Istinitu
priču o Muski obradio sam zahvaljujući spisateljici Elizi Griswold koja je
pošla tragom tragične sudbine devojke sa pseudonimom Rahila Muski. Tragajući za
njom po Afganistanu ona je počela sakupljati lendi poeziju i napisala je divnu
knjigu koju sam koristio ovom prilikom.
Eliza
je uspela da zađe iza pseudonima i sazna životnu priče jedne Zarmine koja se
krila iz Osmehnute Rahile. Zarmina su u ranom devojaštvu zaručili sa jednim
rođakom a slučaj je hteo da su se oni i zaljubili pa se sve moglo završiti kao
retko sretan spoj ljubavi i roditeljskog provodadžisanja. Ali, desi se. Dok su
sazrevali za brak, zaručnikov otac je preminuo i budući mladoženja se morao
odreći zaruka jer nije imao novaca za miraz. U međuvremenu su talibani
zavladali provincijom Halmond, Zarminu su zatvorili u kuću, škola je zabranjena
i jedini izlaz je Zarmina našla u poeziji koju je pisala kada je preko radija
čula za ženski poetski kružok Mirman Bahir u Kabulu. Dok roditelji i braća nisu
našli svesku punu lendija.
Roditelji
obilaze njen grob. Njihova bol nadvladava sramotu koju im je ćerka nanela
pišući poeziju. Školsku svesku sa lendijima su spalili i negiraju da je ikada
pisala pesme. Njima ne treba simbolična vrednost njene tragedije nekim ljudima
po svetu koji, poput mene, kopaju po njihovoj boli. I krivici. Kojoj krivici?
+++
Često
pokrivena u potpunosti burkom, Eliza je sa prevoditeljicom uspevala približiti
se ženskim društvima i slušati priče o njihovim životima. Dešavalo se da su se
žene toliko oslobađale da su joj govorile lendije koji su vekovima prenošeni i postali narodna
tradicija ali i one „novokompovane“ kojima se reaguje na dešavanja u svetu.
Jednom
prilikom, Eliza je prisustvoval kursu o gajenju kukuruza. Bilo je tu šezdesetak
žena iz sela kojima je to bio društveni događaj prve kategorije.
Za
kurs su marile tek koliko ih je znatiželja vukla. Ionako će i dalje gajiti mak
čiji opijum donosi mnogo veći prihod.
Na
kraju kursa, Eliza je zadobila njihovo poverenje i kada je pitala zna li koja
od njih neki lendi, jedna sredovečna žena polutiho izreče dvostih zbog koje su
se sve žene prsnule od smeha. Eliza je zapisala nepoznate joj reči ali
mlada pratilja - prevodilac nije umela
da joj prevede. Žene su počele da objašnjavaju, ali mlada zemljakinja, neudata,
nikako da shvati. Kod prisutnih žena to je izazvalo još jači smeh i stale su da
je zadirkuju. Napokon je jedna žena ustala, otišla za katedru i donela uzorak
trule stabljike kukuruza. Smeh je postao zarazan dok devojka nije shvatila i
zacrvenela se i nije htela da prevede. Eliza je međutim shvatila i nasmejala se do suza uz saučesničko odobravanje drugih žena. .
Tako
je zapisan i razjašnjen potonji lendi koga nisam uspeo strpati u 9 + 13
slogova.
Jebati se sa mojim starcem,
Turati u se mlitavu stabljiku kukuruza,
crnu od buđi.
Нема коментара:
Постави коментар