vuksan: Kako ispeći dobar hleb

Sve zabrinute za sudbinu mog zagorelog ručka u nedelju moram da razbrinem: ručak nije u potpunosti propao. Dinstao sam svinjsku džigericu na luku i šargarepi, uz nešto začina i ljutu papričicu a negde pred kraj sam ubacio špagete ostale od prethodnog dana da upiju sokove i ujednače se ukusi. E u tom momentu sam se zaboravio, pišući prošli prilog blogu, pa su se špageti zalepeli za dno šerpe... I tako dalje, i tako dalje. Kako me majka odgajala da ne bacam hranu, ja sam odelio ono nezagorelo i sastrugao nešto od zagorelog i ostavio samo ugljenisani deo na dnu šerpe.

Ali, zato mi je hleb uspeo fantastično.

Xxx

Moram da se vratim na subotnji protest jer nešto moram da razjasnim. Molim za strpljenje.

Govornik sa kamiona na početku skupa, a pre nego je šetnja počela, bio je Vladimir Dimitrijević, gospodin čije ime nisam znao dok nisam došao kući i potrudio se da saznam da bih vam preneo. Dakle, meni nepoznati gospodin je čitao svoj govor ističući uglavnom kako se i zašto zalaže za pravnu državu. Tek na osnovu pažljivo a nenametljivo unetog kontekstualnog pominjanja cara Dušana, Nemanjića i srednjovekovne Srbije možda bi se moglo oceniti da dotični gospodin pripada recimo krugu tradicionalista. Okupljeni ljudi (oni koji su mogli razabrati govor iz zvučnika) pristojno su ga slušali. Pretpostavljam da je među njima bilo onih koji znaju za gospodina Dimitrijevića, ali i onih, poput mene, koji nisu za njega nikada čuli. U svakom slučaju, tek je nekoliko puta dobio mlak aplauz od ponekog slušaoca-gledaoca. Drugi, većinski deo, samo je slušao i nije reagovao nekakvim posebnim odobravanjem.

Za razliku od kasnijeg govora Branislava Lečića kod terazijske česme koji je vrlo često bio pozdravljen jednodušnim aplaudiranjem. Naravno, g. Lečić je glumac, sigurno mnogo poznatija osoba od g. Dimitrijevića, pri tome ono što je govorio nije čitao nego je vešto retorički poređao i uneo duh osobe koja iskreno govori ono što misli a pri tome dobro pogađa opšte raspoloženje prisutnih građana.

Ako zanemarimo očigledno lošiju retoričku pripremu g. Dimitrijevića verovatno je uzrok njegove lošije recepcije u onome za šta se g. Dimitrijević zalaže inače a što nije bilo predmet njegovog govora ili se dalo tek naslutiti. Dakle, moglo bi se reći da su ga ljudi pristojno saslušali, a oni, ređi, koji se sa njegovim (drugim) stavovima i tezama slažu počastili su ga aplauzom podržavanja.

Podstaknut time, uzeh da se informišem. Ako je verovati saopštenju neke nove modernističke stranke i tekstu Rastislava Dinića u Peščaniku dati gospodin Dimitrijević spada u grupu zagovornika teorija zavere. Tako je Darvinova teorija evolucije pseudonauka podmetnuta od strane iluminatske oligarhije (?!) „i cilju porobljavanja čovečanstva“ a Frojdova psihoanaliza „sredstvo za luciferijansku manipulaciju“(?!.). Dalo bi se tu još toga nabrojati ali svi zainteresovani neka se više obaveste iz njegovih knjiga, kao što su: „Od Elvisa do Antimadone: hrišćanstvo i muzička revolucija“ ili „Od Svetog Save do Đerđa Soroša“ ili „Hominterna i gejstapo“. (Kod ovog potonjeg naslova ne radi o grešci u navođenju).

xxx

Ono što mene muči jeste problem recepcije. G. Dimitrijević se u svom govoru na protestu zalagao za pravnu državu i zaista nemam nikakav razlog da se sa njime u tome ne slažem. To što mu nisam aplaudirao uglavnom je zbog toga što je govor čitao i nema potrebnu (glumačku, retoričku) veštinu kojom bi svoj stav naglasio. S druge strane, slušaoci-gledaoci su znali za njegove druge stavove pa ni ovo zalaganje za pravnu državu nisu shvatili ozbiljno. Ili su znali da on govori u ime desničarskog društva Dveri u kome je član političkog saveta.

I zašto sam ja zapeo za nesretnog g.Dimitrijevića?

Meni se pre par godina desilo nešto slično po obrascu.

U „Politici“ sam objavio jedan članak povodom „Beograda na vodi“ u kome se pisao o stereotipu o arapskim investitorima koji se u našoj javnosti najčešće predstavljaju kao zadrigli šeici koji ne znaju šta će od para i poroka. Kao arabista suprotstavio sam se tome i napisao koju o gospodinu iz Emirata koji stoji iza firme „Eagle Hills“ koja se pojavljuje kao glavni partner u izgradnji „Beograda na vodi“. Elem, opšta recepcija mog članka u komentarima se svela na to da sam podržavalac g. Vučića i svih onih radnji (Hercegovačka i ostala hajdučija) vezanih za nesretni projekat „Belgrade Waterfronta“. Tako se nešto iz teksta mog članka nije dalo zaključiti. Ali ljudi čitaju ono što oni misle o datoj temi pa ni ne mare za napisano. Tj. kvalifikuju ga po nekom svom obrascu. Pošto pretpostavljam da me „kritičari“ nisu poznavali – smatrao sam njihove komentare kao plitkoumno pročitavanje mog teksta i potrebu da anonimno komentarišu čak i ono što nije bilo napisano. Zabrinuo sam se međutim kada su slično komentarisali i meni bliski ljudi. Onda sam morao ponovo da iščitam sopstveni uradak da bih sebe uverio da sam napisao baš ono što sam napisao i hteo napisati. Doduše, poređenjem originalnog teksta sam uvideo da je urednik izbacio jednu ili dve rečenice koje su otprilike govorile o tome da je čitav posao „BW“ stvar dogovora g. Vučića i prestolonaslednika emirata Abu Dabija g. Nahjana. „Politikin“ urednik, moj poznanik, taj deo je izbacio a ja nisam hteo da dovodim urednika – mog poznanika u neprijatnu situaciju pa nisam tražio javnu ispravku, tj. dopunu. Istinu govoreći, ta dopuna bi me verovatno spasila mnogih zlonamernih komentara mada i dalje mislim da bi većina površnih komentatora u stvari pratila svoj stav a ne moj tekst.

Eto, sad i ja spasih svoju dušu kao patrijarh onomad na terazijskoj česmi.

Međutim, nisam ovo pisao da bih sebe opravdao.

U mnoštvu ljudi koji šetaju svake subote a sada već i drugim danima po Beogradu i drugim varošima i varošicama Srbije sigurno ima ljudi raznih ideoloških opredeljenja. Od rojalista do komunista. Međutim, važnije od tih političkih opcija važnije je ono što ih okuplja po ulicama: potreba da se vlast i vladanje ustanovi po nekim pravilima koja se poštuju. U tom smislu valja naučiti da ljudi slušaju jedni druge i nalaze ono što ih spaja u ovom času kada su sve institucije demokratskog sistema dovedene do tragikomične izokrenutosti.

E zato valja podržati g. Dimitrijevića i njegov govor o pravnoj državi.

A kada bude govorio o Hominterni i Gejstapou rado ću ga ismejavati.

Xxx

A sada da se vratim na hleb.

Pogodio sam dobar odnos integralnog, raženog i heljdinog brašna u jednom hlebu, te integralnog, raženog i projinog brašna u drugom. Kod ovog sa projinim brašnom treba malo manje vode i možda više kvasca – ali to ću eksperimentisati u nekoj sledećoj prilici. Zainteresovani neka se jave za preciznije instrukcije.

Ukus – fantazija. Čak i u kombinaciji sa ponešto zagorelim varivom.

Proces nastajanja hleba dao sam u foto romanu.

Ona zadnja sličica sa hlebom namazanim mašću, alevom paprikom i belim lukom samo je da vas podseti na ukuse iz mladosti.