Mi u Srbiji se dobro zabavljamo
nevoljama koje su sebi priuštili neki od vodećih političara stičući doktorate i
diplome na krajnje sumnjiv način. Ovo “krajnje sumnjiv” treba čitati na razne
načine:
- - Predsednik Republike, g.
Nikolić, je naprasito završio nekakav fakultet u Novom Sadu. Novine se ne
usuđuju baviti time jer je ovaj pokazao priličnu osvetoljubivost prema
medijima. Ali se zato naslađuje Šešelj tvrdeći da diplomirani Nikolić ne zna ni gde je fakultet. E sad kad bi neko išao tragom ispitnih rokova, pa datuma za
polaganje ispita, i tako dalje, došlo bi se do interesantnih nalaza;
- - Ministar unutrašnjih dela,
g. Stefanović je doktorirao na Megatrendu kod dr Jovanovića (vlasnika
pomenujtog Univerziteta) a dvojica članova komisije su bili stranci. Rad je bio
na srpskom. Potom se pokazalo da ni mentor g. Jovanović nema doktorat, tj. nekako se zagubio doktorat
koga je uradio u Engleskoj;
- - Gradonačelnik Beograda, g.
Mali je doktorirao na Fakultetu organizacionih nauka a rad mu se sastoji od
gomile citata bez navođenja imena autora i citiranih dela. FON se muči i koprca
kako da se izvuče iz neugode a niko ne želi da se bavi ponovnim ocenjivanjem
rada komisije;
- - Predsednik opštine Novi
Beograd, g. Šapić (nekada najbolji
vaterpolista na svetu) jednako je doktorirao ali me sada mrzi da tragam gde i sa
kojom temom.
Lista će se nastaviti kada se
jednom neko usudi pozabaviti time.
Ne mislim ja da se radi o nekom
srpskom ekskluzivitetu. Čitam nedavno kako je u zagrebačkim komunalnim
preduzećima utvrđeno da je čak 306
zaposlenih imalo falsifikovanu diploma ili svedočanstvo srednje škole. Najviše
u ZET-u (Zagrebački električni tramvaj) i Gradskoj čistoći.
Za razliku od Srbije gde su u modi
doktorati i poneka diploma (ne, ne pravim se da ne znam koliko ima kupljenih
diploma kod obične raje), a u Hrvatskoj tek poneka diploma ali zato mnogo
srednjih i stručnih škola. Ali, za
razliku od Beograda, u Zagrebu je 249 naglo obrazovanih dobilo otkaze. Naši
doktoranti su se tek zalaufali i ne daju da im tamo neki istraživački novinari i
strani plaćenici (misli se na nekolicinu naučnih radnika srpskog porekla koji
rade u inostranstvu i vole da čačkaju po naučnim radovima naših vrlih
dužnosnika) ometaju naučnu i političku karijeru.
A pošto se u ovim napisima bavim
Saudijskom Arabijom – naiđoh i tamo na lažne diplome i svedočanstva. Gomila
agencija za posredovanje u zapošljavanju iz Pakistana, Indije, Bangladeša,
Indonezije i Filipina dalo se u biznis zapošljavanja svojih sunarodnika u arapskoj
Kraljevini Saudovih naslednika. Utvrđeno je da ima na hiljade lažnih svedočanstava
a obzirom da ima iz tih zemalja najmanje 6-7 miliona gastarbajtera u KSA možete
zamisliti kolike je razmere to poprimilo. Naravno, radi se KV i VKV radnicima
koji se verovatno na terenu snalaze jednako dobro bez obzira imaju li traženu
kvalifikaciju ili ne.
S druge strane, mladi Saudijci
završavaju lako fakultete u svojoj zemlji i sve više je njih koji misle da
samom činjenicom da su Saudijci i da su platili školovanje, mogu i doktorirati.
A doktorate im rade njihovi profesori
(najvećim delom stranci) za finu sumicu.
Slično radi i jedan moj poznanik, profesor
univerziteta u penziji. On se specijalizirao za marketing, menadžment i slične ndeuhvatljive doktorske teme. Pronađe neprevedenu knjigu kakvog marketinškog gurua iz Južne Dakote
na primer i naučnom metodom poznatom kao copy-paste eto naučnog rada.
Zainteresovani neka mi se jave da
ih spojim. Cena i vreme izrade, te izbor fakulteta i komisije – sve ima svoju
cenu. Utvrđuje se ličnim dogovorom. Moja
provizija nije uračunata u cenu.