Muskin osmeh

Ima jedna mala, otrovna zmija u Centralnoj Aziji koju u Afganistanu na paštu jeziku zovu lendi.

Isti naziv nosi i jedna arhaična poetska forma u formi kupleta čija forma je čvrsto određena brojem slogova. U prvom stihu ima devet slogova i trinaest u drugom. Taj dvostih u Afganistan je donet pre odprilike 300 godina u nekoj indoarijskoj seobi naroda na tim prostorima I zbog svoje jednostavnosti I kratkoće postao veoma popularan kod jednostavnih nomada kada se naveče okupe oko vatre i pevaju jednostavne napeve o svom životu.

Lendi ima jednu od pet standardnih tema: ljubav, tugu, domovinu, rat i rastanak.

Lendi se glasno recituje a često prati udarcima rukom u jednostavan  bubanj.  Niko ne poseduje autorska prava i smatra se narodnom umotvorinom.

A lendi se zove jer je kratak,  često veoma sarkastičan. Da ne kažem, otrovan poput istoimene zmije.

+++

Zvala sam te. Ti nem k’o kamen.

Jednom  potražićeš  me -  mene neće biti.

Autor ovog lendija je jedna mlada devojka koja je sebe nazivala Rahila Muska. Živela je u provinciji Helmond gde čvrsto i dugo vlast drže talibani. Kada su talibani zauzeli njen grad, od straha da ne bude kidnapovana ili silovana njeni su je roditelji zatvorili u kuću i prestala je da ide u školu posle petog razreda.

Talibani su zabranili javna okupljanja i recitovanja i lendi je prešao u ilegalu.

+++

U jednom od svojih ranijih napisa pomenuo sam žensku literarnu grupu iz Kabula koja se zvala Mirman Bahir a koja je imala svoju redovnu emisiju na radiju. Žene se okupljaju svakog popodneva subotom i razmenjuju stihove a formirale su i direktnu telefonsku liniju da bih mogle zvati devojke i žene iz provincije  da izgovore svoje lendije.  Jedna od njih je bila Muska.

Muska je pseudonim a devojka je postala vrlo brzo slavna u ženskim literarnim krugovima jer su njeni lendiji bili neobično oštri, jasni i sveži. Njeni lendiji su počeli da kruže internetom,  facebookom i mobilnim telefonima.

Muska na paštu jeziku znači OSMEH.

Njen OSMEH i jasnoća njenih stihova odveli su je do smrti.

Jednog proletnog dana 2010, Muska je telefonirala koleginicama iz bolnice u Kandaharu da im kaže da su njena braća otkrila da ona piše lendije tako su je pretukli da je odlučila da se ubije.

Da žene pišu poeziju,  i to ljubavnu, nezamislivo je u tradicionalnom muškom društvu Afganistana. Ne samo da je zabranjena nego ugrožava čast porodice.

Muska je sebe zapalila, u bolnici je nisu uspeli spasiti.

Kad sestre pričaju o braći, hvale ih.

Kad braća pričaju o sestrama, prodaju ih.