Tomoe Dragana

8. marta 1991. sam bio kod kumova u Zagrebu i kasnim popodnevnim vlakovozom krenuo za Beograd ne bi li sutradan učestvovao na zakazanim demonstracijama. Na prepun Trg Republike sam stigao oko 11, Vuk Drašković je sa raznim govornicima bio kod konja a komešanje je već počelo nede sa istočne strane od ulice 29. novembra (današnji bulevar despota Stefana). Bio sam negde kod nekih žardinjera na Trgu kada je počela jurnjava. Međutim, milicija (koja je kasnije tek postala policija) je loše procenila brojnost demonstranata i njihovu spremnost na tuču pa ih je masa relativno lako okružila i naterala u povlačenje. Vuk se pojavio na balkonu Narodnog pozorišta (Vida Ognjenović je bila upravnica i dozvolila je ulaz vođama i organizatorima „ustanka“) i nisam baš razabirao šta je govorio. 

Uskoro su se pojavila borna kola sa vodenim topovima, doletale su sa raznih strana patrone sa suzovcem i ja sam se više puta povlačio i „osvajao“ Trg. Bio sam donekle mokar zahvaćen mlazom vodenog topa a navukao sam se i na suzavac. Neiskusan da se izborim sa suzavcem, sav u suzama povukao sam se u ulaz „Jugoeksporta“ gde su neki Cigančići marljivo grebali lutrije zvane „greb-greb“ ukradene iz obližnjeg, razvaljenog,  kioska lutrije. Kasnije sam se kretao u raznim pravcima od Trga do televizije i Beograđanke i jednom prilikom kod „Moskve“ zaradio pendrečenje po leđima.

 Ništa strašno, jedan udarac ne osobito jak. (Mada nisam siguran da bi ga danas baš tako dobro podneo.)

Kod Beograđanke sam video kada su ljudi pokušali da pomognu policajcu koji je, kako sam kasnije saznao, poginuo kao jedna od dve žrtve demonstracija.   

Eto toliko o mom „junačkom“ učešću u 9. martovskim dešavanjima koje sam okončao uredno se povlačeći pred nadiranjem tenkova.

Kao simbol 9. marta ostala je slika jedne devojke, podsetih se danas da se zvala Dragana Milojević, koja je stajala naspram vodenog topa i prkosno digla tri prsta. Zavređuje da vam Draganu prikažem slikanu iz dva ugla.

Xxx

U 12. veku u Japanu živela je jedna čuvena ratnica po imenu Tomoe Gozen za koju su tadašnji hroničari tvrdili da je bila osobito nadarena jahačica i strelac. Legenda kaže  za nju da je bila spreman suprotstaviti se "i đavolima i bogovima“. Pominje se da je predvodila konjicu od 100.000 konja i jahača u nekoj bici 1183. godine, a naredne je godine u nekoj drugoj bici srušila konjanika protivničke vojske i privukla ga sedlu svoga konja i odrubila mu glavu.

Ova naša Tomoe Dragana niti je bila konjanik niti je odrubila ikome glavu ali je svojim stavom jasno stavila na znanje da mehanizam sile nije svemoguć.

Xxx

Sutra će (u stvari danas, primičem se ponoći) započeti 9. mart 2019. Ko bi rekao da je od tada 28 godina i ko bi rekao da ću opet na onaj isti Trg da sa nekim drugim a možda i istim ljudima (ima nas valjda među živima) svojim fizičkim prisustvom (0.33 m² po metodologiju dr Stefanovića) obespravljenih građana koračati centralnim beogradskim ulicama. Ovog put bez milicije-policije (sem onih u civilu), bez pendreka i vodenih topova. Ići će se do one iste televizije (TV Bastilje –kako ju je nazvao Vuk tada)  koja opet nekritički služi ali sada nekom drugom režimu.  Režimu najboljeg studenta Pravnog fakulteta koji nije tada demonstrirao jer je marljivo učio kako da demontira osnovne postulate demokratije u podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Potpuno po receptu jedog drugog odličnog studenta Pravnog fakulteta koji se zvao Slobodan Milošević.

Možda bi jedna od narednih šetnji subotom trebala navratiti do Pravnog fakulteta i proveriti ima li neki još  marljivi student sakriven u biblioteci i smesta ga izbaciti na ulicu i zabraniti mu da se vrati. Da ne bi za 28 godina opet morali (tada pretpostavljam bez mene) braniti svoje građansko dostojanstvo.