Demokratski centralizam iliti lud zbunjenog

16. decembra 1969. godine primljen sam u članstvo Saveza Komunista Jugoslavije. Bio sam učenik 3. razreda  II gimnazije u Karlovcu. Tek sam navršio 17 godina i bio veoma ponosan što sam prošao inicijaciju u svet odraslih – toliko sam mislio da je to važno. Prijem u SKJ bio mi je u poretku vrednosti važniji od punoletstva i mature. (Slika u knjižici je iz 1985 kada su izdavane nove knjižice. Kada sam knjižicu skenirao primetio sam da je na koricama bio Titov lik. On je tada već bo 5 godina u partijskom raju, a čini mi se da na prvoj knjižici iz 1969. nije bilo njegovog lika. Ako me sećanje ne vara, na crvenim koricama prve partijske knjižice je bio srp i čekić i parola „Proleteri svih zemalja ujedinite se“.)

Bio sam omladinski aktivista, učenik nešto bolji od proseka, preko leta sam bio na saveznoj radnoj akciji „Sava 69“ u Zagrebu (ni blizu udarništva) a na sastancima sam se isticao kao momak bez dlake na jeziku. Naročito mi je značilo što sam na partijskim sastancima u gimnaziji mogao slobodno da govorim o temama na dnevnom redu i da budem ravnopravan sa profesorima. Smatrao sam da mi članstvo u SKJ omogućuje neomeđen prostor akcije i razvoja sopstvene svesti bez ikakvih ograničenja. Bio sam uveren da je partija avangarda koja vodi ka napretku društva i žestoko sm kritikovao društvene anomalije.

Kasnije na fakultetu dugo sam bio partijski sekretar jednog partijskog ogranka koji je obuhvatao profesore i studente orijentalistike, germanistike i albanologije. Kao studentski, omladinski i partijski rukovodilac nižeg ranga bio sam u raznim studentskim i partijskim telima, komisijama i radnim grupama. Video sam sebe važnim. Negde pred kraj normalnih studentskih godina imao sam mogućnost da se politički profesionalizujem. Data mi je ponuda da postanem opštinski omladinski rukovodilac što je u tadašnjim uslovima značilo dobru platu i gotovo sigurno napredovanje u raznim političkim telima i društvenim slojevima. Ali sam već bio zamoren (radi se o 1975-6 godini) beskrajnim sastancima koji su uzimali jako mnogo besplodno potrošenog vremena. Jednom sam pitao majku šta ona o misli o ponudi i ona mi je rekla da joj nije jasno zašto sam išao na fakultet (Filološki - arapski jezik) a biram za zanimanje nešto šta sa time nema veze. To njeno pitanje pomoglo mi je da ponudu za profesionalizaciju odbijem (šta je, usput budi rečeno, bilo potpuno nejasno i čudno partijskoj nomenklaturi koja me za taj posao predvidela i predložila) i da se posle toga više ni u kojoj funkciji ne bavim studentskim i partijskim aktivizmom.

Sav ovaj ispovedni uvod služi mi kao podtekst za temu o demokratskom centralizmu. Naime, tada je u partiji važio princip da se na sastancima otvoreno priča o svemu i da se donose jedinstveni zaključci pa da se na osnovu tih zaključaka svako od nas pojedinačno ponaša i sprovodi ih. Smatram da je nivo rasprava na partijskim sastancima bio često dovoljno visok da bi se današnje partije imale na što ugledati. I malo je ko imao neku posledicu ako je na sastancima zastupao  u raspravi drugačije stavove. Naravno, govorim o sastancima na nivou osnovih organizacija. Pretpostavljam da je u partijskim forumima bilo nešto drugačije.

Xxx

Pre 10-tak godina gledao sam jedan dokumentarac o načinu vladanja Sadama Husejna pa je između ostaloga prikazan deo snimka direktog TV prenosa vrhovnog tela Baas partije Iraka na kome je Sadam (sam za stolom radnog predsedništva) čitao imena drugova tog tela (nazovimo ga CK – Centralni Komitet – kako se kod nas slično telo nazivalo) koji su izražavali drugačiji stav i koji su bili isključeni iz CK. Ne samo da su bili isključeni nego su ih redari odmah uklonili iz sale i ti ljudi nikada više nisu bili viđeni.

Drugi sličan primer je iz skorijih godina kada je na vlast u Severnoj Koreji došao mlađahni Kim III, unuk osnivača Demokratske Narodne Republike Koreje. Na sličnom sastanku CK, Kim III je kritikovao  vrlo teškim izrazima sopstvenog ujaka koji je u nomenklaturi vlasti bio pri samom vrhu, a mnogi su ga smatrali mentorom novog Dragog vođe. Ostareli ujak se odao malograđanštini, nije se ponašao u skladu sa proklamovanim moralom Radničke partije. Ujaka sa na licu mesta pokupili bezbednjaci i streljan je par dana kasnije. Kruže priče da je streljan mecima nekog velikog kalibra.

Elem, na sastancima svih tih CK (ne isključujem ni SKJ) odluke su gotovo uvek donošene jednoglasno i one su kao takve predstavljale smernice za rad izabranih organa.

Xxx

Pre neki dan je CK naše najjače partije, Srpske napredne stranke, održao svoj plenarni sastanak na kome se raspravljalo o raspisivanju parlamentarnih i opštinskih izbora. Svi članovi CK su bili za izbore. Predsednik partije, Aleksandar Vučić, poznatiji u opoziciji kao AV (a na mitinzima Av, Av) bio je uzdržan. Logika nalaže da je odluka o sazivanju izbora izglasana sa jednim uzdržanim glasom. Ne, dragi drugovi i drugarice, partijska logika SNS ide drugim putem. Ne samo da odluka o raspisivanju nije doneta nego je jedinom uzdržanom glasaču dato blanko pravo da SAM u pravom trenutku proceni da li treba izbore raspisati.

U duhu nekadašnjeg demokratskog centralizma uzdržani glas nije značio ništa a uzdržana osoba bi trebala da bude lišena bilo kakve partijske funkcije jer je jedini koji se nije saglasio sa voljom, i to stopostotnom, većine. Ajde, ne mora da doživi sudbinu Sadamovih izbačenih članova CK, niti ujaka Kima III, ali bi valjda bilo normalno da se makar sam povuče.

I ne samo da je bilo potpuno suprotno. Rado bih da vas podsetim vas da je neki od najviših funkcionera partije nakon sastanka izjavio da je predsednik partije ovlašten da sam donese odluku o raspisivanju izbora jer on, s obzirom na funkciju predsednika države, ima najbolji uvid u mnoge druge faktore koje utiču na donošenje odluka o izborima. Drugim rečima, mi ostali, koji smo na vrhu partijske piramide, nemamo uvid u to šta se dešava u zemlji i inostranstvu i nismo kompetentni da donosimo odluku o izborima. Trećim, neizrečenim rečima, mi smo neslovesne budale bez mozga i razuma.

Ili, četvrto, mi smo voljom Gospodara Vučića, postali to što smo, a on nam još predskazuje čistku i sprema se da nekog iz mase sendvičara i plakatolepaca  izvuče kao perspektivan kadar koji bi mogao da zameni nekog od nas, da li Martinovića, da li Jutku, da li Simonovića, da li ponekog ministra.

Da sam recimo normalan, zdravorazumski član Vučićevog CK pitao bi se da li mi je mesto u tom telu kada sam glasao za stav koji se ne slaže sa Vođinim.

No, mojoj naivnosti očigledno nema kraja, zdravorazumski član Vućićevog CK u stvari se pretvorio u deo propagandne mašine predsednika partije koja se navodno jednoglasno suprotstavlja stavu predsednika partije da bi on, predsednik partije, države, vlade, vrhovnog suda, obaveštajnih službi, policije, vojske, ministar za investicije ako ne i ministar za svaki pojedini resor vlade (pa i predsednik vlade), te patrijarh, mogao da vlada poput Sadama i/ili Kima Trećeg.