Devojka:
Spusti svoju ruku u moj prsluk
Stisni crveni, zreo nar iz Kandahara.
Momak:
Spustio bih ja ruku u tvoj prsluk,
Ali ko će spustiti novčiće u ćup čuvara kupatila.
+++
Talibani duguju svoje ime polaznicima verskih škola (talib
= ar. učenik) koji su učili osnove islamske vere od najljućih zagovornika agresivnog
džihada i striktnih društvenih normi koje ne priznaju nikakva prava žena i pripadnika drugih vera. U vreme sovjetske
okupacije Afganistana, Amerikanci i tutti quanti nisu marili za bujanje
ultrakonzervativizma po verskim školama. Bili su i m potrebni borci protiv
Sovjeta i kakve veze ima šta će izrasti neka Al Kaida, neki Talibani, neka “Islamska
država”.
Afganistan je tada već imao kakav takav urbani razvoj, društvo se
lagano kretalo ka liberalnijim obrascima života.
Kada su Talibani zavladali u Kandaharu (a tamo im je neka vrsta rodnog mesta), zabranjeni su
TV i radio, bioskopi, novine, pušenje, alkohol,
droga…devojčice nisu smele u škole, burka je postala obavezna, žene nisu smele
same na ulicu.
+++
Kažu poznavaoci da se u starijoj verziji lendija na početku ovog teksta pominje rukav uz koji bi se njegova ruka mogla
penjati da dotakne prezreo plod njene ženstvenosti poređen sa čuvenim narovima
iz Kandahara. U kasnijoj verziji
pojavljuje se prsluk pa i grudnjak iz koga bi trebalo ubrati dozreli nar.
A momak u muci jer nema para da plati čuvaru kupatila
u koga bi se morao uputiti da se očisti od greha počinjenog dodirivanjem žene.
Drskost njene otvorene
požude suprotstavlja se rigidnosti talibana koji su upravo u Kandaharu
najrigoroznije sprovodili surovu odmazdu nad ženama koje se nisu pokoravale
njihovim zabranama.
S druge strane, momak jednake želje nemoćan da izmeni
poredak stvari.
Jako mi se dojmio ovaj
par lendija kao sublimat žudnje za slobodom i društvene presije nad
njom.
Koliko izazovnosti u njenom pozivu, toliko suptilnosti u njegovom odgovoru.
+++
Sedeo sam u hodniku bolničkog odeljenja Zemunske
bolnice. Nakon dva dana vezanosti za krevet uživao sam u slobodi sopstvenog
hoda. Iz soba se čulo hrkanje drugih bolesnika, glasno disanje zaspalih,
povremeno bolno a suspregnuto zapomaganje nevoljnika kome noć ne donosi
olakšanje.
Dežurna medicinska sestra prošla je hodnikom ,
prebacujući neku pomorandžu iz ruke u
ruku. Pritajeni osmeh odražavao je njene smele misli.
Utegnuta odeća medicinske sestre stisla je njene
narove dok je nemarno klizila hodnikom
igrajući se pomarandžom.
Bogme, spustio bih par novčića da počinim greh branja
zrelih narova makar rasli u bolnici!
Нема коментара:
Постави коментар