlovoj gužvanciji pogleda neki upakovani brokoli nekako umilno: Uzmi me. Došao je red na tebe.

44% snižanje. Jedan poveći komad za nekih 60 dinara, ako me sećanje služi. Strpam ga u korpu i pokrijem upakovanom kolenicom da neko ne vidi da sam skrenuo sa puta razuma i zdravlja.

Kod kuće iskopah literaturu: kako spremiti brokoli. Preporučuju da se jede sirov. Nešto još nisam na tom nivou. Ako ga kuvaš treba samo kratko, da baci ključ – kako kažu umešne domaćice. A negde je pisalo da može i nasuvo da se prepeče u rerni. Hmm to bi moglo. 

Smislim recept.

Ide ovako:

1.    Pristojnu meru pirinča dugog zrna namočite u vodi jedno sat vremena.

2.    Dok pirinač upija vodu, kolenicu stavite u lonac i kuvate u vodi dok se ne raskuva.

3.    Pokupite sve začine koji vam se muvaju u frižideru.

4.    Nauljite široku šerpu za rernu i stavite je u rernu da se ulje zagrije.

5.    Isečete crnog luka da pokrije dno šerpe.

6.    Isečete šargarepu na tanke kolutove.

7.    Pomešate pirinač, začine i šargarepu i lepo rasporedite po šerpi u kojoj se luk oznojio i počeo da žuti.

8.    Nisam imao kikiriki (mrzelo me da se spuštam do radnje) pa sam umrvio malo badema (ostalo mi u nekoj kutiji i skoro da sam zaboravio na njih) i izrendao povrh malo muskatnog oraščića. Posolio. Umereno.

9.    Stavio u rernu da se malo ugreje.

10. Nakon 10 minuta prelio sve sa vodom/močom od kolenice koja bi inače bila idealna za pihtije. Važno je da tečnost prekrije svu masu.

11. Kolenicu sam raščerečio i usput pojeo neke masnije delove i oblizao prste.

12. I napokon, uzmeo brokoli i razdelio ga u manje cvetiće.

13. Kad je pirinač bio jestiv, rasporedim odozgo brokoli i kolenicu.

Pa šta bog da.

U međuvremenu pripremim paradajz salatu.

Za to vreme, arapski rižoto sa kolenicom i brokolijem je gotov.

Jeo sam to za novogodišnje veče.

Kolenica fantastična. Pirinač još bolji.

Brokoli sam sklonio nakon prvog zalogaja. Nećeš majci.

Pažljivo sam očistio gornji sloj pirinča koji je eventualno došao u kontakt sa brokolijem i sklonio ga u stranu u skladu sa pravilnikom o otklanjanju kontaminiranog otpada.

Xxx

Sutradan, nakon guglovanja, shvatim da bi možda brokoli mogao da bude jestiv ako ga pripremim malo drugačije. Uzmem kontaminiranu količinu pirinča, iseckam prženi brokoli u što sitnije listiće i pomešam sa pavlakom i jajima pa sve zajedno na tavu. Dodao sam i seckani peršun. Tako već može.

Pripravim kupus salatu. Od svežeg kupusa. (Kiseli ne spremam i retko jedem i to uglavnom u kafani. Svi moji drugari se hvale kako spremaju kiseli kupus za zimu, ja ljubazno saslušam i hvalim kad moram i uglavnom preskačem.) Dakle, kupus, beli luk, so, malo šećera, ulje i sok od limuna sa malo vode. Naravno, biber i ako imam iseckam ljutu papričicu. Svežu.

 Dodan sa strane koji komad(ić) od kolenice. Da se nađe.

Božićna poslanica

Prof. dr Ljubomir Pfaf, jedan od naših istaknutijih nutricionista u zemlji, kaže da su hleb i mast bolji od čokolade.

"Sve što imate u čokoladi imate i u hlebu. Ali, ako na hleb dodate životinjske masti, onda imate i A, D, E i K vitamine. Ukoliko još tu mast namažete na crni hleb, onda u organizam unosite i kompleks B vitamina, što je zdravije od mlečne čokolade" rekao je dr Pfaf.

Znao sam! Hranim se zdravo. Imam naučnu potvrdu. Ajmo, ajde, svi na leb i mast. 

Moja varijanta: Hleb, mast,  sitno iseckani beli luk i aleva paprika. 

Volim da dodam malo ajvara. Mada bi tada trebalo izbaciti alevu papriku. 

Alevu papriku izbaciti? Glupost. Može i zajedno.

Otelo u šetnji Beogradom

Ponekad me opsjedne simbolika.

Krečući na subotnju šetnju slobodnih građana Beograda, u uslovima nulte temperature i blage snježne vijavice, opskrbih se mušmulama.One su zgodne za opskrbu tijela mineralima i hranjivim materijama tokom šetnje a ima se dovoljno vremena za ležerno bavljenje isisavanjem želatinaste mase. Prebrojih koliko sam mušmula strpao u kesu. 33. Bijaše li toliko godina imao Isus Nazarećanin kada su ga u Jerusalemu razapeli?

Solidno zimski opremljeni građani okupili su na platou ispred Filozofskog. Govore nisam slušao niti su me interesirali. Bolje i jasnije ću ih čuti ili pročitati kasnije kad se vratim kući. Smisao je u šetnji oslobođenim ulicama i pokazivanje vlastima da nismo svi beslovesni majmuni koji se prodajemo za sendviče.

Naroda dosta. Pošto nisam bio prošle subote (molim partijskog sekretara da mi zapiše da sam bio opravdano odsutan: proslava punoletstva sestrine unuke u Šapcu) ne mogu da poredim brojnost ljudi u odnosu na prošli put. Ali u odnosu na pretposlednji skup usudio bih se reći da ih je bilo duplo više. Uostalom naš ministar unutrašnjih dela dr Stefanović izaći će sa podacima na osnovu policijske metodologije koju nam je blagoizvolio pokazati prošle nedelje. Po njegovom, neka ih je bilo par stotina, ajde da ne sitničarom možda i hiljada. Pa da  ubrojimo i slučajne prolaznike i znatiželjce. Pa i policajce u civilu, pa i saobraćajce koji obezbeđuju trasu šetačkog maratona, pa razne televizijske ekipe iz neprijateljskih zemalja (HRT nešto nisam vidio?) kao i agente stranih sila koje su sve ovo organizovale --- biće par hiljada. Ajde da se nađemo na 5 tisuća. Dr Stefanović, ministar i demograf, nikako ne bi htio da doda jednu nulu iza datog broja. Doduše, nule ne znače ništa dok se ispred njih ne stavi neki drugi broj. 

Šetačka ruta ovog puta je išla Vasinom i Kolarčevom (reminescencije na čuveni kordon one zima 96 na 97) do Terazija.

Otprilike na Terazijama počeo je prenos Verdijeve opere Otelo iz njujorškog Metropolitena pod dirigentskom upravom Gustava Gugamela. Direktan prenos na Radio Beogradu 2.

Zabrinuti narod Cipra i mletačke trupe brinu kako će im komandant Otelo stići brodom usred ogromne oluje nakon što je pomlatio Turke u nekoj bitci. Brod stiže, narod slavi. Svi sem Jaga koji je bio pogođen što je Otelo u kapetana unapredio Kasia a ne njega. U spletku uplete Roderiga zaljubljenog u Otelovu ženu Dezdemonu.

Kad smo kod Londona skrenuli u Knez Miloševu uzbrdo (cilj zgrada TV Beograda u Takovskoj) Jago je napio Kasia i izazvao svađu između Kasia i Rodriga. Montano pokušava da ih rastavi, dođe do fizičkog sukoba u kome Kasio rani Montana. Čuvši gužvu Otelo dolazi na lice mesta i ražaluje Kasia držeći ga odgovornim. Tu mi fali jedan deo jer su pištalje ispred zgrade televizije bile jače od zvuka iz Meta. „Bujoševiću, nije srpski ćutati“ aluzija je na TV emisiju koju je sadašnji direktor RTS vodio na nekoj televiziji dok je još bio dosta cijenjeni novinar.

Koliko se sjećam iz čitanja (a i kasnijeg prisjećanja putem Googla – priznajem) Dezdemona je smirila bijesnog Otela što nije lak zadatak i trajao je dok smo mi odmicali od Televizije Svetogorskom pored Ateljea 212 i Politike do Trga Republike.

Odvojio sam se kod Doma omladine i preprečio ka Skupštini grada (bivši dvor sa čijeg su balkona bačena ubijena tela kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage Mašin), pored Predsedništva Srbije  ka Slaviji. Desni skočni zglob je davao signale kao i prostata.

Uveliko sam bio u drugom činu Otela u kome se Jago žešće potrudio da svojom manipulacijom dovede Otela u stanje ljubomore. Nesretna maramica koju je Otelo na vjenčanju dao Dezdemoni viđena je po Jagovoj tvrdnji u rukama Kasia. Gotovo je. Otelo je odlepio od ljubomore.

Drugi čin je završio kad sam sjeo u autobus za Medaković. Moja je vožnja trajala koliko i pauza u Metropolitenu.

Kao što znate, Otelo ubija Dezdemonu, a kada čuje kako je sve rezultat Jagove manipulacije, ubija i sebe.

Naš predsednički manipulant izazvao je šetače na ulice. Koliko sam pročitao, bilo ih je i u drugim gradovima Srbije. Ako bude snage i pameti, iz toga će izaći nekakav politički oblik organizovanja za neke buduće izbore.

Organizatori protesta postaće političari (ako to već nisu ili se ne vide takvima).

Za 10 godina opet ćemo šetati boreći se protiv narednog kruga manipulacije novodošlih vlastodržaca.

Rado ću ih podržati ako me podrži životni vek.

A da bi ostatak životnog veka bio zaslađen uživanjem, poslušajte Mariju Calas kao Desdemonu u ariji "Ave Maria" prije nego je ljubomorni Otelo ubije. 

https://www.youtube.com/watch?v=BGAMIiWA7DE

A posle?

Ko o čemu a ja se baš dobro dohvatio seksa početkom ove godine. Doduše kao posmatrač jedne takve radnje u javno prostoru, na čudnom prostoru u čudno vreme, ali ipak...Sama činjenica da me događaj okupirao do mere da vam ga izložim, a i da se danas kanim pozabaviti njime, verovatno se može objasniti medikamentoznom terapijom koju koristim.

Rano jutarnji seks u bazenu, drugog dana januara, završio se u pokušaju ljubavnog para da priguše vrhunac svog zadovoljstva. Nakon kraćeg brčkanja, a možda i ispiranja, dvoje se mladih pokupilo i pretpostavljam u hotelskoj sobi nastavilo narednu epizodu. Ona, nešto krupnija od njega, svakako je izgledala veoma spremno da nastavi odmah, ako ne u liftu, a ono odmah po zatvaranju vrata hotelske sobe. On je delovao istrošeno, ali mladost je to, brzo će se on, pravilno i istrajno stimulisan, vratiti u jednako potentan oblik i nakanu.

O njima samo još toliko da sam iz par rečenica zaključio da su iz Crne Gore, jer se podgorički naglasak svagde na ovim „našim prostorima“ lako razaznaje. Došlo mi nekako smešno kad se setim viceva o seksu Crnogoraca ili barem monodrame u kojoj Mima Karadžić opisuje prvu bračnu noć jednog ruralnog Crnogorca.

Danas mi je međutim namera da se pozabavim docnijim dešavanjima na bazenu /i šire/ a što ima veze se događajem kome sam bio najbliži posmatrač. Devojka sa šanka je bila 20 metara dalje, trbušasti advokat u penziji stigao je iz saune na samom kraju i nije ništa primetio, a ne znam da li je bilo nekoga u teretani, na spratu iznad, čija staklena pregrada pruža pogled na bazen.

Inkriminisani slučaj zbivao se u levom, daljem uglu bazena, a vaš beležnik je bio zavaljen u fotelji kod desnog ugla  

Kao što napisah u pređašnjem tekstu, devojka za šankom je shvatila o čemu se radi i nije znala šta da radi. Iz mog pogleda i odnosa mogla je da zaključi da ja nemam nameru da od svega toga pravim neku frku.Osim toga, u pravilima o načinu ponašanja na bazenu nigde nije navedeno da je zabranjeno seksualno opštenje. Valjda se podrazumeva. 

Ali. Devojka sa šanka je tek par meseci ovde i verovatno je mislila da mora nekom nadređenom da javi šta se desilo. Upravo je to usledilo par minuta nakon što su mladi Crnogorci otišli.

Čin I

Došla je šefica smene, jedna pristojna plavuša i pričala sa šankericom koja joj je opisivala radnju i pokazivala mesto. Šefica me poznaje iz svakodnevnog dolaženja i neko je vreme razmišljala da li da me pita šta se desilo. Napokon je prišla .

„Mogu li da vas pitam nešto?“

„Pitajte.“

„Koleginica sa šanka kaže da su dvoje gostiju ... da su se dvoje gostiju u bazenu nedolično ponašali.“

„Nedolično? Mislite na dvoje mladih koji su pre petnaestak minuta imali nešto kao seksualni odnos u bazenu.“

„Da. Znači tačno je.“

„Jeste. Ali je takođe tačno da to nikome nije smetalo.“

„Kako to mislite?“

„Pa lepo. Na bazenu sam bio samo ja koji sam se pravio da ništa ne vidim. Nisam se ni zgražavao niti ih podsticao. Vaša koleginica sa šanka je to primetila negde pred kraj. Gospodin advokat je došao na samom kraju i pretpostavljam da ni ne zna šta je bilo.“

„Ali nije u redu... ovo je wellness centar, bazen, red postoji..“

„Gospođice /ime poznato piscu ovih redova/ da bi red bio narušen nekome to mora da smeta. Meni nije smetalo, nije baš da sam navikao na takve scene, ali nije me smetalo. Ja se dakle žaliti neću. I preporučujum vam da od toga ne pravite sebi problem.“

„Sebi?“

„Pa da. Ako prijavite nekom na položaju višem od vašeg neko će vas pitati zašto niste sprečili ili opomenuli učesnike. Vi ste obavešteni a posteriori, a mlada šankerica nije znala kako da reaguje jer je kasno videla i nije tako nešto očekivala. A ja nisam tražio nikakvu intervenciju zaduženih za red i mir.“

Otišla je u nedoumici, ništa ne rekavši mladoj šankerici koja je zbunjena čekala šta će dalje biti.

Čin II

Advokat je završio sa plivanjem, seli smo zajedno /voli da priča o pravnom aspektu i toku događaja oko ubistva saudijskog novinara Kašogdžija/ da popijemo čaj. Kada nam je mlada šankerica donela čaj imao sam potrebu da joj smanjim tenziju.

„Slušaj /ime poznato piscu ovih redova/, bilo je što je bilo i što smo i ti i ja videli. Neko pre neko kasnije. Ja se nisam žalio, a ako budeš u problemu,  mogu da potvrdim da ti nisi videla ništa jer si bila zabavljena poslovima oko šanka.“

„Nije to nego meni nije palo na pamet da bi oni mogli ...ovde“

„Ah draga dušo, ljubav i požuda čine čuda. Oni će o tome pričati celog svog života. Malo ko može da se hvali da je to radio na ovakvom mestu. Njima lepo, a nama nije smetalo.“

Tu se advokat zainteresova za zbivanja. Ja mu opisah ukratko. Interesovao se za neke tehničke detalje i čini mi se da je više uživao u priči o događaju nego što mu je išta zasmetalo.

Čin III

Nakon sat vremena.

Došli su drugi posetioci koje viđam svakodnevno. Svako se uključio u svoju rutinu.

Onda se pojavio bivši fudbalski reprezentativac, sadašnji fudbalski trener bez angažmana, inače veoma druželjubiv i komunikativan. Odmah mi je prišao.

„Je li Branko, čujem da je ovde pao neki seks jutros i da si ti bio tu.“

„Jeste /ime poznato piscu ovih redova/, ali nisam bio učesnik. Neko dvoje hotelskih gostiju....“ i tu usledi kraći opis dešavanja.

„U vodi?“

„U vodi.“

Mislio sam da pita iz radoznalosti koju kamasutra tehniku je par primenio u vodenom okruženju.

„I mi sada treba tu da plivamo. Na kojoj su strani bazena bili?“

Priznajem da mi nije padalo na pamet da o tome razmišljam.

Ode on, izgledalo mi da će se požaliti osoblju, ali je odustao shvativši valjda da ne može ništa da izmeni. To ga međutim nije sprečilo da sa drugima razmeni novosti.

Čin IV

Narednih sat vremena svi stalni su sve znali i pogledavali u mom pravcu. Ja sam se zablenuo u ekran praveći se da radim (što je njima izgledalo normalno jer me takvog viđaju svakog dana) i tek su poneki prišli da me pitaju. Neki su o tome zbijali šale, drugi nisu mogli da veruju, uglavnom – svi su imali temu za razgovor.

Meni se primicalo vreme za plivanje i moj deo rekreacije. Otplivah svojih 45 minuta, doduše na drugoj strani bazena, odoh u saunu gde sam opet morao da prepričam čitav događaj onima koji su ubrzo pošli za mnom da čuju sve iz usta očevica.

Epilog

Spakovao sam svoje stvari i vratio ključ od ormarića na recepciji onoj plavuši-šefici smene iz prvog čina. Beše pored nje još jedna devojka koja radi kao fizioterapeut. Kao da sam ih prekinuo u priči o datom događaju.

„Eto vidite kako je sve fino prošlo. Dvoje mladih se naslađivalo, a mi imamo ceo dan šta da pričamo.“

Namignem obema. Plavuša uzvrati osmehom.

„Do viđenja. Vidimo se sutra.“

„Gledaću da dođem ranije. Da mi ne bi nešto promaklo. Ko zna ko je još odlučio da Novu godinu počne jednim dobrim seksom.“

Stavio sam slušalice, nabio kapu i izvadio kesu sa preostalim mušmulama da ih iscedim dok dođem do autobusa. Na Radio Beogradu 2 razgovor o večerašnjim kulturnim događajima u gradu.

Seks uživo sa Ultima Thule

Ovako je to bilo.

Zaputim se ja zarana ovog drugog dana godine gospodnje 19. te u 21. veku na redovnu rekreaciju.

U 18.tici u 7.30 jedan starac sa štapom,  jedna oniža devojka sa iks nogama u teškim, zimskim, dubokim cipelama, dva mlađahna balavca za koje mi nije jasno šta ih je nateralo ovako rano da se uopšte negde kreću i moja malenkost sa slušalicama na ušima (pokrivenih kapom), u crnoj jakni, širokim somotskim crnim pantalonama, sa torbom o ramenu i kesom iz koje sam vadio jednu po jednu mušmulu i cedio njihovu blagotvornu sadržinu u usta. Pre prelaska Save na ulasku u Austro-Ugarsku (uvek tako vidim prelazak na novobeogradsku stranu) priključio nam se na Mostaru jedan ćutljivi mladi par očigledno zaljubljenih bića. On je stezao njenu ruku a ona nije skidala pogleda sa njega čiji je glava lebdela u bezvazdušnom prostoru ljubavne zanesenosti. Ona mu se privila uz grudi (za glavu niža od njega) i rukama ispod jakna obgrlila ga oko struka.

Ne, nije tu došlo do seksa u eksplicitnom obliku. Oboje su izašli kod Sava centra i zaputili se negde valjda znajući gde.

Ja odbacih ljuskaste kožice ostataka mušmula i po automatizmu  dođoh do hotela, zapisah se u knjigu dnevnih dolazaka (bijah drugi na listi, prepoznah advokatovo ime – stigao je pre mene), uzeh mantil i dva peškira, uniđoh u mušku svlačionicu, skinuh se do kupaćih gaća, ne skidoh čarape niti majicu i navukoh bade mantil. U prostor bazena ograđen od spoljašnosti velikim, kosim, staklenim površinama nije još prodrla dnevna svetlost. Plavkasta, ili možda tirkizna, svetlost iz stranica bazena potopljena u vodi davala je nadrealan izgled okolini. Nigde nikoga.

Tako sam barem pomislio. A onda u uglu bazena spazih neko ljudsko klupko. Nemajući kud, prođoh pored njih ni ne pomišljajući da se radi o onome o čemu se radi. Oni me mislim ni ne zametiše a ja, kako sam im se primicao, razaznam da glava koja izviruje iz vode pripada momku kratke kose, a ta glava beše uronjena među grudi osobe očigledno ženskog pola. Njena glava je bila povrh njegove a ruke joj drže njegovu glavu kao da joj ne da da se od nje odlepi. Ona mi delovaše pokrupnom a on nekako sićušno.(Kasnije sam ustanovio da je ona zaista krupan primerak dobro zaobljene crnke, a on recimo perolaka kategorija vižljastog momka.)

Zapazili su me tek kad sam došao do ugla bazena i krenuo ka svom uobičajenom mestu blizu drugog ugla te strane bazena. Ona se malo otrgla od njega i počela da namešta gornji deo kupaćeg kostima (kostim je dvodelni, da se zna a važno je radi daljeg toka zbivanja). Ja sam pomislio da sam prekinuo jedan nedovršen seksualni kontakt i osećao sam se donekle krivim zbog toga te sam brzo počeo da se bavim uključenjem laptopa, nameštanjem u fotelji nekako ukoso u odnosu na njih praveći se da me savršeno ništa ne interesuje što njih dvoje rade. Traje to neko vreme, ja buljim u ekran i čekam da se programi u laptopu zavrte. Pa se setih da nisam popio lekove te iskopah dve različite tablete i krenuh ka suprotnomn kraju bazena gde je jedva probuđena devojka pravila jutarnji popis robe na šanku. Popih čašu vode i krenuh nazad kao negledajući u par koji je opet započeo svoju igru.

U toj igri ona je bila aktivniji igrač a on kao da se prepuštao njenim inicijativama. Ona je svako malo zaranjala glavu u vodu i bavila se nekim podvodnim delovima njegova tela. Možda bi se iz njegova povremena gledanja u strop bazena, (a možda je i žmurio), moglo naslutiti šta je njoj sve padalo na pamet. Njena se glava nekoliko puta pomaljala iz vode da se navata vazduha da bi nešto kasnije on počeo da  zaranja. Njen blaženi osmeh i gledanje uokolo da li  kogod gleda ukazao je na stanovite uzbuđujuće radnje.

Meni se tada već otvorio BBC News na ekranu pa sam video sliku radosti ekipe inženjera iz NASE koji su uhvatili signal sa svoje letilice koja je na rubu Sunčevog sistema došla do Kuiperovog pojasa i primakla se nekoj zaleđenoj gromadi leda i verovatno još kakvih ostataka objedinjenih u par kilometara dugačkom telu oblika kikirikija kako likovni umetnici angažovani od NASE  vizuelno prikazuju  svemirsko telo po imenu Ultima Thule. Radio signalu sa udaljenosti od 6 milijardi kilometara treba 5-6 sati da stigne do Zemlje a i tada ga treba razabrati među raznim kosmičkim zvucima. Zanese me nekako ta radost i podvig NASInih inženjera pa se i sam izgubih u Kuiperovom pojasu na rubu Sunčevog sistema.

Pređoh tih nekoliko milijardi kilometara dok si rekao piksla da bih se vratio do para napaljenih ljubavnika koji su se 6-7 metara od mene  zanosili razmenom telesnih užitaka ispuštajući prigušene zvuke iz kosmičkih daljina svog zanosa. Valjda procenjujući da se i sam iskrcavam na Ultima Thule, mladi napaljenici nisu više vodili računa o mom (ne)prisustvu. Okretali su se, nameštali dok nisu  u nekom momentu utihnuli  spremni za veliki događaj. Ona se uhvatila za rub bazena, a on joj prišao sa leđa i prilično jasnim pokretima odmerenog ritma ukazao da je našao put do središta njenog Sunčevog sistema. Sada je ona gledala u nebesa trudeći se da nađe Ultima Thule a da ne da glasa od sebe od radosti što ga je našla.

Draž seksa na javnom prostoru u vodi, rano ujutro, toliko je van uobičajenih seksualnih odnosa, da ih više ničije prisustvo nije moglo omesti. Devojka za šankom, na suprotnoj strani bazena, prestala je da briše čaše, ja na internetu nisam slušao komentar nekog astrofizičara o tome šta očekuju od Ultima Thule. 

Sav sam se dao u uho. Njihovo ubrzano disanje ukazivalo je na skorašnji vrhunac uživanja.

Nije lako u takvoj situaciji biti tih kada treba da prsneš od zadovoljstva. U nekom času, momak je samo progutao grleni grč snošaja i izmožden nalegao na njena leđa pokušavajući da dođe do daha. Ona je glasno izdahnula i udahnula nekoliko puta da bi se postepeno njeno disanje smirivalo ne menjajući položaj ali glave spuštene na rub bazena. 

Dnevno svetlo razbijalo je tirkizni odsjaj podvodnog osvetljenja. Penzionisani advokat izašao je iz saune i spustio se u vodu. Pozdravili smo se klimanjem glave. Mlada šankerka pogledala me nekoliko puta kao da pita da li smo oboje videli isto i prisustvovali istome. Ja sam ćutke klimnuo glavom dajući joj znak da delimo tajnu. 

Ja sam pokušavao da se setim nekog svog ludog seksualnog događaja u neuobičajenim oklonostima na neuobičajen način. Jest bilo jednom u moru nešto slično. Ali bio je mrak i nigde nikog u blizini. 

Za to vreme svemirska letilica je potvrdila naučnicima u NASI da je spremna i sposobna da narednih meseci šalje informacije koja je sakupila prolazeći blizu Ultima Thule.

U trenutku kada ovo pišem (a primakla se ponoć), letilica je poslala sliku Ultima Thule.

Veliki je to događaj za NASU a svako je od nas to zapamtio na svoj način. 

Šampanj na bazenu

Ne bijaše tako davno. Tek jučer, to jest, prošle godine.

Bugari zaposjedoše hotel i razmiliše se po wellness centru.

Najprije sam primjetio dvojicu trbušana u nekim savremenim kupaćim gaćama pripijenim uz butine, dupeta i genitalije ali povrnutim ispod stomaka. Nisu znali da l’ bi prije u vodu, saunu (jednu ili drugu) ili da naruče masažu. Ipak izvališe se u ležaljkama i proučavaju kartu pića.

Nedugo zatim pojaviše se tri žene, što se kaže u najboljim godinama, svaka sa 30-40 kg viška u kupaćim kostimima krojenim za neka druga, uža, tijela, ali elastična dovoljno da sabiju nabreklotine.  Jedna za drugom sjedaju na stolicu za masažu. U aranžaman im ide 15 minuta besplatne masaže. Maserka im se bavi vratom i gornjim dijelom kralježnice . Tu se najlakše dođe do kostiju.

Zatim dođe jedan umorni biznismen sa ženom sa usnama i sisama neprirodno napumpanim. I dvoje nemirne djece koje je nemoguće ukrotiti.

Kad sam se već spremao na odlazak uniđoše tri djevojke. U jednoj se odmah preopoznao lider. Druge dvije prate je kao na povodcu. Ona sve zna, u sve se razumije i ponaša kao netko tko svaki dan provodi u wellness centru gdje god da se u kakvoj svjetskoj metropoli pojavi. Zaista izgleda svjetski, sa oblinama najplaćenijih modela, u kostimu krojenom po mjeri, besprekorno ofarbane kose boje livadskog meda, loknasto razbarušene. Namješta se na ležaljci da bi što više istakla figuru. One dvije pratilje, u običnijim kostimima,  nekako pogureno stidljive, gledaju u nju kao u nepogrešivog suca i znalca sviju stvari na svijetu. Onih koje jesu i onih koje nisu. Kad stigoše tri čaše šampanjca u uskim, izduženim čašama, ona znalački uze čašu za stalak sa dva prsta  a one dvije ih obgrliše dlanovima.

Ona sjeda na rub bazena, u poluležeći položaj, izbacivši grudi, primiče čašu ustima dok jedna od dvije slika ili snima mobilnim. Mora da je neka reality zvijezda.

xxx

Danas. Prvog dana 2019.

Uništavam mušmule u 18.tici.

Na Radio Beogradu 2 najavljuju novogodišnji koncert iz Beča i puštaju hitove klasične muzike.

U autobus, na stajalištu u Braće Jerković, ulazi jedna djevojka dobro izvajanih čvrstih nogu. Vidio sam je još dok se autobus zaustavljao na stajalištu. Opraštala se od mladića. Valjda je kod njega noćila i sada ide kod svojih da priča kako je bilo. Sjeda u sjedište preko puta mene i prepušta se snovima noćašnjeg užitka i iščekivanja budućih dešavanja.

U Wellness centru u 9 sati nigdje nikog. Kažu mi djevojke da Bugari neće prije 12.

Isplivah se u društvu pridošlih starosjedilaca poznatih faca.

Zaboravio sam naočari. Ponio sam ipak futrolu.

Ništa od lutanja po internetu.

Prije nego su se Bugari izvukli iz kreveta i premišljali da li da se spuste do bazena, dohvatih se autobusa i vratih domu svome dok je razbuđenim beogadskim ulicama počeo da struji život.  

Na jednom stablu oglas. Prodaje se posteljina, stolnjaci i stvari od frotira.

Jedna porodica iz mog ulaza izlazi i baca 2 kese smeća i jednu pozamašnu kutiju u kojoj je bila  neka igračka. Majka ugurava djevojčicu straga u automobil dok je nervozni muž požuruje.

“Ajde, čekaju nas moji na ručku.”

Popnem se na moj 7. kat i krenem na balkon da uzmem jednu narandžu koje inače tamo držim. 

Pogledam ka kontejnerima i vidim nekog starijeg muškarca u iznošenom mantilu, razvaljenim cipelama i sa kapom na glavi kako prebira po kontejneru. Vadi kutiju od igračke i vrti je u rukama. Ne zna šta bi sa njome.  Možda zamišlja igračku u praznoj kutiji, možda misli da bi nešto mogao staviti u kutiju da liči na igračku, a možda je  kutija dovoljno lijepa sama po sebi da može poslužiti kao poklon.

Xxx

Slušam preko slušalica koncert iz Beča. Lepršaju valceri.

Komšinica odvrnula narodnjake.  

Uzmi sve što ti život pruža,

Danas si cvet, sutra uvela ruža.