Tetreb u Dance macabre-u

U filmu „Hitler, poslednji dani“ (Bruno Ganc, glumac koji je impozantno glumio Hitlera u tom filmu, umro je pre nekih mesec dana) najviše me impresioniralo kako se sužava prostor Trećeg Rajha  i u opštem rasulu kraja imperije nastupaju trenuci (sati, verovatno dani) kada ne postoji vlast nego njeno ludačko izobličenje u ljudima koji više ne razlikuju zlo od normalnosti.  U jednoj od poslednjih scena, Hitler se već ubio, ljudi iz njegovog podzemnog utočišta dovijaju se kuda će ko, neki se ubijaju, drugi ubijaju neke nepoznate ljude koje su proglasili za izdajice (čega i u čije ime?).  Rusi dolaze kao poplava, smrt i borba za preživljavanje prepliću se u smrtonosnom plesu. Dance macabre.

xxx

U jednom selu na obali Eufrata umire lažna Islamska država kako su je kao teritorijalnu odrednicu hteli imati islamski ekstremisti i kojekakvi belosvetski avanturisti i neiživljenici. Iz opkoljenog sela izlaze na hiljade žena i deca okupljenih u poslednjoj oazi ID sabijajući se sa svojim muževima (koje nisu same birale a često su bile prodavane) i očevima (koje mnoga deca nisu ni upoznala) u sve manju „slobodnu teritoriju“. Način ratovanja promenio se samo u snazi oružja. Bombardovanje iz vazduha, artiljerijska priprema, osvaja se kuća po kuću, sve u ruševinama. Preživele žene i deca na jednu stranu, muškarci na drugu. Muškarci ćute i čekaju ko će im i kako presuditi. Poneke žene u prkosu svog uverenja da ih je zatekla velika nepravda pričaju nekom novinaru kako ih je Allah stavio na veliko iskušenje i da će pobediti njihova volja i kada ih više ne bude.  Duhovni dance macabre.

Xxx

Filmske scene i stvarnost iz Baguza na obali Eufrata pali su mi na pamet kada sam prošle subote išao na protestnu šetnju. Dolazio sam iz pravca Terazija na kojem se još odvijao saobraćaj asaobraćajna policija se nameštala za zatvori pravac ka Trgu Republike. Prošao je jedva koji minut i automobilski promet je prekinut. Odjednom ljudi sa trotoara prelaze na široku ulicu kao da iz stanja suspregnutog uma podvrgnutog nevidljivoj kontroli ulaze u prostor slobode. Čuje se poneka pištaljka, ljudi na reverima i odeći nose bedževe #1 od 5 miliona. Osmesi se razlivaju prostorom. Ulazim u neku drugu stvarnost.

A sve to u pedesetak metara istog asfaltiranog i betoniranog prostora u minut vremena razmaka.

Dance macabre se preliva u prve taktove lakonogog i lepršavog valcera.

Xxx

Čudan je i lep osećaj slobode. Ukoračiš u njega u nekoj sekundi.

Kao što je pre koju sekundu nastupilo proleće. I izašlo se iz zime.

Xxx

Ovaj prebranac sa kobasicama spada u zimski deo jelovnika i završio sam sa njime prošlog vikenda. Da vas ne bi gnjavio s njime kada nastupi vreme proljetnih pijačnih đakonija.

Xxx

Da vas podsetim: vreme je zaljubiljivanje. Za razliku od ljubavi ono je prilično slepo. Setite se tetreba.